Radost i suze posle 35 godina

Uz učitelje u mlađim razredima osnovne škole, razredni starešina jedan je od nastavnika sa kojim učenici ostvaruju posebnu vezu koja se pamti ceo život. Zato je svaki susret sa bivšim razrednim uvek emotivan, a pogotovo kada se to desi posle tri i po decenije. Takav susret dogodio se nedavno u Beču, kada je Saša Božinović, potpredsednik SKC „Stevan Mokranjac“, posle 35 godina sreo i ugostio Dobricu Krajić, svoju razrednu iz osnovne škole u Rudnoj Glavi. Prilikom susreta posle toliko vremena, bilo je suza, smeha, evociranja uspomena, upoznavanja porodica.

Božinović priča da je daleke 1974. godine u Osnovnu školu „Branko Perić“ u njegovoj rodnoj Rudnoj Glavi (opština Majdanpek), u kojoj je u to vreme bilo 350 učenika i 30 nastavnika, stigao i mladi bračni par rodom iz Požarevca, Dobrica, nastavnika srpsko-hrvatskog jezika i Dragiša Krajić, nastavnik muzičkog.

– Podučili su mnogo generacija, a među njima, na moju veliku sreću, i moju generaciju rođenu 1969. godine. Dobrica je bila moja razredna nastavnica, od 5. do 8. razreda i mogu sa velikim zadovoljstvom da pohvalim njen pedagoški i stručan rad, kroz koji smo dobili osnovne smernice za budući život, skoro svi izrasli u dobre, školovane i poštene ljude – kaže Božinović za „Vesti“.

Posle završetka škole, đaci su se narednih godina „raštrkali“ na razne strane, a naročito posle raspada bivše SFRJ, pa je život Dobricu sa porodicom 1994. godine odveo u Italiju, u Vićencu, a Sašu i njegovu suprugu Daliborku, nešto ranije, 1992, u Beč.

– Godine su prolazile, nismo se više ni videli ni čuli. Ali, pojavom društvenih mreža, a na nagovor ćerke Dragane, 2020. godine nastavnica Dobrica otvorila je profil na Fejsbuku. Mojoj sreći nije bilo kraja kada mi je poslala zahtev za prijateljstvo – kaže Saša.

Ponovo su stupili u kontakt, rodila se ideja da se sretnu, ali je epidemija COVID-19 pokvarila i taj, kao i mnoge druge planove. Međutim, razredna je krajem decembra prošle godine, sa ćerkom Draganom, zetom Zoranom i unucima Magdalenom i Viktorom, došla u Beč u posetu familiji, pa su se učenik i omiljena nastavnica sreli posle 35 godina.

– Ceo dan smo porodično proveli zajedno. Susret je bio veoma emotivan, uz suze radosnice. Ceo dan smo evocirali uspomene, pričali o svim lepim trenucima. Iskoristili smo priliku za obilazak grada, kao i da probamo srpske specijalitete u Beču. Rastali smo se uveče, uz čvrst dogovor i obostranu želju da ćemo se češće viđati i družiti i da nećemo više čekati 35 godina – rekao je Božinović.

Susret Božinovića sa razrednom upotpunio je i dolazak još jednog učenika Dobrice Krajić. Beriša Pavonić, rodom iz sela Crnajka je takođe poželeo da vidi svoju bivšu nastavnicu i lepim buketom cveća joj zahvali što ga je, kako kaže, naučila da pravilno govori srpski i dala mu smernice da bude dobar i pošten čovek.

I razredna Dobrica Krajić puna je utisaka posle susreta sa bivšim učenicima, a posle ovog susreta i fotografija objavljenih na Fejsbuku, usledili su pozivi brojnih bivših đaka.

Pamti i rodbinu đaka

Kada se vratila u Italiju, Dobrica je poslala poruku Saši Božinoviću.

„Mnogo je prošlo od kada sam otišla iz Rudne Glave i nisam ni slutila da sećanje na mene i moj rad još uvek kod vas živi. Došla sam u Rudnu Glavu kao mlada i trudila se da dam sve od sebe, da se uklopim u sredinu, da moji đaci budu uspešni ljudi. Uz moje đake, upoznala sam i njihove roditelje, pa čak i bake i deke. Mnogo je divnog sveta ostalo tamo, a među njima i tvoji divni roditelji. Kada sam te srela ovih dana, vratila sam se u prošlo vreme“, napisala je Dobrica Krajić svom bivšem učeniku.

Gosti na slavama i veseljima

U Rudnoj Glavi su Krajići stvorili porodicu, tamo su im se rodili ćerka Dragana i sin Dejan, a kako su godine prolazile to selo je postalo njihov dom i svi meštani su ih punim srcem prihvatili.

– Nastavnica Dobrica i njena porodica su bili omiljeni kod svih meštana u selu, kod većine neizbežni gosti na slavama i raznim veseljima – seća se Saša Božinović.