Porodica dobrotvora Marka iz Sidneja ponovo je, početkom marta, obradovala Mariju – Maru Milanović, učenicu četvrtog razreda osnovne škole iz zabitog sela Žunjevići na planini Rogozni kod Novog Pazara. Dobri Marko i njegova familija i ovoga puta poslali su maloj Mari i njenim siromašnim roditeljima Milanu i Evi 200 australijskih dolara, osim što će Mari omogućiti dalje bezbrižno školovanje, vredna donacija pomoći će porodici Milanović da obnovi zalihe brašna i drugih namirnica i tako lakše opstane u planinskom bespuću, daleko od grada.
Opustela planina
Umiljata Mara i njeni roditelji dugogodišnji su štićenici našeg Humanitarnog mosta, mada se puno trude i danonoćno rade, bez pomoći dobrih ljudi teško da bi opstali na opusteloj planini sa koje se, zbog bespuća i siromaštva, odselilo više od 80 odsto žitelja, siromašni Milan i Eva nisu imali gde da odu, žive u trošnom roditeljskom kućerku sa zemljanim podom i bez vode i jedva preživljavaju, svi dosadašnji pokušaju da se iščupaju iz višedecenijskog siromaštva ostali su bez rezultata.
– Ne znam da li bi uopšte opstali da nije bilo dobrih ljudi iz naše dijaspore koji nam povremeno pošalju pomoć, dobrotvori iz raznih zemalja pomogli su nam da kupimo kravu, konja, zaprežna kola, šporet, motornu testeru, proletos i frižider. Sada nam pomažu da školujemo Maru koja je đak pešak i za sada dobar učenik, hvala im beskrajno, bog im dao sve što poželeli – ističe Marijin otac Milan i naglašava da će deo donacije otići i na izmirenje duga za struju, ostalo će Mara potrošiti za knjige, školski pribor i odeću.
– Još dugujemo za svetlo, nadamo se da nećemo ostati u mraku, veliki problem nam je i šporet „smederevac“ koji je davno dotrajao, pa dimi i slabo greje, svi naši pokušaji da kupimo novi do sada su ostali bez rezultata, teško je na Rogozni zaraditi dinar ili evro, jer nema ljudi, sve smo spremni da radimo, ali posla nema – jada se Milan i moli nas da porodici dobrotvora Marka iz Sidneja prenesemo velike pozdrave i neizmernu zahvalnost.
Dobar đak
– Hvala puno našim dobrotvorima iz Australije, mnogo nam znači svaka pomoć, bog neka ih čuva, trudiću se da budem dobar đak i da jednoga dana i ja pomognem mojim roditeljima – poručuje Marija Milanović.
Vrednu stipendiju od 370 australijskih dolara, koju mu već nekoliko godina šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, dobio je i Stefan Pendić, dugogodišnji đak pešak iz zaseoka Đonlije na Goliji, sada učenik Srednje kožarsko-tekstilne škole i podstanar u Novom Pazaru, i on je od prvog razreda osnovne škole štićenik našeg Humanitarnog mosta.
– Da nije stipendije iz Sidneja ja ne bih nastavio školovanje, jer moji siromašni roditelji Vladan i Rada ne bi mogli da mi iznajme sobu u Novom Pazaru, za pešačenje je predaleko, a autobusa nema. Posebno je teško zimi kada smo zbog velikih snegova i jakih mrazeva često danima odsečeni od sveta. Hvala do neba dobrotvoru O. V, njegova stipendija pomaže nam da preživimo u planinskoj zabiti i da se školujem, šaljemo mu velike pozdrave i neizmernu zahvalnost – poručuje ovaj mališan dok se sprema za maturu.
Radovao se se ovih dana i šesnaestogodišnji Nikola Petronijević iz zabitog sela Joše na Goliji, učenik drugog razreda Srednje mašinske škole u Kragujevcu, donaciju od 100 australijskih dolara njemu je, posredstvom humanitarca Hida Muratovića, poslala naša čitateljka baka Jelica iz dalekog Perta u Australiji. Nikola uči za varioca, u Kragujevac je otišao, jer u Novom Pazaru nema đačkog doma, a siromašni i bolesni otac Milovan nije mogao da mu obezbedi stan.
Plaćeni varioci
– Čuo sam da su varioci traženi i dobro plaćeni, želim da se što pre dokopam svog parčeta hleba i pomognem mom siromašnom i bolesnom tati, ovu donaciju potrošiću za školovanje u Kragujevcu, hvala puno donatorki iz Australije, odužiću joj se dobrim ocenama – poručuje ovaj siromašni mališan sa Golije.
Teško bez oca
Nikola nema nikoga osim oca Milovana, za godinu dana izgubio je majku i još tri člana porodice. U poslednje tri godine puno su mu pomogli naši čitaoci i dobri ljudi iz ovog kraja, između ostalog sagradili su mu i opremili novu kuću.
Teško mi je, taman kada smo se skućili, oca sam ostavio samog, lepše bi bilo da smo zajedno, ali nisam imao izbora, kad završim školu i zaposlim se biće bolje i mom ocu – priča ovaj mališan koji sam pere, kuva, mesi, muze kravu i pravi sir.
