Sjedinjene Države uvele su carine na uvoz zlatnih poluga od jednog kilograma, što preti da uzdrma i preokrene globalno tržište zlata, ali i da zada novi udarac Švajcarskoj, najvećem svetskom rafinerijskom centru.
Agencija za carinsku zaštitu granica (CBP) izjavila je da bi zlatne poluge od 1kg i 100 unci trebale biti klasifikovane pod carinskim kodom podložnim nametima.
Odluka CBP-a u oštroj je suprotnosti s prethodnim očekivanjima industrije da bi ove vrste zlatnih poluga trebalo da se klasifikuju pomoću drugog carinskog koda koji je izuzet od Trampovih nacionalnih carina.
Plugovi od jednog kilograma najčešći su oblik kojim se trguje na Comexu, najvećem svetskom tržištu terminskih ugovora za zlato, i čine većinu švajcarskog izvoza zlata u SAD.
Odnosi između Vašingtona i Berna pogoršali su se nakon što su SAD prošle sedmice najavile carinu od 39% na uvoz iz te zemlje. Zlato je jedan od najvećih švajcarskih izvoznih proizvoda u SAD, pokazuju carinski podaci.
– Carinska odluka zadala je „još jedan udarac“ švicarskoj trgovini zlatom sa SAD-om – rekao je Kristof Vild, predsednik Švajcarskog udruženja proizvođača i trgovaca plemenitim metalima.
Vild je dodao da će carina na zlato otežati zadovoljavanje potražnje za žutim metalom.
Ranije ove godine trgovci su požurili da unesu zlato u SAD pre Trampovih carina, stvarajući rekordne zalihe na Comexu i dovodeći do privremene nestašice zlata u Londonu.
Međutim, kada su te carine najavljene, uključivale su izuzeća za mnoge robe, uključujući određenu klasifikaciju zlatnih poluga koja se široko tumačila kao da obuhvata velike zlatne poluge.
Globalni trgovinski tok za ovaj plemeniti metal izgleda ovako: velike zlatne poluge putuju između Londona i Njujorka preko Švajcarske, gde se prerađuju u različite veličine.
Dva tržišta koriste poluge različitih veličina, pri čemu London koristi polugu od 400 unci, koja je otprilike veličine cigle, dok se u Njujorku preferira poluga od kilograma.
Švajcarska je izvezla 61,5 milijardi dolara zlata u SAD za 12 meseci (od juna prošle do juna ove godine). Isti taj obim sada bi bio podložan dodatnim tarifama od 24 milijardi dolara (39%).
– Prevladavalo je mišljenje da plemeniti metali koje pretapaju švajcarske rafinerije i izvoze u SAD mogu da se isporučuju bez carina – rekao je Vild.
Dve rafinerije rekle su za Fajnenšal Tajms da su privremeno smanjile ili zaustavile isporuke u SAD zbog neizvesnosti.
