Rusi dobijaju novi “nevidljivi” ratni brod

Bio je topovski, a postaće modularan. Rusi su ovim brodom pobedili u poznatoj bici sa Turcima. Sada će njegov imenjak postati „nevidljiv“ za radare. Da li je ovo skupa moderna igračka ili preka potreba za Rusiju?

U maju 1829. godine mali ruski brik „Merkur“ je uspeo da porazi dva turska linijska broda, i to uprkos činjenici što su Turci imali 184 topa, a Rusi samo 20. „Hrabrost, neustrašivost i odvažnost koju su pokazali komandant i posada „Merkura“ slavniji su od hiljadu običnih pobeda“, pisale su novine.

Prošlo je skoro dvesta godina. Korveta projekta 20386 „Merkur“ koja je u izgradnji u Sankt Peterburgu trebalo bi da postane prvi punopravni „nevidljivi“ brod ruske mornarice.

Karakteristike:

Posada — 80 ljudi

Dužina korpusa — 109 m

Širina korpusa — 13 m

Deplasman — 3400 t

Daljina plovidbe — 5000 morskih milja

Brzina plovidbe — 30 čvorova

Energetska komponenta — dva motora sa gasnom turbinom M90FR snage po 27500 ks i dva glavna elektromotora snage 2200 ks.

Protivbrodske rakete, pa čak i helikopter

„Merkur“ će se, zajedno sa korvetama prethodnih projekata 20380 „Grozni“ i 20385 „Bujan“, boriti protiv neprijateljskih brodova i podmornica, kao i organizovati PVO odbrambenih snaga flote.

Njegovo glavno oružje je raketni kompleks „Uran“ sa četiri protivbrodske rakete. Sasvim je moguće da će tokom serijske proizvodnje brod biti modernizovan i dobiti napredniji raketni kompleks „Kalibar-NK“ koji može da koristi širok spektar krstarećih raketa čak i protiv kopnenih ciljeva na udaljenosti do 2500 km. Dodajte ovome univerzalni artiljerijski sistem A-190 koji, u potpunosti u skladu sa svojim nazivom, može da gađa morske, kopnene i vazdušne ciljeve.

Brod će takođe imati savremeni torpedni kompleks „Paket-NK“ koji će, zajedno sa hidroakustičnom stanicom, moći da pogodi i podmornice i neprijateljska torpeda, pružajući zaštitu kako samoj korveti, tako i brodovima eskadrile koje čuva ova korveta. „Merkur“ takođe može biti opremljen i protivvazdušnim raketnim sistemom „Redut“ — dva vertikalna lansera koji će nositi ukupno 16 granata.

Verovatno će nove korvete imati modularni raspored kako radioelektronskog, tako i glavnog oružja. To će omogućiti da jedan projekat korvete „pokrije“ potrebe savremene flote za specijalizovanim brodovima — neki modeli mogu biti više protivpodmornički, a neki više udarni. I naravno, brod će nositi helikopter koji je nezaobilazno sredstvo kako u operacijama traganja i spasavanja, tako i kao protivpodmorničko oružje.

Neprijateljski radari u zabludi

Razvoj korvete prema konceptu „stelt“ tehnologije započet je 2014. godine uz upotrebu pomenutih projektnih rešenja i korveta projekta 20380 „Grozni“ i 20385 „Bujan“, koji su već u izgradnji za rusku mornaricu, i koji takođe u svojoj konstrukciji koriste elemente tehnologija koje smanjuju vidljivost plovila na radaru. Na primer, cela nadgradnja ovih brodova je napravljena od kompozitnih materijala i ima specifičan oblik koji više nego pre rasipa radarske zrake. Korveta novog projekta će imati vrlo neobičnu i razvijenu nadgradnju, koja će takođe biti izgrađena od kompozitnih materijala i pokrivaće sisteme naoružanja, kao i opremu za nadgledanje i spasavanje. Njen korpus će imati specijalni radio-apsorbujući premaz i, prema preliminarnim procenama, na radarskom ekranu takav brod dužine veće od 100 metara izgledaće kao mali čamac ili veliki motorni čamac.

Postavlja se pitanje da li je „Merkur“ deo neke vrste brodograđevinske mode ili preka potreba? Pre će biti da je ovo drugo. Evo i zašto.

Glavno sredstvo za detekciju brodova, aviona i podmornica svih savremenih flota su radari. Takođe se koriste u brodskim sistemima za kontrolu vatre — po radarskom prikazu se navodi i artiljerijsko oružje i rakete. Većina protivbrodskih raketa se takođe navodi upravo prema podacima svojih radarskih glava za samonavođenje. Prilično je teško odbraniti se od radara i u potpunosti se prikriti uz pomoć smetnji. jer su savremeni sistemi postali pametniji i sposobni su da uoče cilj među smetnjama i vrlo precizno da ga identifikuju, a samim tim i osiguravaju njegovo uništavanje.

I ovde počinje da igra ogromnu ulogu, koliko brod ima visku ili nisku radarsku vidljivost i koliko dobro će ga neprijateljski radari detektovati na velikim udaljenostima. Sve je potpuno isto kao kod „stelt“ aviona: čto vas kasnije primete, veće su šanse za preživljavanje i pravovremeni kontranapad.

Da li su Rusiji potrebne nove korvete?

Brodograditelji su se, naravno, već upoznali sa novinom i složenošću novog projekta korvete: radovi su već prešli rokove koji su bili određeni prilikom početka izgradnje 2016. godine. Tada je planirano da 2021. godine gotova korveta bude predata ruskoj floti i da se započne serijska izgradnja od još dvadeset brodova. Ali situacija u ekonomiji je korigovala sve. Do sada je samo korpus broda koji je još u izgradnji, tehnički porinut.

Rusiji su potrebne nove korvete i, naravno, ako flota dobije dovoljno manje ambicioznih skupih brodova glavnih projekata ove klase, tada će doći red i na najnaprednija i originalna „stelt“ rešenja.

Herojska posada „Merkura“ koja je 1829. godine ušla u neravnopravnu bitku sa Turcima, planirala je da se u slučaju kritične štete broda približi jednom od turskih brodova sasvim blizu i digne u vazduh svoje skladište eksploziva, kako bi uništila i sebe i neprijatelja.

U savremenim uslovima nevidljivost nije ništa manje važna od hrabrosti.