Radost pre prvih mrazeva

Iako je zahladnelo u celoj Srbiji, a posebno na planinama, gde je već bilo i snega, Milovan i Nikola Petronijević iz zabitog Joša na Goliji grade novu kuću i nadaju se, bez obzira na to što su radove započeli „kad im vreme nije“, da će je ukroviti pre prvih mrazeva i prave golijske zime.

Početna sredstva Petronijevićima su obezbedili čitaoci „Vesti“, koji su im do sada poslali 2.600 evra i 100 švajcarskih franaka, a veliku pomoć pružaju im i dobri ljudi iz Novog Pazara: humanitarac Hido Muratović, biznismen Suad Kurtanović i majstor Avdo Hadrović.

Za sada sve po planu

– Mada smo još „tanki“ sa parama, odlučili smo da više ne čekamo i da pokušamo da ukrovimo kuću do kraja oktobra. Temelji i prva ploča već su izliveni, odmah nastavljamo sa zidanjem, a ako stignu još neke obećane donacije, kupićemo građu, crep i PVC stolariju. Ostalo će morati da sačeka proleće – kaže „nosilac posla“, humanitarac Hido Muratović dok nabraja ko je sve pomogao Petronijevićima:

– Iz Australije nam je stiglo oko 1.000 evra, isto toliko i iz Amerike, što je bilo presudno da krenemo sa radovima. Odmah su nas podržali i Miroljub Pendić iz Švajcarske, poreklom sa Golije, koji je, čestitajući im početak radova, Milovanu i Nikoli lično uručio 100 franaka. Od dugogodišnjeg dokazanog dobrotvora iz Nemačke Sefata Bronje, takođe poreklom iz ovih krajeva, stiglo nam je 200 evra, a od Dobrile Marinković iz Amerike 100 evra. Vrednu donaciju od 100 evra samohranom ocu Milovanu i njegovom sinu, đaku pešaku Nikoli, poslao je Pero Džekić iz Austrije. Po 100 evra poslali su i Dragan Radivojević iz Norveške i Harun Turković iz Nemačke. Hvala im neizmerno! Još nekoliko već dokazanih donatora zvalo je i interesovalo se kako da pomogne Milovanu i Nikoli, pa se nadam da će nam brzo stići i njihove donacije.

Biće potrebno još 7.000 evra

Po „projektu“ i „finansijskoj konstrukciji“ majstora Avda Hadrovića za ukrovljenje i zatvaranje kuće PVC stolarijom biće potrebno oko 7.000 evra.

– Nemam dilemu, pomoći će dobri ljudi i ako ne bude nekog većeg nevremena, a ne bi trebalo, ukrovićemo kuću do kraja oktobra ili prvih dana novembra – naglašava Hadrović.

Nikola i Milovan Petronijević, još ne mogu da poveruju šta im se događa.

– Do pre dva meseca mi nismo imali šta da jedemo i ni dinara u kući. Brinuli smo samo kako da nabavimo novi šporet, dobro se obučemo i obezbedimo ogrev. Pošto su nam sve to obezbedili, dobri ljudi su nam predložili i da započnemo novu kuću. Danima smo se kolebali, a na kopanje temelja odlučili smo se tek kada je iza nas stao humanitarac i veliki čovek Hido Muratović – priča Milovan i dodaje:

– Presrećni smo, Nikola posebno, jer smo uvereni da je ovo poslednja zima koju ćemo provesti u našoj trošnoj i hladnoj brvnari. Nadamo se da ćemo iduću zimu čekati u novom, toplom i lepo uređenom domu sa kuhinjom, ležajevima, televizorom i kupatilom koje sanjamo godinama. Hvala do neba svim našim dobrotvorima, život su nam promenili i vratili veru u bolje sutra. Želimo im dobro zdravlje i svu sreću ovoga sveta – naglašava Milovan.

Ništa mu nije teško

– Od kada je počela da pristiže pomoć dobrih ljudi, mahom čitalaca „Vesti“, ništa mi više nije teško, pa ni višesatno pešačenje do sedam kilometara udaljene škole u selu Šaronje. Otac i ja sada živimo za dan kada ćemo kuću ukroviti i već maštamo kako ćemo se iduće godine useliti. Ništa ne bi mogli bez pomoći dobrotvora, hvala tim divnim ljudima na razumevanju i podršci, iako nas ne poznaju, obilato nam pomažu – poručuje Nikola.

Svaki dan borba

Za nepunih godinu dana, Nikola je izgubio tri člana porodice: dedu, strica i majku. Najteže mu je pao gubitak majke koja se sa bolesnim ocem Milovanom grčevito borila da u planinskoj zabiti i sirotinji svom sinu jedincu omogući bar deo onoga što imaju druga deca. Sada su Milovan i Nikola sami, pa Nikola često mora da muze kravu, siri mleko, mesi i peče hleb, kuva i pere. Pošto u Jošu nema druge dece, otac Milovan mu je sve: roditelj, prijatelj i najbolji drug.