Sa Vrbasa gledamo u Srbiju

Pobeda Aleksandra Vučića i SNS-a na izborima u Srbiji značajna je za mir i stabilnost ne samo te zemlje, već celog regiona, a naročito onih prostora na kojima žive Srbi. Kontinuitet vlasti u našoj matici značajan je i za našu saradnju sa srpskim državnim vrhom, ali i sa Gradom Beogradom jer to znači nastavak započetih i brojne nove projekte.

Kaže to u intervjuu za „Vesti“ Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, koji uoči obeležavanja Dana grada, 22. aprila, podseća da je prošle godine baš povodom tog praznika Aleksandar Vučić postao počasni građanin najvećeg grada u Srpskoj. Za naš list kaže da nije otupila oštrica njegove kritike prema republičkim vlastima, da je opozicija izgubila energiju i da mu je glavni politički cilj Banjaluka.

– Važno je reći da je Srbija uvek sa vlastima u Srpskoj sarađivala institucionalno. Grad Banjaluka je institucija, ko god ga vodio, ista je situacija i sa višim nivoima vlasti. Važno je da dobijamo tu podršku. Srbija je nastavila kontinuitet pomoći Banjaluci, a za vreme mog mandata to je najveća pojedinačna podrška nekoga sa strane i iznosi oko šest miliona maraka. Što se tiče projekata koje finansiramo iz tih sredstava, oni su u različitim fazama, a svakako jedan od najvažnijih je izgradnja škole u naselju Ada, čija je vrednost oko 4,5 miliona maraka i radovi će početi upravo oko Dana grada, tačno godinu od kada je Vučić postao naš počasni sugrađanin – kaže Stanivuković.

Šta je sa ostatkom novca?

– Pola miliona ide za najveći gradski park i još milion ide za atletsku stadion u naselju Lauš. Biće to zdanje slično onome koje već postoji u Kraljevu, jedan sjajan sportski kompleks. U planu je i izgradnja dvorane za borilačke sportove, a namera nam je da je nazovemo po našoj bokserskoj legendi Marijanu Benešu.

Kako tumačite činjenicu da su Vučića uoči izbora podržale gotovo sve partije u Srpskoj, i iz vlasti i iz opozicije?

– Znam koliko je teško prvi put dobiti izbore, ali posle godinu i tri meseca rada znam da je mnogo teže sačuvati vlast. Pobediti drugi put zaredom u prvom krugu je zaista senzacionalan politički uspeh. To znači da će Srbija i dalje držati lidersko kormilo na Balkanu. Osećao sam potrebu, pre svega ljudsku, da na svoj način, kroz video-zapis, naslanjajući se na Vučićev spot „Pogledajte semafor“, podsetim kroz naš semafor na podršku koju je Srbija dala Srpskoj. Reč je o 150 miliona maraka (75 miliona evra), to je ceo budžet Banjaluke. Svi lideri su mu čestitali, a to govori da Srbija doseže najveće uspehe, ekonomske i geopolitičke. Podrška od 90 odsto glasova iz RS govori upravo o tome da su građani i političari po tom pitanju jedinstveni.

I sami poklanjate veliku pažnju kampanji i promociji, naročito u vizuelnom segmentu. Kako ste videli Vučićevu kampanju koja je umnogome bila neuobičajena?

– Pomerio je standarde koje će biti teško preskočiti. Poznat sam po kreativnoj politici, to je ono što mi je blisko. Ovde je važno reći da se Vučić bavio politikom u 20. veku, da se njome bavi i u 21. , a da je ovom kampanjom praktično otišao u 22. vek. Takav vid poruka građanima je pamtljiv, ulazi u podsvest. Sve što ste radili, mostove, fabrike, puteve, prenosite kroz video formu, a taj famozni frižider je bio metafora da je sveprisutan i da mu je važan svaki čovek. Znam da Vučić posvećuje dovoljno pažnje medijima i da ima ozbiljne svetske saradnike i meni će to svakako bit inspiracija za naredne izbore na kojima ću učestvovati.

Opozicija izgubila jedinstvo

Na izborima u oktobru, bar kad su u pitanju pojedinačne funkcije, nećete učestvovati. Kakvo je stanje u opoziciji?

– U najmanju ruku nije najidealnije. To u prevodu znači da ne postoji konsenzus oko važnih političkih stvari, platforme, kandidata. Sa druge strane, ono što je najmanje pozitivno jeste da svaka organizacija i pojedinci, svako vodi svoju politiku i ne vidi se kohezija. Ne vidi se jedinstvo. Očekujem da ključni akteri izdaju komande u kojem pravcu da delujemo. Ono što je pozitivno jeste da ima dovoljno vremena, imamo april, maj i jun da se dogovorimo. Izgubila se energija koja je bila prisutna u vreme protesta na Trgu Krajine jesenas. Tada smo bili jedinstveni. Te energije sada nedostaje, a prirodnije bi bilo da je sada ima više nego tada.

Na tim protestima možda jesu bili jedinstveni opozicionari, ali reakcije prisutnih građana bile su različite pa su neki izviždani, a drugi dobili i pomalo neočekivane aplauze.

– Istina, ali to ne treba da bude problem. U redu, lista Nebojše Vukanovića će imati veću podršku neko neke druge liste. Ali, dva pojedinačna kandidata, ako pobede, treba da imaju većinu i u parlamentima. Politika je sabiranje. Buduća vlada Srpske, ma ko da pobedi, neće moći da bude formirana bez nekog od aktera koji su danas možda na drugoj strani. To je politika. U Narodnoj skupštini morate imati 43 poslanika da bi formirali vladu. SDS i PDP možda mogu do 30 mandata, ali šta ćemo sa ostalih 12? Ako opozicija pobedi, možda će morati da uzme nekoga sa druge strane. I odmah da raščistimo, postoje stranke koje će uvek biti vlast. Takvih ima svuda. Može se govoriti da je neko ovakav ili onakav, ali mora postojati period tranzicije, dok ne dođu potpuno novi ljudi. Bitno je da na vrhu postavite principe ispod kojih nećete ići.

Motrim na „Dodikovo drvo“

U proteklih nekoliko meseci otupila je vaša oštrica prema vrhu vlasti u Srpskoj. Zašto?

– Posvetio se mom političkom cilju, a to je Banjaluka. Kada sam imao najžešću oštricu, gledalo se da li ću biti jedan od kandidata u oktobru. Naravno da ne mogu postojati iste platforme ako se kandidujete ili ne. Nije moja oštrica otupila, nego cele opozicije, ali ja sam rekao da se moram baviti Banjalukom jer ću za dve i po godine morati građanima da ispostavim rezultate. Od sukoba ja te rezultate dobiti neću. Kao kandidat bih, naravno, imao platformu. Bavio sam se borbom protiv kriminala u pandemiji, a kada je PDP, što sam i sam podržao, poručio da će kandidat biti Jelena Trivić, ta borba se očekuje od nekog drugog, a ja mogu da se okrenem Banjaluci. Narod i političari su puni mašte pa se mogu čuti komentari da se neko prodao ili smirio, ali ja legitimitet crpim iz naroda koji me izabrao i to se ne može i ne sme prodati. I dan danas, kao gradonačelnik obračunavam se sa korupcijom, a ako vidim da je situacija dosta mirna u opoziciji, uvek mogu nešto da pokrenem, imam ja tema u rukavu. Eto i to takozvano porodično drvo na kojem su istaknute sve firme povezane sa porodicom Dodik je sada u mom domaćinstvu, a ja uvek mogu da ga negde istaknem, to može da bude samo moja odluka. Sve ima svoje vreme. Ja sam srećan zbog toga što mi sada radimo mostove, školu, puteve…

Zbog čega godinu i po dana posle lokalnih izbora nemate zamenika, a ni načelnike odeljenja?

– Nema političke volje. U gradu nema nijedne investicije proizvodnog tipa, zato što neko ne želi da digne ruku. Ako imate situaciju da postoje ljudi koji su odbili investiciju vrednu 60 miliona KM (30 miliona evra) koja se kao takva u Banjaluci pojavila prvi put posle dve decenije, ne očekujem ni da mi daju podršku za zamenika. Razumem da mi ne daju zamenika ili načelnike, da dovedu politiku do tog nivoa opstrukcije, ali kada sam video da su spremni reći „ne“ investiciji, to je pokazalo da njima u skupštinskoj većini koju vodi SNSD ništa nije sveto.

Ipak, u odnosu na ovaj period prošle godine imamo smirivanje situacije i manje tenzija.

– U jednoj teškoj političkoj situaciji, predlagao sam važne dokumente, oni su odbijali. Smetala im je borba protiv kriminala i korupcije. Došao sam u situaciju da mi sve odbiju, a onda sam rekao ovo više ne može ovako. Godinu je Banjaluka mogla da izdrži u takvoj situaciji, ali ljudi su počeli da negoduju i niko neće da kaže da grad nije očišćen zbog Skupštine i skupštinske većine. Ja sam personalizovan, a ta većina je neka imaginarna grupa ljudi. Onda sam rekao sebi da pokušam, sa kim mogu od tih odbornika da postignem neki konsenzus, i onda smo dobili rebalans budžeta za prošlu, budžet za ovu godinu i sad krećemo u investicioni ciklus projekata u vrednosti 45 miliona KM.

Nije lako bez podrške

Stiče se utisak da svi čekate opšte izbore.

– Ne čekam. Naravno da će se neke stvari promeniti ako pobede ljudi bliski meni, ali ne mogu na to da se oslanjam. Izbori u oktobru su važniji za tu skupštinsku većinu. Većina bi se ovde davno promenila da nije direktno naslonjena na Vladu Srpske. Ako se u oktobru promeni Vlada i skupštinska većina će biti promenjena. U to sam siguran. Verujem u promene, borim se za to, na tim krilima sam postao gradonačelnik. Teško je voditi grad bez podrške Vlade. Nije prirodno. Pogledajte kako se radi u Srbiji, država podržava lokalne zajednice. Ja sam godinu izdržao bez podrške Vlade, bez podrške javnih medija, što je potpuno neprihvatljivo jer Banjaluka je najveći grad u RS.

Susreti dijaspore u avgustu

Pre nekoliko meseci imali ste veliku turneju po dijaspori. Kakve utiske nosite iz Nemačke, Švajcarske, Holandije?

– Razgovarao sam sa našima koji su svoj dom pronašli u dijaspori, ali su zagledani u Srpsku, Srbiju, Crnu Goru. Razgovarao sam sa predstavnicima SPC, obeležavali smo Dan RS. Pričao sam sa našim ljudima koji su tamo pokrenuli važne investicije i tema je bila šta se od toga može preneti u Srpsku i Banjaluku. Ti ljudi jedva čekaju da se vrate, neki su se već na taj korak odlučili. Mnogi pozitivno gledaju na ono što se događa u Banjaluci, a ono što je važno kada tamo odete, oni nude podršku, za razliku od našeg naroda ovde koji traži podršku. U tom smislu Banjaluka će u avgustu organizovati važan događaj, susrete dijaspore. Mi idemo tamo na neke važne dane, oni su odlično organizovani, i sada smatramo da u avgustu kada dolaze na godišnje odmore, mi priredimo desetak dana posvećenih dijaspori sa centralnom manifestacijom gde ćemo biti pokrovitelji. Gde god sam bio, dočekan sam na najbolji mogući način, bio to Cirih, Minhen ili Kranj. Smatram da u ime našeg zajedništva, grad treba pokrovitelj manifestacije koja će biti i kulturna, i turistička, a imaće i ekonomski značaj.

Da li će to grad sam organizovati ili ćete tražiti pomoć vlade?

– Zainteresovan sam da to radimo zajedno sa vladom, obratićemo im se. Ali, evo mi godinu dana nemamo nikakvu komunikaciju, po bitnim pitanjima. Ja sam otvoren, poštovanje prema institucijama imam.

Da li u razgovoru sa dijasporom ubeđujete te ljude da se vrate u otadžbinu ili da ulažu iz zemalja gde danas žive?

– Kažem im „dogodine u Republici Srpskoj“. Krajnji cilj je povratak, ali to je njihova odluka. Postoje stepenice da te ideje budu ostvarene. Krajnji cilj je da se svi vrate na svoja ognjišta i da dobro žive, a međukorak je da deo investicija prebace ovde, a kada se taj posao razradi da se vrate ovamo.

Pružena ruka Lukaču

Veliku pažnju izazvalo je vaše rukovanje sa ministrom unutrašnjih poslova Draganom Lukačom na obeležavanju Dana Policije RS, imajući u vidu da ste imali fizički sukob u Narodnoj skupštini što će dobiti sudski epilog. Neki su vas i osudili zbog tog rukovanja.

– Dolazim u ime Banjaluke i Banjalučana, a on vodi MUP. On predstavlja jednu instituciju, ja drugu. Ko god bio na čelu tih institucija, treba da pruži ruku. Ministar treba da dođe na obeležavanje Dana grada, gradonačelnik na Dan policije. Imao sam neke neprijatnosti i sa predsednikom skupštine, ali da li to znači da na važne dane za parlament ne treba da dođem? To je politička zrelost i svesnost da ja više nisam Draško Stanivuković koga je on udario, nego gradonačelnik. Imam pravo da ga ne pozdravim na Petrićevcu kada trčim ili šetam psa, to je moja lična odluka, ali u ovakvoj situaciji to bi bio odraz nepoštovanja Republike i institucija koje su starije od mene.