– Nakon dvonedeljnih analiza svih aspekata naše ekonomije, rezultata, planova koje imamo, Srbija je od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobila pozitivne ocene reformi i reformske politike koju sprovodimo – izjavio je ministar finansija Siniša Mali.
– Naša ekonomija je ocenjena kao otpornija na krizu čak i od većih ekonomija. Rat u Ukrajini ima užasne posledice na ekonomiju čitavog sveta, ali naša ekonomija i dalje raste i to je rezultat koji je video i MMF – rekao je Mali. On je rekao da je srpski BDP prošle godine zabeležio rast od 2,3 odsto, te da je u godini pre toga, ne računajući Irsku, srpska ekonomija bila najbrže rastuća ekonomija Evrope.
To pokazuje, kako je rekao, rezultat od 60 milijardi evra BDP-a. Ministar je istakao i da je MMF pohvalio udeo javnog duga Srbije u BDP-u od 51,5 odsto, što je daleko ispod Mastrihtske granice od 60 odsto, te da je prosek javnog duga zemalja Evropske unije oko 95 odsto BDP-a.
– Ovaj rezultat imamo uprkos krizi, merama pomoći ukupne vrednosti od devet milijardi evra, ogromnim ulaganjima u energetiku prošle godine. To je MMF ocenio veoma pozitivno i to je još jedan pokazatelj da odgovorno vodimo ekonomsku politiku – poručio je ministar.
Nezaposlenost i investicije
Mali se osvrnuo ne trend rasta zaposlenosti na tržištu rada, i ukazao da u ovom trenutku ima 436.000 zaposlenih više u odnosu na 2012. godinu, kao i da je nezaposlenost od 9,4 odsto rekordno niska.
– Nikad nižu stopu nezaposlenosti u Srbiji nismo imali – rekao je Mali. Na sve ove parametre, kako je istakao, za ukupan ekonomski razvoj važne su investicije, a i tu Srbija beleži rekorde, te je prošle godine postignut nivo od 4,4 milijardi evra stranih investicija, 3,9 milijardi u godini pre nje, kao i 3,8 milijardi evra u 2020. godini. Mali je poručio da ohrabruju i ekonomski rezultati za prvi kvartal ove godine rečima da je umesto planiranog deficita od 74,9 milijardi, ostvaren deficit od 26,8 milijardi, što je za oko 45 milijardi bolji rezultat od projektovanog.
Usaglašen tekst Deklaracije o nestalim licima
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković istakao je da je u tekstu Deklaracije o nestalim licima koji je usaglašen u Briselu, zahvaljujući naporima Beograda, odbačen termin „prisilno nestali“ koji je pravna kategorija definisana međunarodnom konvencijom i koji bi podrazumevao direktnu pravnu odgovornost države Srbije za sve slučajeve nestanaka tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. Petar Petković je u saopštenju ukazao da Beograd to nije dozvolio niti dopustio u ovoj deklaraciji, kao i da je plan Prištine osujećen. Inače, šef pregovaračkog tima Beograda rekao je, nakon sastanka sa Besnikom Bisljimijem i Miroslavom Lajčakom, da je prvi put u poslednjih nekoliko godina u okviru trilateralnih razgovora razgovarano o najkonkretnijim koracima za formiranje Zajednice srpskih opština, kao i da je usaglašen tekst Deklaracije o nestalim licima.
– Umesto tog termina, usvojen je termin „prinudno nestali“ koji nije nikakva pravna kategorija i koji se ne nalazi ni u jednoj međunarodnoj konvenciji, već isključivo opisuje okolnosti pod kojima se nestanak desio i zato ne može da proizvede nikakvo pravno dejstvo po interese države Srbije, niti njenu odgovornost – objasnio je Petković.
