Slobi nudili večnu vlast!

Pre 14 godina, u svojoj ćeliji u Pritvorskoj jedinici Sheveningen, preminuo je predsednik SRJ Slobodan Milošević.

Istovremeno, ovog 24. marta, Srbija obeležava i 21 godinu od početka NATO agresije, koja je trajala 78 dana i proizvela više hiljada ubijenih i štetu merenu milijardama dolara.

Goran Pajić, jedan od Miloševićevih najlojalnijih telohranitelja, za „Vesti“ otkriva čitav niz nepoznatih detalja iz života ovog političara, ali i događaja koji su prethodili bombardovanju tadašnje Jugoslavije.

Između ostalog, Pajić iznosi da je tadašnji američki pregovarač Ričard Holbruk predložio Miloševiću da mu Amerika omogući da „večno vlada“ u zamenu za otvaranje vojnih baza na tlu Srbije.

– Bilo je to negde pred početak pregovora u Rambujeu. Milošević i Holbruk su započeli razgovor u mirnom tonu, a onda je američki predstavnik u jednom trenutku povisio glas i rekao: „Gospodine Miloševiću, vi morate da nam dozvolite da postavimo vojne baze u Srbiji! Možete i da nam prodate sve vaše uspešne firme. Zauzvrat možete da vladate koliko hoćete i mi ćemo vam u tome pomoći.“ Milošević ga je saslušao i mirnim glasom mu odgovorio: „Dok sam ja predsednik, neću dozvoliti da moja zemlja bude kolonija. Uostalom, možemo raspisati referendum, pa da vidimo šta građani misle o tome“, priča Pajić, koji je sve ovo čuo tako što je kao deo obezbeđenja stajao na vratima salona gde su tekli pregovori.

– Miloševićevo izričito naređenje je bilo da prilikom tih susreta vrata ostaju otvorena, a da smo mi na ulazu. Ne znam zbog čega, ali smo morali da izvršimo tu naredbu, pa smo otuda bili i svedoci brojnih razgovara sa brojnim svetskim političarima – objašnjava Pajić.

On kaže da se pomenuti razgovor završio Holbrukovom nedvosmislenom pretnjom.

– Ukoliko to ne uradite i ne ispunite ono što tražim od vas, mi ćemo vas uništiti kao državu – povisio je ton Holbruk, na šta ga je Milošević prekinuo.

– Gospodine Holbruk, vi ste došli u moju zemlju da mi pretite?! Ovaj sastanak smo završili – poručio je tadašnji predsednik SR Jugoslavije.

Pajić kaže da je Milošević istog sekunda ustao i napustio salon.

– Holbruk je išao iza njega, a po izrazu lica sam video da je predsednik bio veoma ljut. Nekoliko meseci kasnije pokazalo se da su pregovori u Rambujeu zapravo bili samo fingirani. Holbruk je tražio da se Srbija odrekne svoje suverenosti i rasproda sve što vredi. Nažalost, nove „demokratske vlasti“ su od 2000. godine po bagatelnim cenama rasprodale sve što su mogle. Zapadne kompanije su pokupovale ono što je bilo najvrednije, a država je izgubila suverenitet – s gorčinom ističe Pajić, autor veoma čitane knjige „Slobodan Milošević: neka druga priča“.

Priznanje Sajrusa Vensa

Goran Pajić otkriva i zanimljiv tok razgovora Miloševića i tadašnjih pregovarača Sajrusa Vensa i Davida Ovena u Dobanovcima neposredno uoči potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

– Po završetku sastanka gosti se spremaju za polazak. Sajrus Vens pruži ruku predsedniku Slobodanu Miloševiću, pozdravi se i krenu prema kolima, a lord Oven se okrenu i reče: „Gospodine Miloševiću, bez obzira na politiku moje vlade koju moram da sprovodim, divim se vašoj borbi za sve Srbe na prostorima bivše SFRJ. Sad vidim da ćete ispuniti vaš cilj. Vi ste dobar politički protivnik, još jednom moje poštovanje.“

Kada su gosti otišli, Milošević se okrenuo prema Senti i kratko prokomentarisao: „Zar je on mislio da ću ostaviti svoj narod nezaštićenim?“ – priča Goran Pajić.

„Uzmite sve sa mojih računa!“

Pajić otkriva čitaocima „Vesti“ otkriva sadržaj još jednog razgovora Miloševića i Holbruka s kraja 1996.

– Holbruk je na tom sastanku poručio: „Gospodine Miloševiću, morate da budete malo više kooperativni prema našoj politici i da sa nama sarađujete.“

Milošević mu je odgovorio: „Gospodine Holbruk, znate moj stav da se zalažem za nezavisnost i autonomiju moje države“. Holbruk mu je na to pripretio: „Ali, gospodine Miloševiću, ako ne budete sarađivali, blokiraćemo sve vaše račune u inostranstvu.“ Na to se Milosević nasmejao i odgovorio: „Nema potrebe da ih blokirate. Sve što nađete na tim računima, vi slobodno uzmite.“ Holbruk se na to samo kiselo nasmejao i promenio temu razgovora – svedoči sagovornik „Vesti“.