Radni vek sve duži

Radni vek u Australiji se postepeno produžava i dostigao je najviši prag još od 1972. godine. Prosečna starosna granica za odlazak u penziju trenutno je 66,2 godine za muškarce i 64,8 godina za žene, pokazuje istraživanje kompanije KPMG.

Analiza koju je napravio tim na čelu sa ekonomistom za urbane sredine Terijem Ronslijem, uzkazuje i na to da je više od 20 odsto radne snage danas starije od 55 godina, kao i da će 20-godišnjaci koji sada počinju da rade, uglavnom biti zaposleni sve do svoje sedamdesete.

Pomeranju granice za odlazak u penziju najviše je doprinela pandemija kovida, tokom koje su mnogi stariji radnici odložili svoj odlazak u mirovinu ili su se vratili na tržište rada, objašnjava Ronsli.

– Deo ljudi koji su se u to vreme već penzionisali, zbog zatvorenih granica nisu mogli da putuju po Australiji ili u inostranstvo. Kad već nisu mogli da sebi priušte putovanja, pa su odlučili da nastave da rade, jer je u ponudi bilo mnogo poslova – rekao je Ronsli za ABC.

Takođe, uočljivo je da stariji zaposleni produžavaju svoj radni vek prelaskom sa punog radnog vremena na skraćeno.

– Više nije kao u nekim ranijim vremenima kada bi vam poslodavci sa 65 godina starosti uručili zlatni sat i rekli – „vidimo se“. Tranzicija je sada daleko postepenija. Takođe, u podacima vidimo da broj radnih sati nedeljno počinje da opada i mnogi prelaze sa punog radnog vremena na posao sa skraćenim radnim vremenom – objašnjva Ronsli.

Ovaj ekonomista otkriva i da je između 2019. i 2021. godine radna snaga u Australiji porasla za 185.000 ljudi, a stariji od 55 godina predstavljaju skoro 70 odsto (127.000) tog povećanja.

Sa otvaranjem granica posle pandemije i s povratkom migracije iz inostranstva, kao i rastom mlađe radne snage, udeo starijih od 55 godina pao je na 21,3 odsto u 2023. godini, ali i dalje je rekordno visok.

Poređenja radi, pre 20 godina, prosečna starosna granica za penzionisanje za žene je bila 61,6 godina, a za muškarce 63,3 godine, održavajući starosnu razliku od godinu i po između polova.

– Ponašanje muškaraca i žena na tržištu rada postalo je ujednačenije. Ranije su žene mogle da pristupe starosnoj penziji ranije nego muškarci, što je donekle dovelo do njihovog prevremenog penzionisanja. Ali, sada su brojevi u skladu, a verovatno će se još više približiti u narednih nekoliko godina – smatra Ronsli.

Analiza je takođe otkrila da je Melburn grad sa najvišom prosečnom starosnom dobi za penzionisanje muškaraca, sa nešto manje od 67 godina, dok Pert ima najviši prosečni prag za penzionisanje žena, sa 65 i po godina. S druge strane, u Brizbejnu se najranije odlazi u mirovinu – žene sa 64,8, a muškarci sa 66,4 godine.

Istraživanje kompanije KPMG utvrdilo je da razlog za to što Melburn i Pert prednjače po starosti za odlazak u penziju leži u tome što je u ovim gradovima nešto „zategnutije“ tržište rada, dok je trend u Sidneju i Brizbejnu da ljudi u kasnijoj životnoj dobi sve više napuštaju grad i odlaze u obližnja priobalna područja kao što su Centralna obala, Sunčana obala i Zlatna obala.

I dok trend jasno ukazuje na to da ljudi rade sve duže, univerzalan odgovor na pitanje zbog čega se radni vek produžava – ne postoji.

Teri Ronsli kaže da postoji na desetine hiljada razloga zašto ljudi donose takvu odluku.

– Jedan od ključnih je svakako generisanja prihoda. Takođe, tu je i vrsta društvene interakcije koju imamo kada radimo, ali i sve više poslova koji se mogu raditi za laptopom iz kancelarije ili od kuće. To je svakako lakše nego neki drugi posao kada imate 60 ili 67 godina. Mnogo je teže biti na gradilištu i ili u drugoj fizički zahtevnoj ulozi u svojim 60-im – objašnjava Ronsli, dodajući da će upravo ovakvi, fizički lakši poslovi, najviše doprineti produžetku radnog veka.

Prema njegovim rečima, duži radni vek ima razne benefite, kao što su recimo više novca u kućnom budžetu, kao i odlaganje potrebe za starosnom penzijom, što doprinosi smanjivanju poreskog tereta sa mlađih starosnih grupa.

– Svaki put kada se starosna dob za penzionisanje poveća, mislim da je to zaista pozitivno za australijsku ekonomiju i društvo – zaključio je Teri Ronsli.

Promena karijere

Trendu produžetka radnog veka doprinosi i želja kod ljudi za promenom karijere.

– Ako ste radili u jednoj industriji 30 godina, možda u kasnijem dobu poželite da se bavite nečim drugim. Možda imate projekat o kojem ste dugo sanjali, možda želite da se posvetite umetnostima, rekreaciji ili ugostiteljstvu. Tako ćete nastaviti da radite, ali nešto drugačije, što predstavlja osveženje za mnoge – kaže Teri Ronsli.

Kad se umoriš od hobija

Teri Ronsli dodaje još jedan važan razlog zbog kojeg se ljudi vraćaju iz penzije. On kaže da pojedinci odlaze u penziju na recimo godinu dana, kako bi posvetili vreme svojim omiljenim hobijima, poput recimo baštovanstva, pecanja ili igranja golfa. Ali, posle godinu ili dve se „umore“ od takvog načina života i vraćaju se na tržište radne snage, obično sa skraćenim radnim vremenom.

Kasniji pristup superu

Džejms Džerard sa sajta Finansijski savetnik (Financial Advisor) kaže da je jedan od važnih razliga što radimo duže i taj što se sada kasnije može pristupiti ušteđevini iz penzionog super fonda.

– Ranije ste mogli da se povučete sa 55 godina i da pristupite svom superu, ali sada je ta granica 60 godina. Takođe, sada je moguće pristupiti superu, dok još uvek radite, ali tek sa 65 godina, što je bliže starosti od 67 godina u kojoj možete dobiti starosnu penziju od Centrelinka – objašnjava Džerard.