Levičarska vlada u Madridu usvojila je 27. januara 2026. dekret kojim se odobrava privremena dozvola za boravak i rad za oko 500.000 migranata bez papira. Uslovi su boravak u Španiji najmanje pet meseci, podnet zahtev za međunarodnu zaštitu pre 31. decembra 2025. i odsustvo krivične prošlosti. Dozvola važi godinu dana, a posle deset godina otvara se mogućnost dobijanja državljanstva. Merom su obuhvaćena i deca migranata. Odluka je potvrđena u izveštajima austrijskih i nemačkih medija, među kojima su Krone, Nahrihten, ORF, Der Špigl i Dojčlandfunk.
Vlada Pedra Sančeza potez pravda demografskom krizom, nedostatkom radne snage u poljoprivredi, turizmu i uslugama, kao i potrebom da se stabilizuju penzioni i socijalni fondovi u zemlji sa ubrzanim starenjem stanovništva. Time Španija ide suprotno pojedinim članicama Evropske unije, koje poslednjih godina pooštravaju migraciona pravila. Najveći deo korisnika dolazi iz Latinske Amerike, Maroka i Rumunije, gde mnogi već rade na crno. Procene govore da broj neregularnih migranata može dostići i 840.000, što ostavlja prostor za dalja proširenja.
Kritike stižu sa više strana. Opozicione stranke Narodna partija i Voks upozoravaju na „privlačni efekat“ i tvrde da će amnestija podstaći nove dolaske i sekundarnu migraciju unutar Evrope. Austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova deli tu zabrinutost. Poslanici Voksa odluku nazivaju napadom na nacionalne interese, dok je Katolička crkva i levi deo javnosti pozdravljaju kao čin pravde i dostojanstva.
Ovo nije presedan – slične regularizacije sprovođene su i ranije, posebno 2005. godine. Ipak, današnja odluka dolazi u trenutku kada Evropa podiže barijere, a Španija ostaje jedna od glavnih kapija za Afriku i Latinsku Ameriku.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Španija bira masovnu legalizaciju kao brzo rešenje za manjak radnika i demografsku prazninu. Ta odluka otkriva kontradikciju zapadnih politika: ekonomija dobija prednost, dok se društvene posledice prepuštaju vremenu. Ovako se gubi nacija zemlja i vera. Dolazi do promene strukure stanovništva u državi, u gradovima. Kada su oni većina u našem gradu, mi postajemo manjina – ovom logikom bi trebalo da se vodi svaki Španac, ili će otvoriti pandorinu kutiju.
Piše: Stefan Stojanović
