Još samo malo deli Nikolu Matkovića, đaka pešaka s Golije i jednog od najboljih učenika novopazarske gimnazije, pa da u oronulom kućerku u zabitom selu Vučinići, gde živi sa siromašnim ocem Slavomirom i teško bolesnom majkom Jevrosimom, ispuni jednu od svojih najvećih dečačkih i srednjoškolskih želja. Da ima nov kompjuter.
Nešto uvek preče
Kako trenutno stoje stvari, Nikola će se radovati već krajem ovog meseca, možda i ranije.
– O kompjuteru maštam još od četvrtog razreda osnovne škole. Nažalost, nisam mogao da ga kupim jer živimo vrlo teško i uvek nam je preče da obezbedimo meni knjige i odeću, a roditeljima lekove i namirnice – priča ovaj odlikaš s Golije i dodaje:
– Učenik sam četvrtog (završnog) razreda gimnazije, informacione tehnologije su mi opsesija, a možda i buduće zanimanje. Polako kupujem delove za novi kompjuter koji ću sam sklopiti i pustiti u rad, kako bih mogao da pratim onlajn nastavu i pripremim se za maturski. Tome će doprineti i ovih 100 evra koje mi je poslao dobri čovek iz Ludvigzburga u Nemačkoj. Njegova donacija stigla nam je u pravom trenutku, veliko mu hvala, pozdravljam ga i želim mu svaku sreću u životu!
Na sudbinu se ne žali
Ovaj odlikaš s padina Golije živi u kućerku sa zemljanim podom, nema kupatilo, niti druge uslove za pristojan život. Dok čitaoci „Vesti“ nisu počeli da mu pomažum često je i gladovao. Čak i danas zna da preskoči obrok između časova u školi, da bi imao novca za autobus. Želja mu je da studira, ali i da se što pre zaposli kako bi mogao da pomogne svojim roditeljima i konačno dočeka svoje kupatilo.
– Dobri ljudi su nas spasli kada nam je bilo najteže. Kupili su nam kravu, kozu, šporet i još mnogo toga. Štićenik sam Humanitarnog mosta „Vesti“ već 10 godina. Voleo bih da nabavim svoj laptop i da po nešto radim, a da istovremeno i studiram, nadam se da će mi se ispuniti i ova želja – naglašava vredni Nikola, koji se nijednom nije požalio na svoju sudbinu.
Uvek je hrabro gurao dalje i davao sve od sebe u školi, znajući da će mu se jednog dana ta upornost isplatiti.
Svaki dar veliki kao kuća
Donacije, koje im život znače dobile su i Novopazarka Bajra Suljević i njena nepokretna ćerka Arijeta. One poslednjih godina žive od pomoći dobrih ljudi, pa će im 40 evra od anonimnog čitaoca iz Sabrikena u Nemačkoj i 50 dolara od Zorana Uzelca iz Sidneja u Australiji dobro doći.
– Nemamo nikakva primanja, a samo za kiriju, struju i komunalije mesečno nam je potrebno bar 200 evra. Da nije pomoći dobrih ljudi iz ovog kraja i iz dijaspore, posebno čitalaca „Vesti“, ne znam kako bismo preživele, pogotovu što je Arijeti potrebno uvek mnogo lekova, pelena i specijalne hrane. Hvala mnogo dobrotvoru iz Nemačke i humanom Zoranu Uzelcu iz daleke Australije, veliki sevap su učinili. Želim im dobro zdravlje i da ih Bog čuva – poručuje ova hrabra Novopazarka koja je uz svoju nepokretnu ćerku punih 26 godina.
Slede nova uručenja
Dobrotvor iz Ludvigzburga poslao je još 100 evra i devetočlanoj porodici Jelić iz sela Janturine na Pešteru. Donacija je stigla do Novog Pazara i biće uručena čim se za to stvore uslovi. Selo Janturine nalazi se na samoj granici Srbije i Crne Gore, u bespuću je, a od Novog Pazara je udaljeno više od sto kilometara. Stigle su i prilozi Zorana Uzelca za još petoro (po 50 dolara) starih i siromašnih žitelja zabitih sela na Rogozni, Pešteru i Goliji. I ove donacije biće uručene u najskorije vreme čim se kolima bude moglo do Dušimira Vuksanovića, Stane Minić, Stanice Milojević, Emine Amčović i Kate Bašić.
Mara šalje poljupce u Švajcarsku
Kako smo nedavno najavili, maloj Mariji – Mari Milanović iz Žunjevića na Rogozni, koja živi sa siromašnim roditeljima Milanom i Evom, stigao je paket s odećom i slatkišima koji je poslala anonimna čitateljka iz Švajcarske. Mara se najviše obradovala novoj garderobi, a donatorki šalje poljupce i veliku zahvalnost.
