Senka rata stigla do Beča

Na poziv Eline Valtonen, ministarke spoljnih poslova Finske, koja predsedava OEBS, ministri iz 57 zemalja članica i 11 partnerskih država okupiće se u četvrtak i petak u Beču.

Ove godine konferencija se održava u isčekivanju dogovora o prekidu rata u Ukrajini, koji je, od kako je počeo, pre tri i po godine, praktično blokirao rad OEBS-a. Naime, organizacija već četiri godine ne uspeva da usvoji budžet, jer je među zemljama članicama preovladalo veliko nepoverenje.

OEBS se, prema oceni posmatrača, nalazi u veoma teškom i lošem stanju, pre svega zbog podela u kojoj je na jednoj strani Rusija, a na drugoj zapadne zemlje koje je neprestano kritikuju. Očekivanje većine je da OEBS treba da dobije na značaju kada se rat u Ukrajini završi i kada ta organizacija može da pošalje svoju misiju i pomogne u obnovi i u drugim oblastima u njenoj nadležnosti.

Po prvi put, Ministarska konferencija OEBS, kojom se obeležava i kraj jednogodišnjeg mandata predsedavuće Finske, umesto u zemlji koja predsedavanje privodi kraju, održaće se u Beču, gde se nalazi sedište organizacije. Ovo je prvi put da se zemlja predsedavajuća OEBS-u odlučila da ministarsku konferenciju održi u sedištu organizacije. Odluka Helsinkija je, kako je zvanično navedeno, u saglasnosti sa nastojanjima da se smanje opterećenja po države članice i Sekretarijat OEBS-a u pogledu putovanja, ali i sa namerom da se doprisene smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.

Finska je dobila predsedavanje ove godine zbog 50. godišnjice Helsinške povelje na kojoj OEBS počiva i već na početku predsedavanja donela je odluku da ministarsku konferenciju održi u Beču. Ipak, kako se spekuliše u Beču, zemlja se vodila unutrašnjim razlozima, ne bi li izbegla diskusiju u vezi sa odobravanjem zvaničnicima Moskve da učestvuju na sastanku na finskom tlu.

Kroz pritiske da ne dozvoli šefu ruske diplomatije učešće na ministarskoj konferenciji OEBS-a pre dve godine prošla je Severna Makedonija, ali je Lavrov ipak tada stigao u Skoplje. Bio je prisutan i na prošlom sastanku ministara na Malti, što je bio njegov prvi dolazak u jednu zemlju članicu EU od početka rata u Ukrajini.

Poljaci mu 2022. nisu dozvolili da prisustvuje ministarskoj konferenciji, pozivajući se na sankcije, što je izazvalo brojne diskusije u svetu da li se sankcije mogu primeniti i za sastanke međunarodnih organizacija čiji je Rusija član. Tako će ovaj samit, nakon par godina, biti prvi na kojem šef ruske diplomatije neće biti prisutan.

Kako je saopšteno iz Kremlja na konferenciju u Beč doputovaće zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, čime Rusija, koja je od početka rata u Ukrajini, na ovim sastancima stalno bila izložena žestokim napadima ministara zapadnih zemalja, spušta svoj nivo zastupljenosti. Ova odluka zasigurno znači spuštanje nivoa, što u diplomatiji pokazuje pridavanje manjeg značaja toj organizaciji. Lavrov je u više navrata govorio da je OEBS izgubio svoju relevantnost, pošto su primarno interesi zapada došli do izražaja na uštrb organizacije.

Savet ministara je najviši organ OEBS-a koji donosi odluke i predstavlja ključnu platformu za razgovor ministata spoljnih poslova o situaciji na prostoru koji organizacija pokriva – od Vankuvera do Vladivostoka, kao i o angažovanju u svim oblastima delovanja. Posle Finske, od 1. januara 2026, predsedavanje Oebsu preuzima Švajcarska. Švajcarska je, inače, prva zemlja koja već treći put preuzima predsedavanje OEBS-om, nakon 1996. i 2014. godine.

Naime, u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji sve je teže pronaći za sve članice, pre svega one koje su direktno i indirektno uključene u rat u Ukraijini, prihvatljivog predsedavajućeg OEBS-s. Tako je Švajcarska, kao neutralna zemlja, bila među najprihvatljivijima. Za sada je nerešeno pitanje predsedavajućeg za 2027. godinu. Kipar je iskazao interesovanje, ali se njegovom predsedavanju protivi Turska, pa bi Austrija mogla biti kompromisno rešenje.