Rasejanje piše i za maticu

Međunarodni beogradski sajam knjiga, jedna od najvažnijih književnih manifestacija u ovom delu Evrope, posle dve godine pauze zbog pandemije koronavirusa ponovo će biti održan.

Ova tradicionalna i najposećenija sajamska manifestacija će od 23. do 30. oktobra ugostiti i srpske pisce iz rasejanja. Predstaviće se pre svega članovi Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta i Udruženja srpskih pisaca iz Švajcarske, ali i brojni autori pojedinačno.

Ljubiša Simić, predsednik UP Sedmica, navodi da u Beograd na Sajam knjiga stižu iz istočne Srbije gde će učestvovati u okviru već tradicionalnog Karavana kulture – Korenima u pohode.

– Imaćemo najpre u organizaciji Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu predstavljanje književnih ostvarenja članova Sedmice. Potom ćemo na štandu Biblioteke grada Beograda predstaviti našu dvojezičnu monografiju koju smo priredili i štampali povodom 25 godina postajanja Sedmice – navodi Simić.

On podseća da na Beogradskom sajmu dijaspora aktivno i redovno učestvuje od 2008. godine kada je formirano tadašnje Ministarstvo za dijasporu.

– Naravno da su pisci iz rasejanja i ranije bili prisutni na Sajmu knjiga ili preko raznih udruženja ili na samostalnim promocijama svojih književnih dela. Od 2008. godine, prvo sa ministarstvom, sada sa Upravom, uvek smo imali štand dijaspore na Beogradskom sajmu knjiga gde su pisci iz rasejanja imali program i mogli da izlože i promovišu svoje knjige – ističe Simić.

Udruženje srpskih pisaca Švajcarske (USPŠ) najviše se raduje prilikama da se predstavi publici u matici. Zato je Sajam knjiga u Beogradu za njih čast koju ne propuštaju, navodi Sava Ilić, predsednik USPŠ. Ove godine će se četvrti put predstaviti čitalačkoj publici u Srbiji.

– Posebno smo ponosni na najnovije, 18. izdanje zbornika književnih radova „Zaveštanja“. USPŠ će kao i do sada imati svoj kutak na štandu Kreativne radionice Balkan (galerija hale 4) gde ćemo publikovati zbornik „Zaveštanja“ koji predstavlja simbol i identitet našeg udruženja – kaže Ilić.

Tom prilikom će se članovi udruženja predstaviti i individualno sa svojim autorskim izdanjima.

– Za pisce iz dijaspore Sajam knjiga u Beogradu je od velikog značaja jer im pruža priliku da prezentuju svoje stvaralaštvo, a ljubitelji lepe pisane reči u matici mogu da dođu do dela autora iz rasejanja – ističe Sava Ilić.

Mirel Tomaš, pesnikinja i predsednica Udruženja Bečke poete ističe da je Sajam knjiga u Beogradu najveća manifestacija tog tipa u jugoistočnoj Evropi.

– To je promocija stvaralaštva i pisane reči u najširem smislu. Pošto sam izdavač i autor više knjiga, već sam videla kako je značajno predstaviti ih na Sajmu u Beogradu. Nažalost, iako Bečke poete kao izdavači imaju novo izdanje, nećemo biti sada na Sajmu, ali se spremamo da iduće godine predstavimo knjige u Beogradu – najavila je ona.

Mirel Tomaš ističe da je autorima iz dijaspore koji objavljuju posebno važno da predstave svoje knjige na Sajmu knjiga u Beogradu.

Da ojačamo vezu

– Nama koji pišemo i izdajemo u Austriji, a štampamo većinom u matici, nedostaje informativna podrška ili kontakt sa organizatorima Sajma, da bismo možda označili ili obezbedili neki prepoznatljiv kutak za sve one koji objavljuju svoja dela. Takva podrška bi nas stimulisala da se redovno pripremamo za taj najvažniji trenutak u izdavačkom i autorskom kalendaru. Bez prepoznatljivih smernica ostaćemo uvek na marginama. Naše veliko zalaganje da objavimo i štampamo knjige nema dovoljno odjeka u javnosti bez izlaska na Sajam. Udruženje Bečke poete ima izdavačku licencu u Austriji, tako da su naši planovi ubuduće vezani za sajmove knjiga, na prvom mestu, Međunarodni sajam u Beogradu – kaže Mirel Tomaš.

Ovde ima duše

Prema rečima Ljubiše Simića, posećenost dijasporskog štanda je uvek bila dobra.

– Okupi se uvek znatan broj naših sunarodnika iz Evrope i sveta, a naravno i naši saradnici poput Udruženja književnika Srbije, saradnici iz Kraljeva, Niša i drugih gradova širom Srbije. Beogradski sajam knjiga je posvećen autorima i ne prati onu komercijalu kao što je slučaj na Frankfurtskom sajmu knjiga. Ima tu našu dušu i lepu tradiciji da se pisci predstave – naglašava Simić.

Vidimo se dogodine

Svetlana Matić, književnica iz Beča, zbog obaveza i projekata na kojima trenutno radi neće biti u prilici da dođe u Beograd, ali ne krije oduševljenje što će, posle dve godine pauze, na radost mnogih, ponovo biti održan Sajam knjiga.

– Nadam da će knjiga „Srpski tragovi u Beču“, koju pišem sa Markom Lopušinom, biti predstavljena i promovisana na narednom sajmu u srpskoj prestonici. Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu ove godine, ima izmenjen način predstavljanja pisaca iz rasejanja. Znamo da su susreti pisaca, diskusije, promocije, okrugli stolovi, književni osvrti i diskusije, veoma značajni za sve kojima je pisana reč na srcu – kaže Matićeva.

Ona dodaje i da joj se dopada slogan ovogodišnjeg Sajma knjiga koji nosi naziv Povratak napisanih.

Knjige za prvi korak

Dijaspora je pokrenula i humanitarnu akciju „Knjiga za Anastasiu“, koja se organizuje kako bi se prikupio novac za lečenje petogodišnje Anastasie Mitić kojoj je dijagnostikovana cerebralna paraliza. Pisac Aleksandar Saša Jovanović, koji već 27 godina živi u Frankfurtu, inicijator je ove akcije koja je zamišljena tako da pisci doniraju svoja dela koje će posetioci Sajma knjiga moći da kupe u Hali 4 na štandu 4027, po ceni koju sami odrede i ta novčana sredstva se onda prosleđuju na račun za lečenje devojčice iz Rakovice.

Veliki broj pisaca iz Srbije i inostranstva se do sada priključio ovoj akciji, među prvima su to učinili Simonida Milojković, Mirjana Bobić Mojsilović i Vanja Bulić, koji je sa Jovanovićem bio gost u redakciji „Vesti“. U našu redakciju su stigle brojne knjige pisaca, ali i čitalaca koji žele da pomognu delima iz kućne biblioteke. Sve te knjige posetioci će moći da kupe na Sajmu i pomognu lečenje devojčice iz Rakovice.

Olimpijske igre pisaca

Za našu parisku poetesu Danu Dodić knjiga je najlepša stvar, a obilazak ili nastup na Sajmu knjiga poredi i sa Olimpijskim igrama. Trenutno je u Beogradu i neće propustiti ni ovu svetkovinu knjige.

– Kao dete, osnovac, počela sam da pišem pesme i nikad se neću zaustaviti. Negde sam pročitala da je knjiga za dušu ono što je hrana za telo i upravo tako knjigu osećam – oslikava Dana.

Iako je pisala „oduvek“, na Sajam knjiga prvi put je otišla posle „našeg“ rata i – ostala mu verna.

– Mi pisci smo najbolje prolazili kad smo imali Ministarstvo za dijasporu, bili su nam kao roditelji, davali nam štand, a mi smo se tu sretali, upoznavali, razmenjivali knjige, adrese, telefone i širili naše krugove.

Seća se Dana mnogo čega:

– Samo što kročim na sajamski prostor, sretnem tadašnjeg ambasadora Batakovića, korak-dva dalje se sudarim sa piscima sa Kosova, nešto dalje su naši Nemci… To su drage uspomene.

Kod Dane postoje lepa, ali i najlepša sećanja:

– Na primer, na štandu dobijem sat vremena za predstavljanje svojih radova, a ja dva puta pozovem, nažalost nedavno preminulog, velikog, Kolju Mićevića. Pitam ga: „Kolja, hoćeš li da podelimo vreme?“, Kolja oduševljeno prihvati.

Uz bolno sećanje Dana pamti i da je pre tri godine preminuli Parižanin Rade Adamović, kao dijasporski pisac, tri puta sam zakupio štand i širom otvorio vrata za sve zemljake koji žive u inostranstvu.

Evo, počinje i ovogodišnji Sajam knjiga.

– Upravo sam u Beogradu srela Iliju Šaulu, pesnika iz Filadelfije. Došao je iz SAD imaće svoj štand kao nekad Rade Adamović. I kod njega su svi dobro došli.

I na sve to – mala žalopojka:

– Molim sve odgovorne da narednih godina povedu više računa o nama iz dijaspore, osiguraju nam više prostora i vremena na Sajmu. Mi smo čuvari srpskog jezika i srpstva hiljadama kilometara od matice.