Srpski tajkuni ponosili su se kratko vreme stečenim poslovnim imperijama, jahtama i avionima, a privođenja su potvrdila ono o čemu se godinama govorkalo. Bogatili su se zahvaljujući političarima i na račun sve siromašnijeg naroda. I dok srpska dijaspora šakom i kapom u maticu uliva milijarde evra doznaka, tajkuni su ogroman novac ulivali u sopstvene džepove, uništavajući državnu ekonomiju. Bogićevićev dug prešao pola milijarde evra, a Perčevićev za sada, 215 miliona evra. U tom jatu je i vlasnik Beohemije, Željko Žunić koji je u februaru ove godine dugovao 74 miliona evra.
Perčević uzimao od 18 banakaKrediti bez pokrića srpskih tajkuna, uništili su Agrobanku, Univerzal banku, Razvojne banke Vojvodine, ali i Srpsku banku. Perčević je uhapšen zbog kredita od Privredne banke Beograd, ali se pokazuje da je zadužen kod čak 18 banaka, među njima i stranih koje posluju u Srbiji, pa je ceo sistem u ozbiljnom problemu. |
Astronomski dugovi nameću i pitanje, kako je tajkunima polazilo za rukom da iz banaka iznose milijarde, a da svaki građanin prođe gomilu provera za uzimanje kredita i neretko ne može dobiti od banke ni dozvoljeni minus. Pri tom, i najmanje dugovanje običnih i poštenih ljudi povlači za sobom opasnost od posete sudskih izvršitelja.
U začaranom krugu kreditiranja na štetu države i građana, prema oceni Dragana Dobrašinovića iz Koalicije javnih finansija, upliv politike potvrđuju upravo slučajevi Bogićevića i Perčevića.
– Videlo se da se u Srbiji sve može. Osim građana koji moraju da izmire i najsitnije dugove na vreme, postoje i direktni eksponenti političke moći koji su zbog tih veza proglašeni ekonomskim liderima. Ti tajkuni su više od prijatelja moćnih političara. Oni su njegovi poslovni partneri kojima je putem banaka omogućen besplatan novac. A, te pare osim biznismenu idu i nekoj stranci i moćnim pojedincima – odmotava Dobrašinović za "Vesti" klupko srpske politike i biznisa.
Građani kojima na vrata sve češće kucaju izvršitelji zbog nekih neizmirenih dugova, prema rečima Dobrašinovića, plaćaće uz svoje i dugove tajkuna, njihove jahte i ostali luksuz kroz poreze i na druge načine.
– Na slučaju običnih građana se pokazuje da je mehanizam jednostavan kada država hoće da ga primeni – ističe Dobrašinović.
Dragan Dobrašinović ističe da treba da odgovaraju političari koji su stajali iza uhapšenih biznismena, a da bi o kreditnom marifetluku više mogao da kaže menadžment ojađenih banaka.
– Menadžment uništenih banaka bi trebalo da progovori ko je od političara na njih vršio pritisak da prihvate lažne garancije za kreditiranje. Ovako idemo s repa, a ne od glave, zbog čega će se tužilaštvo zaglaviti i pitanje je gde će stići – ocenio je Dobrašinović.
Zatvor nije za bogateMiroslav Prokopijević ističe da tajkuni nisu odgovorni za ogromna dugovanja, a građani jesu i kada ne izmiruju redovno kućne račune. – Ako građanin ukrade kantu benzina završi u zatvoru sa kaznom, a po istom sistemu biznismeni se za milione dugovanja nađu u istražnom zatvoru i u medijima, a onda budu pušteni – kazao je Prokopijević. |
Da će se Srbija naći u ozbiljnom problemu zbog tajkunskih dugova, ukazuje ekonomski stručnjak Miroslav Prokopijević.
– Biće problema zato što su to nečiji depoziti koje vlast može da precrta, ali će se bankarski sistem naći u krizi. Zato je verovatan drugi izlaz, a to je da ih nadoknadi iz javnih finansija, što naravno ide na račun svih građana Srbije – kaže Prokopijević.
Bivši guverner Narodne banke Dejan Šoškić izjavio je da centralna banka nije mogla da spreči biznismena Miroslava Bogićevića da se zadužuje, jer nije njen posao da utiče na kreditnu politiku banaka.
– NBS kao supervizoru finansijskog sistema vezane su ruke, jer joj zakon ne dozvoljava da pravovremeno reaguje. Važno je omogućiti blagovremeno reagovanje, a ne tek kada adekvatnost kapitala padne ispod 12 odsto – ukazao je Šoškić.
Ne plaćaju ni porez
Optužnica je podignuta zbog kreditnih plasmana Razvojne banke Vojvodine tokom 2012. pošto je otkriveno da su krediti davani bez odgovarajućeg obezbeđenja firmama Borovica, Dušana Borovice, iz Rume, i novosadskog Unihemkoma Željka Jovovića.
Kod Borovice je reč o 28 kredita u iznosu od oko dve milijarde i 740 miliona dinara, (više od 20 miliona evra) dok je kod Jovovića reč o pet kredita i 800 miliona dinara. U slučaju Agrobanka za mahinacije veće od od 5,7 milijardi dinara (oko 50 miliona evra) odgovara 20 osoba. Afera Galenika teška je oko osam miliona evra, a zbog Azotare koja je oštećena za 7,5 miliona evra, bio je uhapšen i uz kauciju od dva miliona evra pušten vlasnik Zekstre Dragan Đurić, predsednik FK Partizan.
Srbiji deset najmoćnijih tajkuna i za porez duguju oko 100 miliona evra.
