Spoljnopolitički komentator i dopisnik iz Nemačke Nenad Radičević kaže za Kosovo onlajn da je broj zahteva za prijem u državljanstvo ove zemlje u prvih šest meseci ove godine utrostručen u odnosu na broj iz 2023. godine.
Radičević navodi da se veliki deo građana Srbije i uopšte Zapadnog Balkana koji žive i rade u Nemačkoj dugo ustezao od odricanja od sopstvenog državljanstva, ali da se, kada su vlasti u Nemačkoj dozvolile dvojna državljanstva, situacija promenila i sada vlada veliko interesovanje, naročito kod onih koji su već dugo u Nemačkoj.
Pojašnjava da su procedure za dobijanje državljanstva znatno olakšane, naročito za one koji su se veoma dobro integrisali.
– Za to im je potrebno da imaju položen B1 ispit znanja nemačkog jezika, da imaju boravak duži od pet godina, da imaju dokaz da u poslednjih dvadeset meseci nisu bili na socijalnoj pomoći ili pomoći za nezaposlene, odnosno da mogu sami sebe da izdržavaju. Postoji čak i ubrzana procedura za one koji su se veoma dobro integrisali, što znači da su učestvovali u nekim značajnim događajima u nemačkom društvu ili imaju dokaz da rade na nemačkim univerzitetima – navodi Radičević.
Napominje da je zbog velikog broja zahteva došlo do zastoja u imigracionim ustanovama širom Nemačke. Najveći zastoj je upravo u najvećim gradovima – u Minhenu, Kelnu i Berlinu.
– U Kelnu su čak u maju zaustavili prijem zahteva, jer je toliki bio broj da su oni shvatili da ne mogu sve da ostvare, i planiraju tek sad u septembru da nastave sa prijemom zahteva. Prosto, broj zahteva za prijem u državljanstvo u prvih šest meseci ove godine je utrostručen u odnosu na broj iz 2023. godine. Procenjuje se da je period čekanja minimum godinu do dve zbog tog velikog broja zahteva, koji će se, kako se očekuje, još više uvećavati u narednim mesecima – kaže Radičević.
S druge strane, navodi, državljanstvo samo po sebi ne donosi veliku razliku.
– Zapravo, to državljanstvo ne pravi neku veliku razliku, osim prava na glasanje i možda nekih beneficija u smislu lakšeg dobijanja kredita za kupovinu stana. Mada ima ljudi koji su i sa stalnim boravkom, na primer, uspeli da dobijaju kredite za kupovinu stanova. U tom smislu nije neki veliki korak, osim mogućnosti preseljenja u drugu zemlju, a da i dalje zadrže tu beneficiju da imaju nemački pasoš i da se jednog dana, možda, vrate – kaže Radičević.
Nakon terorističkog napada u Solingenu mnogi u Nemačkoj su zahtevali da se zakon o migracijama preispita, ali Radičević navodi da to ne bi trebalo da utiče na državljane Srbije.
– Za prijem u državljanstvo postoji klauzula da onaj ko se prijavljuje mora da potpiše izjavu da prihvata osnove nemačkog ustava, da prihvata, između ostalog, ravnopravnost žena i muškaraca, da nije pristalica antisemitskih stavova i to su neki od uslova koji će biti kontrolisani, tako da ta aplikacija ne bude automatski odobrena, nego da postoji ta neka vrsta kontrole – objašnjava on.
Dodaje da isto važi i za građane Albanije, Kosova i Severne Makedonije i da bi ta kontrola pripadnosti islamističkim pokretima i određenim grupacijama, koja je pod kontrolom državne bezbednosti, mogla da bude “to rešeto koje bi možda neke ljude sprečilo da dobiju nemačko državljanstvo”.
