Rat zbog srpskog jezika

Najave premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva o povratku srpskog jezika kao izbornog u tamošnje škole naišle su na oštre reakcije u Bugarskoj. Tako se čulo da je namera da se makedonski što više približi srpskom, a udalji od bugarskog, čija je samo „pisana regionalna forma“.

Čak je i šefica diplomatije Ekaterina Zaharijeva uz Sofije poručila da je „makedonizam ideja nastala u Beogradu i Moskvi“. Pridružio joj se zamenik bugarskog premijera Krasimir Karakačanov ocenom da u Severnoj Makedoniji jača srpski uticaj, a Srbiju nazvao dželatom te zemlje.

Ponašanje Bugarske prema odnosima Makedonije i Srbije, nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović tumači za „Vesti“ kao veoma neuobičajeno, tako reći kao presedan.

– Jedno od osnovnih pravila, sveto i neprikosnoveno, u diplomatskim i međunarodnim odnosima je da se svaka zemlja uzdržava od komentarisanja odnosa drugih država, jer ako se to odomaći, onda može dovesti do haosa u odnosima na međunarodnom planu, koje verujem ni Bugarska ne želi. Severna Makedonija i Srbija su suverene države i njihovi vidovi saradnje zavise od njih. Nije logično da neka treća zemlja zna šta je dobro za tuđe odnose i kako treba da se ponašaju Beograd i Skoplje – kaže Jovanović za „Vesti“ uz primedbu da veruje da ni Bugarska ne bi htela da joj se u odnose sa Rumunijom ili Grčkom umeša neka treća država.

On ističe da bi u interesu poverenja i otvorene saradnje u regionu bilo dobro da se svako bavi svojim poslovima, bez zavisti, a zbog dobrih bilateralnih odnosa suseda.

Zajednička istorija

– Srbija sa Bugarskom gaji dobrosusedske odnose, kao i sa Severnom Makedonijom, ali utoliko više jer su decenijama bile zajedno u jugoslovenskoj federaciji, imale isti interes i bolje se poznajemo. Nema razloga da se neko u Sofiji ljuti i reaguje arogantno, a da ne govorim da je paradoksalno da jedna država podučava drugu šta joj znači Srbija. To je ne samo mešanje u aktuelne odnose, već i nekorektno interpretiranje tih bilateralnih odnosa – pojašnjava Jovanović.

Niko, kako ističe iskusni diplomata, ne treba nikome da drži lekcije o odnosima sa drugom zemljom, istoriji i kulturi, već da neguje sa svim susedima i sa drugim zemljama uzajamno poštovanje i poverenje.

– Nadam se da će u Sofiji razumeti da je njihovo ponašanje u ovom slučaju neuobičajeno, a na tome što su u EU i NATO može im se čestitati, ali im ne daje za pravo da se tako ponašaju – rekao je Jovanović.

Evropa nema

Lider Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji, poslanik Ivan Stoilković, pozvao je državni vrh u Skoplju kao i predstavnike EU i ambasadu SAD da reaguju. On ističe da nastup Bugarske zahteva odlučan odgovor šefa države i vlade Severne Makedonije. Stoilković kaže za „Vesti“ da odgovora nije bilo i da mu se ne nada, jer reaguju samo kad su njihovi interesi u pitanju.

– Tim ćutanjem su svi koje smo zvali da reaguju pokazali da su priče o demokratiji prazne reči i da ih nema u stvarnom životu. Bugarski predstavnici vlasti su prozvali državni vrh u Skoplju na našu štetu, ali očito nisu dovoljno hrabri da se brinu o sopstvenom narodu, a kamoli o ostalima – zaključio je Stoilković.

Lepo i korisno

Živadin Jovanović ističe primer Srbije koja se stara o dobrim odnosima sa svim komšijama i ne meša se nijednoj državi u njene poslove, što je aksiom u međunarodnim odnosima.

– Naši odnosi sa Bugarskom su strateški zbog auto-puta i gasovoda, ali i naši sa Makedonijom i ne valja kvariti lepo i korisno – kaže Jovanović.

Gradi se kulturni centar

Severnomakedonski premijer Zoran Zaev poručio je da promoviše tradicionalno dobre odnose sa Srbijom.

– Opština Centar završila je procedure za izgradnju srpskog kulturnog centra. Izgradnja počinje ove godine, a istovremeno i realizacija idejnog projekta za makedonski kulturni centar u Srbiji – kazao je Zaev.

Da se prebrojimo

Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Milimir Vujadinović kaže da država ima volju da se položaj našeg naroda poboljša, a potpredsednik Skupštine Vladimir Orlić se založio da se utvrdi broj Srba van matice.

– Gde god da nas ima važno nam je da se taj broj utvrdi, jer samim tim na snazi dobijaju argumenti da se pre svega naš narod bavi svojom kulturom, istorijom i tradicijom – rekao je Orlić na sednici Odbora.

Povratak starog prava

Vraćanje srpskog jezika u osnovne škole nije novost, jer je započeto još 2019. godine, ukazuje za „Vesti“ Miloš Stojković iz Srpskog kulturno-informacionog centra SPONA, podsećajući da su Srbi u Makedoniji to pravo imali do 2007. kad je ukinuto samo njima i turskoj zajednici.

Našem sagovorniku nije jasna bugarska reakcija povodom unutrašnjeg pitanja iz domena obrazovanja države Severne Makedonije i Srba koji su u njoj priznata nacionalna zajednica.

– Zvanična Sofija nema prava da se meša u ustavna prava koja se Srbima sada vraćaju. Komentari koje daju su daleko od duha dobrosusedskih odnosa. Naše postojanje na ovom prostoru je viševekovno i mi kao srpska zajednica želimo ostvarenje garantovanih prava – kazao je on, ocenivši da je ponašanje nekih bugarskih zvaničnika za svaku osudu.

Vek ubeđivanja

Ideja o mogućnosti ponovnog učenja srpskog jezika u pojedinim školama u Makedoniji, kako je objasnio ministar inostranih poslova Srbije Nikola Selaković, odnosi se samo na one prostore gde žive Srbi.

– Danas do Skoplja idemo automobilom, oko tri i po sata umesto šest kao nekad. Srbi su izgubili skoro vek u pokušaju ubeđivanja drugih naroda da su Srbi, a to je stvar ličnog opredeljenja – rekao je Selaković i istakao da samo Sofija može dati odgovor zašto se buni zbog srpskog u makedonskim školama.

Ucene umesto prijateljstva

Bugarska i Makedonija su 2017. potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU. Vlasti u Sofiji smatraju da pre početka pregovora treba rešiti pitanja makedonskog nacionalnog identiteta, odnosno jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev. Ministarka spoljnih poslova Ekatarina Zaharijeva rekla je da Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, što će biti rešeno kada Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.

Poruke iz Sofije u srpskoj zajednici unose nemir jer, kako podseća Ivan Stoilković, Srbi Makedonije, posle 1941. podvrgnuti su etničkom čišćenju.

– Mi se bavimo pitanjima elementarnog opstanka. Međutim, mi smo državljani Makedonije i ovo su pitanja za državni vrh i međunarodnu zajednicu i oni su dužni da daju odgovore – poručio je Stoilković.