Radost uz česnicu

Srpska pravoslavna crkvu poštuje julijanski kalendar i 7. januara slavi najradosniji praznik – Božić – rođenje Isusa Hrista. Slavi se danas u brojnim hramovima SPC širom sveta, kao i u domovima naših ljudi u rasejanju od Kanade do Australije. Božić je praznik kome se posebno raduju najmlađi, a među njima se izdvajaju članovi Pozorištanceta „Sveti Stefan“ koje deluje pri istoimenoj crkvi u nemačkom gradu Esenu. Ova družina, koja okuplja mališane različitih godišta, formirana je s ciljem da deca od najranijeg detinjstva uče, neguju i čuvaju pravoslavnu veru i srpsku kulturu. Mališani iz ove vesele grupe za „Vesti“ govore kako se Božić slavi u njihovim porodicama i kako oni vide običaje.

Malene Nastasija i Dajana Marković raduju se Božiću jer tad njihovim domom odzvanja pesma. Mlađa od sestara, četvorogodišnja Dajana kaže:

– Mi se igramo i pevamo i mi se volimo. Tada ima ručak i jabuke i lep hleb. Ja i seka pevamo pesmu „Božić, Božić, blagi dan“.

Godinu dana starija Nastasija već više zna o božićnim običajima.

– Ko prvi dođe kod nas, baci pare na pod. Ujko uvek dođe prvi, on je polaznik i kaže: „Hristos se rodi!“ Ujko dođe kad ja spavam i probudi me kad zvoni. Kasnije se obučemo lepo, jedemo zajedno i pevamo. Jednom sam našla pare u hlebu.

Još više o običajima zna osmogodišnji Neven Stanković. On ovako opisuje svoje božićne radosti, koje deli sa sestrom Bojanom:

– Na Badnje veče idemo u crkvu i nosimo badnjak od prošle godine. U crkvi molimo se Bogu i palimo stari badnjak uz pesmu „Oj badnjače, badnjače“. Na Božić mama ustaje rano i sprema česnicu. U česnicu stavlja paru i žito. Onda mama pripremi trpezu. Tata pali kandilo i kadi kuću. Onda posle jedemo meso, sir i jaja, jer je prošao post. Posle doručka idemo kod babe i dede, ja sam kod njih polaznik. Baba baca žito prema meni, a od dede dobijem pare.

Najstariji među našim sagovornicima, Đorđe Marković (11 godina) nedavno je došao iz Srbije i novi je član Pozorištanceta. Objasnio je za „Vesti“ kako se slavi Božić u Srbiji, a kako je sad ovde u Nemačkoj.

– Moj najradosniji praznik je Božić. U Srbiji imamo puno običaja na ovaj dan. Kad dođe božićno jutro svi moramo rano da ustanemo i jedni drugima čestitamo. Tata uvek kadi kuću uz molitvu, a mama sprema svečani doručak. Na stolu su uvek žito, sveća i česnica u kojoj je dinar. Ko nađe dinar, biće srećan cele godine. Onda čekamo položajnika koji džara vatru u šporetu. Kod nas je uvek položajnik bio moj ujak. Za ručak uvek jedemo prasetinu, jabuke, sir i šunku. Ovde u Nemačkoj ne možemo sve ovo da radimo, ali nešto i možemo. Ja se i ovde radujem Božiću. Uvek ću ga slaviti gde god budem bio.

Dobrotvori od malena

Dok se mališani raduju Božiću iz duhovne oaze Svetog Stefana „Vestima“ se javila Željka Ivančević, alfa i omega Pozorištanceta.

– Naša deca i njihovi roditelji su već više od mesec dana angažovani u akciji Humanitarne organizacije Svi za Kosmet na prikupljanju pomoći za decu na Kosovu i Metohiji. Vredno su radili na prikupljanju igračaka i slatkiša za vršnjake, a sve završavamo dan posle Božića. Ponosni su što deo akcije koja traje u 18 zemalja više od 130 gradova i u kojoj je već pripremljeno više od 7.000 paketića za srpsku decu širom Kosmeta – navodi Željka.

Ona ističe da je učešće u ovoj akciji deci bilo još draže, jer zbog epidemioloških mera ove godine nisu mogli da pripreme i održe prigodan program povodom Božića, kao što su to radili pre pandemije.

– Pored svih drugih aktivnosti i obaveza, veoma rado dolaze u našu crkvu i prisustvuju probama. Posle bogosluženja svi će se uputiti kućama gde će proslaviti Hristovo rođenje. Inače, ove godine planiramo čak tri predstave za Svetog Savu, naravno uz sve odgovarajuće mere koje zahteva trenutna situacija – dodaje Željka Ivančević.