Razočarali smo navijače

Pune 24 godine čekali smo učešće naše reprezentacije na Evropskom prvenstvu, a okončali ga posle samo 10 dana. Toliko je prošlo od prve do poslednje utakmice Srbije na šampionatu. Poslednje mesto u grupi, gde su sve tri selekcije ispred nas otišle dalje, tretira se kao neuspeh, bez obzira na to što je aktuelna generacija uspela ono što prethodnici čak četvrt veka nisu – da se vežu Mundijal i EURO.

Po mnogima najbolji reprezentativac Srbije na EP Strahinja Pavlović je za „Sportal“, govorio o dešavanjima u Nemačkoj – kako na terenu, tako i van njega:

– Jedan gol nam je nedostajao za ispisivanje novije istorije. Sa tim pogotkom bismo otišli dalje, međutim, nismo ga dali, pa je normalno da nimalo nismo zadovoljni.

Mogli smo da uradimo nešto veliko

Kod mnogih su pomešana osećanja. Lepo je što smo posle četvrt veka konačno spojili dva velika takmičenja, ali ostaje žal što nismo ostvarili rezultat, a mogli smo.

– Baš tako. Mi smo ponosni što smo prva generacija koja je uspela da odvede reprezentaciju na Evropsko prvenstvo i da spoji dva velika takmičenja. Gorak je ukus, ipak. Moje lično mišljenje je da smo mogli nešto veliko da uradimo, da imamo potencijal za to. S jedne strane smo ispisali istoriju, ali s druge strane, ostali smo nedorečeni.

Posle meča s Danskom, Pavlović je dao, po opštoj oceni, najiskreniju i najrealniju izjavu: „Nismo bili dovoljno opasni, zato nismo u osmini finala.“

– U sve tri utakmice nismo napravili dovoljan broj šansi, kao što smo to nekada radili. Jednostavno, čuvali smo loptu na našoj polovini, dobro je kontrolisali, ali kada bismo prišli na 15, 20 metara protivničkom golu, nismo imali rešenje. Nismo ni često dolazili u šansu za gol, mnogo puta nismo pronalazili put do mreže. Zato kažem, nismo bili dovoljno opasni.

U prvu utakmicu sa Englezima (0:1) ušli smo sa mnogo straha koji, delovalo je, jedino Strahinja nije pokazivao.

– Prva utakmica je uvek najteža. Na otvaranju nam je zapao najteži protivnik, pa smo s malo više respekta ušli u utakmicu s njima. Tokom vremena, ipak, pokazali smo da možemo da igramo s njima, čak smo bili i bolji, pa ostaje žal što nismo iskoristili tih nekoliko izglednih prilika.

Javnost se najviše plašila naše odbrane, a ona je bila najbolji deo tima.

– Drago mi je da smo nas trojica, Bleki Milenković, Veljković i ja imali dobar turnir, da smo uspeli da se nosimo sa najboljim napadačima na svetu, pogotovo zato što smo u prethodnom periodu primali dosta golova. Nekako, na ovom turniru nismo igrali toliko ofanzivno kao na Mundijalu, igrali smo na našim defanzivnim pozicijama. Generalno, kao tim smo se jako dobro branili, svi smo jedan na jedan bili dobri u defanzivi.

Reprezentacija nije ostvarila cilj, ali, Pavloviću, ipak, znači individualni uspeh. Uveliko se priča o interesovanju mnogih klubova za defanzivca Salcburga.

– Sve bi bilo mnogo lepše da smo prošli grupu. Onda bi to bilo pravo. Ovako, normalno je da mi prijaju pohvale, ali taj osećaj nije potpun zbog toga što je izostao rezultat reprezentacije. Pogotovo mi gode pohvale mog naroda, jer za mene je igranje za državni tim nešto najveće. Što se tiče nove sredine, non-stop sam u kontaktu s ljudima iz kluba, videćemo.

Atmosfera je bila izvanredna

Što se tiče atmosfere u reprezentaciji na EP, delovalo je sve bajkovito do reakcije kapitena Dušana Tadića posle meča sa Englezima i nezadovoljstva time što nije bio starter.

– Jako mi je krivo što se o atmosferi u medijima priča na loš način, a bila je izvanredna. Ovde sam već četiri godine i moram da kažem da, svaki put kada se odazovem za reprezentaciju, jedva čekam da dođem, između ostalog i zbog atmosfere. Posle situacije sa Dućom, niko mu ništa nije zamerio. Sve je bilo normalno, imali smo sastanak gde je on rekao da nije trebao baš tako da izjavi. Svi znamo na šta je mislio, pa nikakvih problema nije bilo.

Mnoge je iznenadilo to što su usred EURA reprezentativci dobili slobodan dan, između Slovenije i Danske. Pavlović ga je proveo u Minhenu.

– Salcburg je na samo sat vremena, pa su moji roditelji taj dan došli i proveli smo vreme zajedno na ručku.

Ostalo je upečatljivo s koliko emocija je Strahinja pevao himnu „Bože pravde“ pred duel s Gordim Albionom.

– Naježim se i sada, a naježio sam se i tada. U prethodnom periodu nismo imali priliku da igramo pred toliko naših navijača. Kada sam izašao na zagrevanje, kada sam pogledao koliko ih je na tribinama, to je bila dodatna motivacija. To je ono kako bih uvek pevao i kako bih voleo da je ekipa peva svaki put.

Podrška reprezentaciji bila je nikad snažnija i masovnija. Više od 30.000 Srba prisustvovalo svakom meču, što odavno nije bilo na nekom gostujućem stadionu, a realno, toliko ih ne bude ni kod kuće.

– Kada sam ih video u tolikom broju, dobio sam dodatan motiv. Imao sam preveliku želju za pobedom. Jako mi je žao zbog njih. Osetila se ta podrška, a mi nismo uzvratili kako treba. Verujem da ih jesmo obradovali u onom 95. minutu protiv Slovenije, ali se plašim da smo ih u svim ostalim trenucima razočarali. Nismo zadovoljni što nismo uspeli da uzvratimo igrom na takvu podršku

Milimetri su delili Srbiju od osmine finala. Ako se setimo poništenog gola Luke Jovića zbog minimalnog ofsajda – to je to.

– Nažalost, svesni smo i to je ono što nas najviše boli. Bilo bi lakše da smo izgubili sve tri utakmice sa tri razlike. Onda bismo rekli da nismo ni zaslužili osminu finala. Ovako, znamo da to nije tako, znamo da nam je nedostajalo jako malo, kao i na Mundijalu u Kataru. Jako mi je žao što nismo uspeli.

Visina nije iskorišćena

Bili smo najviša reprezentacija na EP. Postavlja se pitanje da li smo mogli bolje to da iskoristimo tu činjenicu ili smo previše otkrili protivnicima naše najjače oružje, iz prekida.

– Gol smo postigli na taj način. Opet, igrali smo protiv selekcija koje su jako dobro branile sve naše prekide i kornere. Nismo imali previše šansi. Možda smo mogli bolje da iskoristimo tu našu visinu, ali, eto, ja prvi nisam imao nijednu šansu glavom na čitavom prvenstvu. To je malo i do momenta.

Kad se, sa određene distance, analiziraju utakmice protiv Engleske, Slovenije i Danske…

– Igrali smo protiv ekipa koje se takođe dobro brane i rade dobar presing. Mislim da smo od samog početka kreiranja akcije imali problema. Bili smo dosta spori, falilo nam je kreativnosti. Mislim na sve na terenu, ne samo na napadače i veziste, već i na nas defanzivce. Nismo dobro odradili posao kao tim, jako malo šansi smo stvorili. Imali smo ih nekoliko protiv Slovenije, ali to je bio više individualni kvalitet, a ne izgrađene timske akcije. Mislim da je to bio najveći problem.

Nole sanja onakvu publiku

Protiv Danske, ekipa je imala uživo podršku najboljeg tenisera svih vremena, Novaka Đokovića. Na pitanje da li je znao da će Nole doći na stadion, Pavlović odgovara:

– Mislim da ostatak tima nije znao. Ja jesam, šapnuli su mi (osmeh). To je bila lepa slika, mnogo nam je značilo, ali, eto, ni taj detalj nam nije pomogao.

Naježio se Đoković tokom himne kad su svi pevali, oduševio se ispunjenim tribinama srpskim navijačima. To je nešto što, kaže, on ne može da doživi u tenisu.

– Sigurno je drugačija atmosfera u fudbalu i tenisu. On je veliki patriota, to svi znamo. Samim tim, znamo koliko su mu prijale onakve tribine. Mogu misliti kako bi tek on igrao i pobeđivao kada bi imao takvu publiku – uz osmeh je uporedio Pavlović.

Sami u sobama

Upitan s kim je bio cimer na EP, Pavlović je otkrio:

– Bili smo sami po sobama. Svako hoće svoju privatnost, ali normalno je da smo po ceo dan s nekim. Ja sam nerazdvojan s Petrom (Ratkov), Ducom (Vlahović) i Blekijem (Milenković). To je naša mini ekipa, ali, naravno, i sa ostalima smo provodili slobodno vreme.

Posebni golovi u poslednjem minutu

Paradoks – jedini gol za Srbiju, najvišu reprezentaciju na šampionatu, dao je Luka Jović, jedan od najnižih igrača.

– Dešava se mnogo puta da se protivnik fokusira na najviše igrače, pa onda oni niži, koje rival potceni, daju gol – analizira Pavlović. – Za Luku nije ništa slučajno, on ima bolji šut glavom nego bilo ko od naših štopera. Da sam protivnik, pre bih čuvao njega, nego sebe (smeh).

A kad je napadač Milana zatresao mrežu u 90+5. minutu protiv Slovenije, spasao nas poraza i ostavio u igri za osminu finala…

– Iskreno, bio sam previše umoran, jedva sam se dovukao do Luke. Čim sam došao i zagrlio ga, odmah sam morao da se trkom vraćam na svoju poziciju. Olakšanje sam osetio kad je lopta ušla u mrežu, to nam je vratilo nadu da možemo dalje. Ti golovi u poslednjem minutu, kao onaj u Lisabonu, su nešto posebno.

Kult reprezentacije dolazi sa rezultatima

Činjenica je da nam nedostaje kult reprezentacije – kako na terenu, tako i na tribinama. Utisak je da bi igra bila bolja, samim tim i rezultat, kad bi postojala ta „hemija“ između reprezentacije i navijača na domaćim utakmicama.

– To uglavnom dolazi sa dobrim rezultatima, a mi ih u prethodnom periodu nismo imali – glasno razmišlja Pavlović. – I kada smo otišli na Svetsko prvenstvo u Katar, imali smo utakmicu s Luksemburgom kod kuće, ako se dobro sećam, gde smo očekivali neverovatnu atmosferu, ali nije tako bilo. Stvarno ne znam od čega zavisi poseta i navijanje, ali se nadam da će podrška biti veća s našim boljim partijama.

Problem je što nema iskoraka

Obrni-okreni, sve je ovo samo sport. To voli i da kaže selektor Dragan Stojković.

– Naravno da je sport, ali… Kod nas je najveći problem što nismo napravili taj iskorak napred. Da smo to uradili na nekom prethodnom takmičenju, onda ovakva ispadanja, gde fali jedan gol, ne bi bila strašna. Nama, međutim, uvek fali nešto malo i to je najveći problem, a to publika ne prašta. Uvek možemo, a ne uradimo, to je stvarno frustracija.

Među nosiocima u budućnosti

Ovo je Strahinji, sa tek 23 godine, bilo već drugo veliko takmičenje. Mnogi veruju da je vreme za podmlađivanje tima i stavljanje akcenta upravo na Pavloviću, Milenkoviću, Veljkoviću, Rajkoviću, Samardžiću, Joviću.

– Trebalo bi da mi budemo nosioci u sledećem periodu, kao što su to bili malo stariji igrači pre nas. To je prirodno. Ako želimo da se ponovo nađemo na ovako nekom velikom i lepom takmičenju, moramo dosta da radimo, pa da povežemo i treće veliko takmičenje, a onda i da napravimo željeni iskorak plasmanom u nokaut fazu.

Motivisani u Ligi nacija

Reprezentaciji ubrzo sledi Liga nacija. U grupi smo sa Španijom, Švajcarskom i Danskom.

– Mislim da će to biti dobre provere za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Jake utakmice. Uzgred, taman i da se revanširamo Dancima, pa i Švajcarcima. Imamo dosta motiva – smatra Pavlović.