Skoro svaki četvrti srpski srednjoškolac je imao seksualne odnose, svaki treći probao cigarete, svaki šesti je gojazan, dok trećina njih posećuje kladionice i kockarnice, pokazuje istraživanje „Ponašanje u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji“ Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, sprovedeno u 101 školi na više od 4.000 učenika. Uz to se svaki četvrti osnovac i srednjoškolac opio bar jednom u životu!
Ova statistika deo je međunarodne studije Svetske zdravstvene organizacije, koja se sprovodi svake četvrte godine u velikom broju evropskih zemalja, a u Srbiji prvi put. U istraživanju su učestvovali učenici petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole.
Skoro svaki četvrti đak prvog razreda srednje škole već je imao seksualne odnose, češće dečaci nego devojčice, a na pitanje da li su koristili kondom pri poslednjem odnosu, čak četvrtina kaže da nije.
Cigarete je pušilo 14,5 odsto mladih bar jednom u životu, navela je načelnica Centra za promociju zdravlja u „Batutu“ Jelena Gudelj Rakić prilikom predstavljanja rezultata. Navela i da je i među njima skoro svaki treći srednjoškolac.
– Pokazuje se i da dečaci prvu cigaretu zapale u osnovnoj, a devojčice u srednjoj školi – kazala je ona.
Nargile su se ispostavile kao štetne po zdravlje, ali su i dalje popularne među mladima.
– Nargile je pušila skoro trećina učenika prvog razreda srednje škole, a u prethodnih 30 dana skoro svaki peti učenik – navela je Gudelj Rakić.
Alarmantni su i podaci o konzumiranju alkohola jer izjašnjavanje tinejdžera otkrilo je da se u Srbiji se svaki četvrti učenik petog, sedmog i prvog razreda srednje škole opio bar jednom u životu, a u prethodnih 30 dana 12,2 odsto njih.
Učenici starijih razreda takođe su češće konzumirali alkohol, a među onima koji su prethodnih mesec dana popili bar jedno alkoholno piće, ima razlike u učestalosti pijenja. Iako je najveći broj njih uživao uz čašicu dan ili dva, posebno zabrinjava i podatak da je svaki deseti učenik pio 20 i više dana u toku prethodnog meseca.
Ovo obimno istraživanje je bilo anonimno, a srednjoškolci su pred sobom imali pitanja o reproduktivnom zdravlju i rizičnom ponašanju.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić je rekao, tokom prezentacije rezultata, da su ovo samo neki od pokazatelja koji će biti izuzetno važan resurs za dalje sprovođenje svih zdravstveno vaspitnih i preventivnih aktivnosti na poboljšanju zdravlja mlade populacije.
Dr Verica Jovanović, v. d. direktora Instituta „Batut“, istakla je da je dobro zdravlje dece i mladih jedan od prioritetnih ciljeva održivog razvoja svakog društva“.
Korporativno ponašanja
Studija oslikava da su deca pod pritiskom i uticajem različitih medija, firmi i sektora.
– Neka od njih su pozitivna neka negativna, ili je to alkoholna industrija, ili duvanska – kaže dr Marijan Ivanuša, direktor Kancelarije SZO u Srbiji.
Gazirana gojaznost
Istraživanje je pokazalo i da naša deca nisu dovoljno fizički aktivna, da svaki šesti tinejdžer ima prekomernu telesnu težinu. Mladi koji su učestvovali u anketi kažu da češće jedu slatkiše i piju gazirane sokove nego što se hrane zdravo. Uz to, priznaju i da mnogo vremena provedu na mobilnom telefonu.
Pomoć porodice
Dobar odnos sa porodicom, sudeći po odgovorima, ima 80 odsto đaka. Oni navode i da roditelji pokušavaju da im pomognu kada je potrebno. Ističu takođe u anketi da se dosta druže s vršnjacima i da ih vide kao prijatelje spremne da pomognu.
Sport kao lek
Većina se izjasnila se da se zdravstveno oseća odlično, a devet odsto da im je zdravlje dobro. Državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić kaže da je pitanje je i zašto se učenici petog, sedmog i prvog razreda srednje osećaju dobro, a ne odlično.
– Deca sve više vremena provode na internetu i na društvenim mrežama, a da je važno motivisati ih da se bave sportom.
Porok nije igra
Kocka se ispostavila kao ozbiljan problem među mladima, pokazala su neka ranija istraživanja. Prema anketi centra „Život nije igra“ pre nekoliko godina u tri osnovne i tri srednje škole u Novom Sadu, ispostavilo da se više od četvrtine, tačnije 26 odsto od 720 ispitanih, kocka, a čak šest odsto su patološki kockari. Polovina od njih prvi susret sa tim porokom imala je 10 i 14 godine i to najčešće u kladionici.
Tokom 2017. je, prema istraživanju Instituta „Milan Jovanović Batut“, 33.000 registrovanih kockara, među populacijom između 18 i 26 godina.
Jedinstvena studija
Međunarodno istraživanje o ponašanju u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta je jedinstvena međunarodna studija koja se realizuje i u Severnoj Americi. Studija se sprovodi od 1983. kada je u istraživanju učestvovalo svega pet država, a poslednji put je rađena u prethodne dve godine, u 45 zemalja. Srbija se posle uspešnog pilot istraživanja 2017. priključila ovoj međunarodnoj mreži zemalja i obavila obimno istraživanje u školskoj 2017. i 2018. odnosno u drugom polugodištu prošle godine. Nosilac ovog istraživanja je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, a uz podršku Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
