U kuloarima poslovne palate NIS-a u Novom Sadu, koju Novosađani nazivaju Karingtonka ili Kuvajćanka, već nekoliko nedelja otvoreno se priča o skoroj seobi, a kao novo poslovno sedište nacionalne naftne kompanije pominje se objekat "Jugopetrola" na Novom Beogradu. Kako saznajemo, aktuelni top-menadžment NIS-a, na čelu sa Kirilom Kravčenkom, već mesecima više vremena provodi u prestonici nego u Novom Sadu.
Zbog skorog preseljenja, nezvanično saznajemo, otkazani su već sklopljeni predugovori za kupovinu stanova u superluksuznom kompleksu "Park siti", koji se gradi u neposrednoj blizini NIS-ove palate. Reč je o stanovima koji su praktično namenski građeni za ruske menadžere koji upravljaju NIS-om i koji su u pretprodaji koštali 1.700 evra po kvadratnom metru, što za pentahus površine 167 kvadrata (plus terasa od 25 kvadratnih metara) daje astronomsku cenu od 320.000 evra. Zgradu podiže holandska kompanija "Vondel kapital", čiji je predstavnik u Novom Sadu izbegao da direktno potvrdi naša saznanja, ali ih nije osporio.
Gasi se novosadska rafinerija?U Naftnoj industriji Srbije, takođe, spekuliše se da će novosadska rafinerija biti prvo proizvodno postrojenje NIS-a koje će biti ugašeno posle prodaje većinskog paketa akcija Gaspromu. |
"Odgovor na pitanje ko su kupci naših stanova i da li je neko od njih otkazao ugovor, spada u domen poslovne tajne i ne mogu vam ga dati ni zvanično ni nezvanično. Priznajem da znam odgovor na vaše pitanje, ali zgrada će uskoro biti završena, a da li će se u nju useliti svi koje smo očekivali, ne mogu vam reći" – kaže Dragan Bankovački iz Vondela.
Inače, kompletno rukovodstvo NIS-a koje je u Novi Sad poslao ruski Gasprom stanuje u iznajmljenim vilama na Tatarskom brdu i u centru grada. Vlasnik jedne od tih vila nedavno se požalio svojim prijateljima kako "Rusi nisu produžili zakup", što može biti još jedna od indicija skorog preseljenja, ali istovremeno i prvi finansijski gubitak usled eventualnog premeštanja.
Kakve će biti i druge, mnogo važnije, posledice eventualnog preseljenja najveće srpske kompanije, ostaje da se vidi. Izvesno je da će otpor preseljenju pružati autonomaški deo političke elite u Novom Sadu, ali je malo verovatno da će zvanična vlast u pokrajini, koju predvodi Demokratska stranke, javno negodovati.
Za pokrajinu je sedište Naftne industrije bilo važno u trenutku prodaje, jer po Zakonu o privatizaciji pokrajini sleduje pola para od prodaje svakog privrednog subjekta koji ima sedište na njenoj teritoriji, a posle prodaje i preuzimanja uprave nad kompanijom od strane novog vlasnika, pokrajinska administracija ostaje i bez uticaja i bez većeg interesovanja za to pitanje.
