Sačuvali smo stabilnost

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić je u novogodišnjem intervjuu za „Vesti“ poručio da će srpska diplomatija i u 2025. nastaviti da deluje na planu zaštite ključnih državnih i nacionalnih interesa, a prvi među njima je zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Sumirajući godinu za nama, ocenio je da je Srbija uspela da se „zakloni od tektonskih potresa koji iz korena menjaju geopolitičke odnose“ i počela da se sve više nameće kao dobar i delotvoran most između onoga što se u savremenoj političkoj terminologiji opisuje kao globalni sever i globalni jug.

Kako ocenjujete rad srpske diplomatije u godini za nama?

– Godina na izmaku bila je bremenita brojnim političkim izazovima koji su posledica sve složenije političke i ekonomske situacije u svetu. Srbija je, uprkos svemu, uspela da sačuva unutrašnju stabilnost i bude u samom evropskom vrhu po ostvarenoj stopi privrednog rasta. To se nije dogodilo samo od sebe, već je iza toga vredan rad i odgovorno strateško planiranje predsednika i Vlade Srbije. Uspeli smo da se u najvećoj meri zaklonimo od tektonskih potresa koji iz korena, pred našim očima, menjaju geopolitičke odnose, i MSP je tome dao veliki doprinos.

Šta biste apostrofirali kao glavne izazove i uspehe srpske diplomatije u 2024.?

– Ključni uspeh je to što smo uspeli da odolimo pritiscima da skrenemo s puta vođenja nezavisne unutrašnje i spoljne politike, i izbegnemo da na direktan način budemo instrumentalizovani u neizvesnoj geopolitičkoj borbi. Srbija i njena diplomatija pokazale su da imaju znatno veći spoljnopolitički kapacitet od onog koji nam se pripisivao, i to se moglo videti i po tome što Priština u 2024. nije postigla značajnije uspehe na međunarodnom planu i što je veći deo čovečanstva bio protiv stigmatizacije Srbije i srpskog naroda kada je reč o rezoluciji Generalne skupštine UN o Srebrenici. Važno je istaći i da smo iz jednog perioda reaktivne spoljne politike ušli u razdoblje proaktivnog delovanja, i to se najbolje vidi po davanju novog sadržaja tradicionalno dobrim odnosima sa zemljama Afrike i Dalekog Istoka, pre svega sa Kinom kao rastućom ekonomskom i političkom supersilom. Srbija se sve više nameće kao dobar i delotvoran most između onoga što se u savremenoj političkoj terminologiji opisuje kao globalni sever i globalni jug.

Ministarska konferencija

Ambasadorska konferencija je 23. i 24. decembra, posle više od decenije, okupila diplomatski kor Srbije u Beogradu. Otvarajući skup, šef diplomatije Marko Đurić je poručio da MSP mora da bude stub i glavna podrška institucijama u obavljanju diplomatije.

– Ključni nacionalni prioriteti su očuvanje društvene i ekonomske stabilnosti, ali i samostalnosti i nezavisnosti u vođenju spoljne politike, razvijanje ekonomije, fokusiranje na demografsku obnovu društva sa ogromnom potrebom da mlađim generacijama život učinimo što atraktivnijim u Srbiji, kao i očuvanje identiteta, kulture, tradicije srpskog i svih drugih naroda u našoj državi – istakao je ministar.

Naglasio je da su ambasadori na zadatku izgradnje mreže prijatelja širom sveta i poručio da od njih očekuje nastavak predanog i neumornog rada na interesima Srbije. Poručio je „imaćete uvek podršku“.

– Intenzivno radimo na reformi i modernizaciji MSP-a. Sve što nije vidljivo u medijima, ali od čega suštinski zavisi kvalitet rada ambasadora. MSP će u narednim godinama primiti veliki broj visokostručnih kadrova. U sledećim nedeljama započinjemo kampanju Budi srpski diplomata kako bismo primili mlade koji vladaju modernim tehnologijama i jezicima, da bi bili ključni nosioci srpske diplomatije – kazao je Đurić.

Naglasio je da je u sklopu borbe zaštite državnosti Srbije na KiM u cilju podrške timu na čelu sa Petrom Petkovićem, osnovan centar za zaštitu teritorijalnog integriteta u sklopu MSP.

– Želimo da svaka ambasada i generalni konzulat bude i Kancelarija za KiM koja će pružati informacije, argumente, kontakte kako bi formirali mišljenje o toj ključnoj državnoj i nacionalnoj temi za nas – kaže Đurić.

Bitka za Kosmet i EU

Šef srpske diplomatije Marko Đurić je u razgovoru za „Vesti“ kao prioritete u 2025. apostrofirao Kosovo i Metohiju, ali i krupne korake na procesu evrointegracija kao ključnog spoljnopolitičkog cilja Srbije.

Šta će biti ključni ciljevi srpske diplomatije u 2025. godini?

– Srpska diplomatija će nastaviti da deluje na planu zaštite ključnih državnih i nacionalnih interesa, a prvi je zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Svet 2025. obeležava 80 godina od osnivanja Ujedinjenih nacija i to će biti prilika da iznova, samostalno ili u saradnji sa međunarodnim partnerima koji dele naše vrednosti, učestvujemo u nastojanju da se principima na kojima počiva svetski poredak, kako je opisan u Povelji UN, udahne novi život. To će biti i šansa da se reaktuelizuju argumenti kojima Srbija brani svoje interese kada je reč o KiM. Nastavićemo da krupnim koracima radimo na procesu evrointegracije, koja je naš ključni spoljnopolitički cilj, kao i na relaksiranju odnosa i obogaćivanju saradnje sa neposrednim okruženjem, jer proaktivna i konstruktivna regionalna politika je, ne samo važan segment naše šire evropske politike, već i uslov stabilnosti i nastavka ekonomskog razvoja Srbije. Naredna godina će, nadam se, biti i prilika da napravimo suštinske iskorake kada je reč o reformisanju i podmlađivanju srpske diplomatije, jer to je važan funkcionalni cilj i preduslov da sa odgovarajućim kadrovskim kapacitetima primimo na sebe sve predstojeće izazove. Deo tog procesa je i proširenje DKP mreže.

Koji su po Vama ključni izazovi pred Srbijom i srpskom diplomatijom u sledećoj godini?

– Sledeća godina biće možda i najizazovnija u modernoj istoriji ljudskog roda. Ukoliko ozbiljni regionalni sukobi i napetosti ne počnu da se kreću u pravcu mirnog rešenja, napetosti u međunarodnim odnosima dostići će usijanje, što će neminovno i pred Srbiju doneti neke nove izazove. Srbija ima predsednika i vladu koji strateški razmišljaju godinama unapred i naša država će učiniti sve da sačuva mir, stabilnost i razvojni zamah kojem smo svi svedoci proteklih godina. I naša miroljubiva politika stvaranja prijateljstava i partnerstava širom sveta će, u tom mračnom scenariju, takođe biti stavljena na test, jer će proces geopolitičke polarizacije dobiti na intenzitetu. Svet se nalazi na prekretnici, ali Srbija će biti spremna na svaki razvoj situacije u međunarodnim odnosima.

Naglasili ste da je svet suočen sa ogromnim krizama u Ukrajini i na Bliskom istoku. Koliko se velika svetska pitanja reflektuju na male zemlje kao što je naša?

– Živimo u trenutku u kojem se, u strahu od nadolazećeg vremena, države grupišu u koalicije i blokove, što, bojim se, otežava mogućnost deeskalacije. Srbija je u istoriji mnogo puta platila visoku cenu velikih svetskih i regionalnih konflikata, i naš narod je ne jednom bio doveden na ivicu biološkog opstanka. Nesumnjiv interes nam je da ovoga puta, koliko god je moguće, ostanemo po strani od velikih sukoba i da, vodeći samostalnu politiku i ostajući vojno neutralni, smanjimo ekonomski i tehnološki jaz između nas i najrazvijenijih zemalja Evrope. Razume se da ne možemo da budemo sasvim imuni na ono što se događa oko nas, ali ovoga puta nećemo biti akter destabilizacije u međunarodnim odnosima, već zemlja koja je na svaki način spremna da doprinosi izgradnji miroljubive međunarodne saradnje.

Ovo vas pitamo zbog KiM, koje je za Srbiju „pitanje nad pitanjima“. Koja je Vaša poruka građanima Kosmeta, ali i Srbije?

– Srbija će nastaviti da se, na čvrstim temeljima međunarodnog prava, svim dostupnim političkim i diplomatskim sredstvima bori za zaštitu državnih i nacionalnih interesa. Srpski narod od dolaska Aljbina Kurtija na čelo privremenih institucija samouprave u Prištini proživljava najteže trenutke u poslednje dve i po decenije. Ugroženost ljudskih i političkih prava Srba na KiM, osim što je potvrda retrogradne etnonacionalističke Kurtijeve agende, jeste i mrlja na obrazu međunarodnih aktera prisutnih u našoj južnoj pokrajini, jer nisu primenjene sve dostupne mere kojima bi Priština bila odvraćena od jednostranog, agresivnog i suštinski antievropskog postupanja. Srbi na KiM su čvrsti ljudi, odlučni da odbrane svoje pravo na postojanje, ali sramota je da je jedan kolektiv u savremenoj Evropi uopšte izložen takvoj vrsti izazova. Na unutrašnjem i međunarodnom planu nastavićemo da se borimo za svoj narod u južnoj pokrajini, jer ono što je do sada za nas bilo ključno nacionalno i identitetsko pitanje, postalo je i humanitarni problem, i mi ćemo učiniti sve što je potrebno kako bismo našim građanima i sunarodnicima pomogli da istraju u ovim teškim vremenima.

Na koji način i da li je uopšte moguće promeniti odnos država koje su priznale tzv. nezavisnost Kosova?

– Sama činjenica da je gotovo 30 država povuklo priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova, svedoči da ta stvar ni izbliza nije završena. Pa, čak i među priznavačima ima zemalja koje svrstavamo u grupu pasivnih, a reč je, da objasnim, o zemljama koje su formalno priznale samoproglašeno Kosovo, ali nisu uspostavile diplomatske odnose i ne glasaju u međunarodnim forumima u korist Prištine. Srbija uporno godinama brani svoje pozicije pozivajući se na međunarodno pravo, i ta upornost se isplatila. Srpska diplomatija je, radeći na bilateralnom planu sa mnogim državama, u velikoj meri zaslužna za taj rezultat, i za to su, osim kreatora naše državne politike, zaslužni i mnogi javnosti nepoznati heroji borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

Izbor Trampa

Koliko je za Srbiju dolazak Donalda Trampa dobra ili loša vest?

– Srpske političke strukture i diplomatija godinama unazad grade strateški dijalog sa SAD i mrežu sagovornika spremnih da saslušaju naše argumente i da sa nama podele viziju moderne i prosperitetne Srbije, koja će u budućnosti biti, ne samo stub stabilnosti, već i motor ekonomskog razvoja zapadnog Balkana. I sa ljudima u neposrednom okruženju predsednika Trampa imamo kontinuiranu i produktivnu saradnju, tako da ćemo, siguran sam, nastaviti započeto. Ima potencijala da srpsko-američke odnose tokom mandata predsednika Trampa uzdignemo na najviši nivo u istoriji, ali ne treba u našoj javnosti pothranjivati očekivanja da će u politici SAD prema Srbiji biti nekakvih munjevitih i korenitih zaokreta. Odnose ćemo graditi strpljivo i korak po korak, kao pouzdani partneri.

Diplomatska ofanziva

Očigledna je diplomatska ofanziva Srbije. Svakodnevno imate sastanke sa svetskim zvaničnicima, ministrima, ambasadorima. Koju poruku im šaljete i šta Vam odgovaraju?

– Srbija u međunarodnim odnosima nastupa kao kredibilan partner. Ne govorimo javno jedno, a na zatvorenim sastancima drugo. Uspešno smo se profilisali kao međunarodni činilac sa kojim sagovornici ne moraju uvek da se saglase, ali smo danas svakako neko kome može da se veruje. Srbija je politički samostalna država, i kao takva ima legitimno pravo da se u međunarodnoj areni bori za svoje interese, a u poslednje vreme mi naše interese sve bolje artikulišemo i naš glas se sve dalje čuje. Tome suštinski doprinosi i lični i profesionalni ugled koji je predsednik Aleksandar Vučić izgradio na međunarodnom planu.