Hrvatska privreda ušla je u korona-krizu u znatno boljem stanju nego u krizu 2008. godine.
To bi značilo da bi se nakon velikog pada BDP-a u 2020. godini od 9,1 posto mogla brzo oporaviti sledeće godine, po stopi od 7,5 odsto, procena je Evropske komisije, koja je objavila prolećne ekonomske prognoze.
Evropska komisija u prvim ekonomskim prognozama nakon izbijanja pandemije koronavirusa procenjuje da će se hrvatski BDP u ovoj godini smanjiti 9,1 odsto, a sledeće godine rasti 7,5 odsto. To je povoljnije od procena hrvatske vlade, koja za ovu godinu predviđa pad od 9,4 odsto, a sledeće godine oporavak po stopi od 6,1 odsto.
„Hrvatska privreda ušla je u krizu Covid-19 u znatno boljem stanju nego u krizu 2008. godine. Pod pretpostavkom da će se mere za suzbijanje (pandemije) postupno ukidati tokom 2020. godine, hrvatska privreda trebalo bi da se brzo oporavi 2021. godine nakon snažnog smanjenja 2020. godine. Veliko oslanjanje na turizam pogoršava pad i predstavlja rizik u slučaju dužih ograničenja putovanja“, kaže se u izveštaju za Hrvatsku.
Komisija navodi da će privreda u Evropskoj uniji ove godine doživeti recesiju „istorijskih razmera“ uprkos brzom i sveobuhvatnom odgovoru na krizu, kako na nivou EU, tako i u državama članicama, piše Indeks.
U evropodručju, koje čini 19 zemalja, očekuje se pad od 7,7 odsto, a sledeće godine rast 6,3 odsto. U EU 27 očekuje se pad od 7,4 odsto i dogodine rast 6,1 odsto. Najmanji pad privrede ove godine očekuje se u Poljskoj, 4,3 odsto, a najveći u Grčkoj, 9,7 odsto, Italiji 9,5 odsto i Španiji 9,4 odsto.
S obzirom da visokofrekventni indikatori ukazuju na snažne privredne rezultate u prva dva meseca ove godine, čini se da hrvatska privreda nije teško pogođena poremećajima u snabdevačkim lancima u Kini. Ipak, sa eskalacijom pandemije u Evropi početkom marta, kao i uvođenjem strožih mera suzbijanja u Hrvatskoj u drugoj polovini marta, očekuje se da će najveći deo privrednog učinka pandemije biti koncentrisan u drugom kvartalu 2020. godine.
