Saša Zdjelar: Titula za rastanak od Humske

Partizan je dugo tražio igrača koji bi u veznom redu ginuo za svaku loptu i pokrivao svaki pedalj terena. Angažovanjem Saše Zdjelara pre tri godine crno-beli su dobili neophodnu svežinu i čvrstinu u jednom od najbitnijih delova tima.

Reprezentativac Srbije brzo je postao bitan oslonac i jedan od lidera ekipe. Neumorni trkač na terenu ne štedi ni sebe ni protivnika i ulaže poslednji atom snage da dođe do uspeha. Pouzdani vezista zadovoljan je odličnim rezultatima u jesenjem delu sezone i očekuje da crno-beli vrate trofeje u Humsku pošto je sastav jači i iskusniji:

– Iza nas su veoma naporne pripreme. Dosta smo radili na fizičkoj pripremi i snazi. Ekipa izgleda dobro, mada rezultatski nisam zadovoljan jer smo u dve provere poraženi, ali to su prijateljske utakmice, služe da se neke stvari poprave. Ekipa ide u pravom smeru. Pred nama je nastavak sezone u kojoj slede nova dokazivanja. Moramo da nastavimo u pobedničkom ritmu. Ciljevi su uvek najviši kada nosiš crno-beli dres. Daćemo sve od sebe da vratimo trofeje u našu kuću. Imao lepu bodovnu prednost, ali moramo biti veoma oprezni. Nije lako igrati kada nemaš prava na grešku i moraš pobeđivati u svakoj utakmici. Predstoji nam gust takmičarski kalendar, ali smo u takvom ritmu već pola godine. Svesni smo situacije u kojoj smo, ali imamo motiva da izdržimo do kraja sezone.

Poseban akcenat iskusni vezista stavlja na osvajanje šampionske titule koju čeka od 2018. i dolaska u Partizan:

– To je ono što mi nedostaje i razlog zbog kojeg sam ostao. Imao sam ponude, ali nisam želeo da napustim crno-bele. Hoću da ostanem do kraja, jer mi je klub dao mnogo. Šampionska kruna mi nedostaje da zaokružim celu priču. Nije se u prethodnim sezonama pogodilo da budemo prvi, ali sada ide sve kako treba i verujem da ću osvojiti titulu. Želim da podignem pehar i tek onda odem u inostranstvo.

Poslednjih godina Partizan je uspešniji u derbijima protiv Crvene zvezde, ali to nije bilo dovoljno za osvajanje trofeja?

– Kada bi smo igrali samo derbi mečeve na osnovu tih rezultata imali bismo više uspeha. To je jedina prava utakmica u našem fudbalu gde se sve rešava na terenu. Tu smo jedan na jedan, sve se vidi, ko je bolji pobediće, nema izlaza i opravdanja. U takvim mečevima vidi se ko je gde. Međutim, kontinuitet uspeha u derbiju nas nije doveo tamo gde smo želeli. Za osvajanje titule neophodno je pobeđivati u seriji u susretima sa slabijim ekipama. Verujem da ćemo greške iz prethodnih sezona ispraviti u ovoj. Ova godina je izvanredna za nas, sa svim rezultatima koje smo napravili u prvenstvu i Evropi, iza nas najboljih šest meseci u istoriji kluba.

Na klupskom nivou niste imali uspeha, ali što se tiče vaše igre možete biti zadovoljni učinkom?

– Ovo mi je fudbalski najbolja godina i oduševljen sam ostvarenim, međutim u fudbalu, kao i u životu, sve što uradiš ostaje iza tebe i računaju se samo dani koji dolaze. Potvrdio sam kvalitet i napravio kontinuitet. Najteže je konstantno održati visoku formu, ali verujem da će svaka sledeća sezona biti bolja, jer želim da budem na još višem nivou.

Došla prava pojačanja

Došlo je do promena u veznom redu?

– Odlaskom Šćekića izgubili smo veoma dobrog igrača i čoveka. Nije lako zameniti ga jer je specifična ličnost, međutim došli su Ljubomir Fejsa i Marko Jevtović. Jevtovića poznajem iz prvog mandata, dok sam Fejsu gledao u Olimpijakosu i reprezentaciji, svakako da su nas pojačali. U međuvremenu se povredio Pantić. Daču poznajem godinama unazad, iz mlađih kategorija. Veoma mi je žao zbog njegovog peha, ali to je fudbal i želim mu da se što pre vrati na teren. Njegovim izostankom u ofanzivnom smeru smo izgubili mnogo. Nadam se da pauza neće biti duga kao što predviđaju doktori. Verujem da će njihovo odsustvo nadoknaditi Fejsa i Jevtović. Visoki su, igraju brzo, jednostavno, već su bili u klubu i znaju šta su ciljevi ekipe.

Igrali ste u paru sa mnogim fudbalerima, sa kojim igračem vam najviše leži da sarađujete?

– Sa dobrim fudbalerom se uvek lako uklopim. Uvek sam imao odličnu saradnju sa svim saigračima. Sa Pantićem se uklapam sjajno. Šteta što se povredio. Igrali smo zajedno u mladoj reprezentaciji, s tim da je on najčešće delovao po strani. Verujem da će saradnja sa Fejsom i Jevtovićem takođe biti uspešna. Lako je razumeti se sa igračem takvog kvaliteta. Velika prednost je što svi znamo kako Partizan funkcioniše. Donećemo sigurnost ekipi, na poziciji zadnjih veznih. Bićemo spoj između napada i odbrane i razigravati saigrače ofanzivnih karakteristika.

Napadači su potvrdili da su već u punoj formi?

– Mislim da će oni tek pokazati koliko vrede. Rikardo nam mnogo znači. Uz iskusne špiceve imamo nekoliko odličnih mladih momaka čije vreme tek dolazi. Marko Milovanović se već dokazao. Očekujem da Nemanja Jović eksplodira na proleće.

Možemo eliminisati Spartu

Partizanu predstoji dvomeč sa Spartom iz Praga u okviru Lige konferencije:

– Protivnik je kvalitetan sastav, sličan nama. Svaka utakmica u Evropi donosi novo iskustvo. Ekipe su prilično ujednačene, što smo videli kroz duele u grupi, mislili smo nakon žreba da ćemo lako proći, imali smo situaciju da rano rešimo sve, a usledila je borba do kraja. Rival je poput nas ostvario ozbiljne rezultate. Na dvomeč sa Česima gledam kao na duel koji može da nam donese mnogo. Svoj cilj u Evropi smo ostvarili, ali možemo i želimo da napravimo korak napred i stignemo što je dalje moguće. Naša prednost je što imamo iskustvo, svaki duel donosi nešto novo, a jedna od lekcija je i dvomeč protiv Viktorije pre četiri godine. Imali smo sve u svojim rukama, a nismo prošli dalje. Znamo kakva je fudbalska filozofija na tom podneblju. Česi igraju tvrdo, jaki su, dominantni u duelima i moramo da budemo na višem nivou da bismo pobedili.

Koliko vam znači podrška navijača?

– Bilo je teško igrati bez publike u jednom periodu zbog pandemije. U nekim trenucima je delovalo kao da su utakmice prijateljske. Mnogo je lepše i lakše igrati uz prisustvo navijača. Ambijent je mnogo bolji, gubi se na kvalitetu kada su tribine parazne. Partizanov dres je težak bez obzira na to da li je na stadionu 500 ili 5.000 posetilaca, uvek postoji pritisak. Meni to ne predstavlja problem jer sam navikao. Ne znam kako bih funkcionisao u slučaju da nema te vrste odgovornosti. Igrao sam u OFK Beogradu, Olimpijakosu, Majorki u svakom klubu su postojala visoka očekivanja. Pritisak me goni da idem napred.

Odlični vezista je odrastao u Vrbovskom, naselju nadomak prestonice i još kao dečak zavoleo crno-bele boje:

– Nikad nije bilo dvoumljenja oko izbora kluba. Kada sam pošao u školu u Padinskoj Skeli rodila se prava navijačka strast prema crno-belima. Sa društvom sam išao na stadione i u hale i sve vreme sam bio na Jugu.

Fudbalski se razvijao u školi OFK Beograda i rano je stekao status prvotimca. Iz poštovanja prema matičnom klubu tada je ređe posećivao Humsku, osim kada je imao profesionalne obaveze. Međutim, u Pioniru na košarkaškim utakmicama stalno je dolazio.

– Kada sam počeo da igram za prvi tim „romantičara“ bilo je neozbiljno da idem na Partizanove mečeve. Više sam išao na košarku, voleo sam tu atmosferu. Pamtim čuvenu utakmicu protiv Barselone, kad su sudije većale da li je lopta pipnula obruč ili nije. Naježim se kada se setim te paklene atmosfere. U Pioniru su bile mnogo bolje utakmice nego u Areni.

Crvenoj zvezdi rekao ne

Dugo je bio želja crno-belih, ali je pre toga imao ozbiljnu ponudu Crvene zvezde. Međutim ponudu „večitog rivala“ odbio je bez razmišljanja:

– Kada sam dobio poziv od crveno-belih svi dobro znaju da sam odmah rekao ne. Mislio sam, ako nema poziva od Partizana ne želim da idem u Crvenu zvezdu. Ostao sam u Olimpijakosu, a kasnije se javio Partizan čiju sam ponudu sa oduševljenjem i zadovoljstvom prihvatio.

Ne postižete često golove, ali kada to učinite oni su veoma efektni?

– U Olimpijakosu sam bio defanzivniji, dok OFK Beograd i Majorka nisu igrali toliko ofanzivno, pa mi se i nije ukazivala prilika da ugrozim rivala. Sada kad god imam priliku pokušavam da šutiram. Za šut iz daljine potrebno je da se stvori pozicija, što nije lako jer je protivnik uglavnom u duplom bloku. Postigao sam nekoliko golova u dresu Partizana, ali mislim da je onaj protiv Inđije iz prošle sezone najlepši.

Protiv crno-belih bez popusta

Igrao je nekoliko puta protiv Partizana, ali je svoje obaveze izvršavao profesionalno. Kada je sa Olimpijakosom došao u Beograd, na megdan voljenom klubu u kvalifikacijama za Ligu šampiona, zapevao je himnu zajedno sa navijačima.

– Na zagrevanju se nisam osećao prijatno kad su me prozivali da sam zvezdaš. Kako da kažem ljudima: „Hej, pa ja navijam za Partizan.“ Bio sam malo besan zbog toga. Normalno je da sam se borio najbolje što mogu da se dokažem treneru. Pored mene na klupi sedeo je Jagoš Vuković, a ja sam zapevao himnu pred početak meča. To je za neke možda neočekivano, ali to sam ja. Tako je bilo i u OFK Beogradu. Kad sam igrao, protiv crno-belih nije bilo lako, ali koliko god bilo teško znao sam da sam profesionalac.

Generacija sa Novog Zelanda može mnogo

Vaša generacija sa Novog Zelanda je sazrela, skoro svi imate uspešne klupske karijere. Možete li da ponovite sličan rezultat u seniorskoj selekciji?

– Jedina tajna uspeha na Novom Zelandu bio je tim. Imali smo jak pobednički karakter. Svako od tih momaka igra u velikim klubovima i nameće se kao nosilac igre. Sada se pokazalo da je Veljko Paunović uradio vrhunski posao u izboru igrača. Nije lako da 25 različitih ljudi sklopite da funkcionišu kao jedan. Iz te ekipe nas desetak smo već došli do seniorskog tima. Ta generacija može da donese Srbiji nešto više u seniorskom fudbalu. Prošlo je dosta vremena svi smo sazreli, imamo mnogo iskustva i znamo kako da se nosimo sa pritiskom. Pokazali smo da umemo da napravimo velike stvari. Šampionat u Kataru je šansa za ekipu sa Novog Zelanda da se dokaže u seniorskoj konkurenciji.

Sukob sa Đemba Đembom

Kao mlad igrač niste ustuknuli pred iskusnim Đemba Đembom u duelu OFK Beograda i Oksera?

– Bio sam dete, imao sam tek 17 godina. Kamerunac je bio iskusan igrač, nešto je pričao, ali nisam ga razumeo. Udarim ga jednom, pa drugi put, on opsuje. Udario sam ga treći put i rekao: Beži, od mene.

Napredovao u Olimpijakosu

Otišli ste u Olimpijakos kao tinejdžer, da li ste mogli da ostvarite više u grčkom šampionu?

– Možda je moglo biti bolje, ali dosta lepih stvari sam doživeo na „Karaiskakisu“ i stekao ogromno iskustvo. U inostranstvu nema kalkulacija. Moraš da igraš u dva pravca, svaki dan da budeš bolji od prethodnog da bi te trener stavio u ekipu. Tamo sam fudbalski odrastao. Otišao sam golobrad, ali sam napredovao više nego u Srbiji, jer sam radio sa velikim igračima i trenerima.

Ben odličan napadač

U isto vreme kad ste došli u Partizan, redove „večitog rivala“ pojačao je El Fardu Ben, vaš nekadašnji saigrač u Olimpijakosu:

– Cenim ga, odličan je fudbaler, nisam bio srećan što je došao u redove najvećeg rivala. Njegov izbor mi se nije dopao, ali za njega se to ispostavilo kao odlično rešenje. Kada je potpisao šalio sam se s njim da više nismo prijatelji.