Onlajn kupovina je otpočetka pandemije koronavirusa doživela procvat širom sveta, a u Srbiji skok od neverovatnih 400 odsto u prehrambenom sektoru, dok je u ostalim delatnostima duplirana. Evropa u kojoj je elektronska kupovina bila razvijena i pre nego što je virus okupirao, prema statistici sajta „Ecommerce News Europe“ sada ima rast od 57 odsto.
Građani su tokom vanrednog stanja promenili ustaljene navike odlaska u kupovinu, a stručnjaci objašnjavaju da je na njihovu odluku u odabiru elektronske trgovine uticalo ne samo što su više vremena provodili kod kuće i uz internet, već i zbog skraćenja radnog vremena prodavnica.
Ne gube vreme
Masovniji zaokret ka e-kupovini bio je po onoj narodnoj „nužda zakon menja“, kaže za „Vesti“ Denis Perinčić, predsednik Republičke unije potrošača.
– Korona je na neko vreme zatvorila pijace, a ispred prodavnica stvorila kolone ljudi i gužve, pa je zbog rizika kontakata ovaj vid nabavke najbezbedniji. Zato se delu ljubitelja novih tehnologija koji praktikuju šetnju virtuelnim prodavnicama i kupuju „na daljinu“, pridružio priličan broj onih kojima je taj način nabavke bio neophodnost – pojašnjava on.
Potrošači, prema njegovim rečima, ubrzo uviđaju pogodnosti ovog načina nabavke „na daljinu“, jer ne gube vreme na odlaske u tržne centre, pronalaženje mesta za parking i obilazak prodavnica.
– Ako bi tražili prednost uobičajenog načina nabavke odlaskom u prodavnicu, onda je to mogućnost da se fizički dodirne proizvod pre nego što se kupi. Međutim, lakši i siguran povraćaj proizvoda je prednost onlajn nabavke. Članovima 30. i 31. Zakona o zaštiti potrošača, zaštićeni su oni koji na ovaj način kupuju – pojašnjava on i podseća da se proizvod može poručiti pouzećem ili aplikacijom, a kupcu stiže na kućnu adresu.
Kao razlog bolje zakonske zaštite e-kupaca prilikom reklamacije navodi činjenicu da su oni koji pazare u radnji mogli da vide i pregledaju proizvod, dok to nije moguće kad ga poruče.
Pala prodaja kofera
Ipak, internet kupovina nije bez mana, pa nam otkriva kao najčešće iskustvo potrošača da jedan broj prodavaca naplati proizvod, a da nije ga imao na stanju i ne može da ga isporuči u roku, što je, kaže on, prekršaj.
Kao primer navodi reklamaciju organskih jagoda koje nisu imale nikakav ukus, a bilo je, ističe, i situacija kada potrošač misli da je u pravu, a nije.
– Žali nam se čovek koji je kupio avionsku kartu onlajn i hteo da promeni datum, ali nije mogao. Kompanija se ispravno odbranila, jer je pri kupovini fiksirao datum polaska – objašnjava Perinčić.
On je uveren da će e-kupovina zaživeti jer, kako kaže, „kada se dete osamostali teško se vraća na staro“.
Istraživanje platforme Sejlsfors, pokazuje da 36 odsto potrošača EU neće da se vrati u prodavnice, dok ne bude dostupna vakcina protiv korone.
Pandemija je kako je naglasio Filip Gort iz Namiksa, najviše povećala e-prodaju dezinfekcionih sredstava za čak osam puta, a puno se onlajn trgovalo i konzerviranom hranom. Ne iznenađuje smanjenje kupovine kofera za 77 odsto, a prema podacima Digitalnog ekonomskog indeksa u martu i aprilu potrošači nisu kupovali opremu za organizaciju venčanja, momačkih i devojačkih večeri. U Srbiji su se, kako se čulo na nedavnom panelu „Onlajn prodaja hrane – nužda ili budućnost“ tražile osnovne namirnice domaće proizvodnje.
Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, kada je reč o kupovini putem interneta stižu pritužbe, ali najčešće su to nabavke od neproverenih prodavaca kaže za „Vesti“ predsednik NOPS Goran Papović.
Spisak oglašivača
Upozorava građane da pre nabavke proizvoda koji su našli na internetu, prvo treba da provere šifru delatnosti, telefon i račun prodavca u banci, pa tek da poruče i plate. U suprotnom mogu dobiti „mačku u džaku“.
– Ako to ne učine može se desiti da nikad više ne nađu onog od koga su nešto kupili – kaže naš sagovornik i otkriva ekskluzivno za „Vesti“ da NOPS sprema spisak licenciranih oglašivača internet prodaje, kako građani ne bi bili prevareni.
– Inače, kako ističe, internet kupovina je dobra stvar, jer poručeni proizvod stiže na vrata kupca.
Čuvajte se prevara!
Tačno je, kaže Denis Perinčić da oni koji naručuju putem interneta, lakše stignu do proizvoda, ali i upozorava da potrošači treba da znaju s kim trguju.
– Ako građani ne rade sa pravnim licem, to je trgovina dva fizička lica i nisu zaštićeni zakonom. Zato se mora voditi računa o tome – ističe on.
Goran Papović ukazuje da su na listi pouzdane e-kupovine odeća i obuća, mobilni telefoni i prehrana.
O dometu posle virusa
Stručnjak Filip Gort napominje da e-trgovina više godina oblikuje tržište, a Covid-19 će utvrditi koliki su njeni dometi.
– Od toga da potrošači upoređuju cene proizvoda na sajtovima i u prodavnicama, pa do toga da prijateljima i porodici preporučuju određene sajtove, e-trgovina je postala deo svakodnevice. Ipak, domete e-trgovine sa sigurnošću ćemo znati kad se potrebe i navike korisnika vrate u regularne tokove – zaključio je on.
