Usled rata u Ukrajini i skoka cena uglja na svetskom tržištu, Republika Srpska postaje ponovo odredište za ruske investicije.
Kompanija „Privredni preporod“, u vlasništvu porodice ruskog multimilionera Olega Burlakova, odlučila je da pokrene proces otvaranja rudnika „Lješljani“ kod Novog Grada, iako je ugovor o koncesiji prekršen nekoliko puta, piše portal Capital.
Kako se navodi, koncesiju za korišćenje mrkog uglja i bentonita na lokaciji „Lješljani“ pre deset godina dobila je firma „Privredni preporod“ registrovana u Banjaluci, u vlasništvu porodice ruskog oligarha Olega Burlakova.
Period od 30 godina, na koliko je toj kompaniji data koncesija da eksploatiše prirodne resurse Srpske, osam kilometara vazdušne linije od Novog Grada, počeo je da teče 28. maja 2012. i traje do 28. maja 2042.
Nisu ispoštovana dva roka za početak rada rudnika, prvi je bio maj 2015, a drugi polovina 2017. godine. Pre četiri godine vođeni su pregovori oko novog produžetka roka za otvaranje rudnika, Burlakov je posetio Banjaluku, a iz njegove firme tada su tvrdili da ne odustaju od tog posla. Nova obećanja bila su i krajem 2019. godine, međutim, ni tada nije ništa počelo sa realizacijom.
U međuvremenu, Burlakov je preminuo prošle godine, a posao preuzima njegova porodica. Svetski mediji su preneli da je iza njega ostala supruga i dve kćerke, ali i ljubavnica koja putem sudova pokušava da dokaže da ima dete sa Burlakovim, kao i da se vode sudski postupci oko nasledstva.
Iako je prošlo već 10 godina od dodjele koncesije, te nije ispoštovan ugovor, Vlada RS nije aktivirala garancije, niti oduzela koncesiju „Privrednom preporodu“.
Obećana investicija od 23,4 miliona KM i zapošljavanje oko 150 novih radnika pali su u zaborav.
Rat i rast cena uglja naterali Burlakove da se vrate
Zbog aktuelnog rata između Rusije i Ukrajine i rasta cene uglja, Burlakovi su nakon 10 godina ipak odlučili da aktiviraju posao u Srpskoj.
Kako piše portal, oni su Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju u Vladi RS podneli Zahtjev za prethodnu procenu uticaja na životnu sredinu za projekat podzemnog vađenja ruda, odnosno eksploataciju uglja i bentonita na ležištu „Lješljani“ kod Novog Grada.
Prošle sedmice (15. marta) Vlada je i zvanično pokrenula proceduru prethodne procene uticaja na životnu sredinu.
Dokument za prethodnu procenu uticaja na životnu sredinu, koji je u posedu portala, izradio je „Rudarsko-tehnološki zavod“ Prijedor po narudžbi „Privrednog preporoda“. U njemu se tvrdi da će se vršiti podzemna eksploatacija uglja i bentonita.
„Samim tim će i degradiranje prostora i uticaj na životnu sredinu biti znatno manji u odnosu na ležišta gdje se izvodi površinska eksploatacija“, tvrde u Zavodu.
Iz dokumenta je vidljivo da je površina koncesinog polja ležišta mrkog uglja i bentonita 698 hektara, a površina na kojoj će se graditi rudarski objekti do dva hektara gde je uglavnom poljoprivredno zemljište.
U Zavodu kao važno napominju da se eksploatacija uglja u Lješljanskom ugljenom basenu odvijala od 1910. do 1941. godine, a prostor na kome se planira iskop uglja i betnonita nalazi se na području Rakovca, Velike Žuljevice, Lješljana i Devetaka.
„Na delu ležišta „Lješljani“, gdje se planiraju graditi rudarski objekti, na površini nema stambenih i infrastrukturnih objekata. Objekti, koji budu u zoni rudarskih radova na površini ili u zoni uticaja podzemnih radova, će se redovno posmatrati, te ukoliko dođe do uticaja oni će se kontrolisati i davati smernice za dalje korištenje objekata i druge infrastrukture“, naveli su u Zavodu.
Dodaju da će se otvaranje ležišta mrkog uglja i bentonita izvesti sa dva paralelna niskopa, te će se dalja razrada ležišta raditi hodnicima, uskopima i niskopima u zavisnosti od položaja ležišta u odnosu na druge objekte.
„Na površini terena će se graditi portali, ulazi u niskopa i ostala rudnička infrastruktura, pogon za preradu uglja i bentonita, radionica, kupatila, kuhinja, kancelarije, deponija uglja i manipulativni prostor“, precizirali su u Zavodu u kojem su identifikovali i rezerve uglja i betonita te njegov kvalitet, prenosi Capital.
