Osim njega, uz pratnju Vojnog orkestra Merima Njegomir, Rade Jorović, Boki Milošević, Katarina Živković i drugi pevači narodne muzike.
Uzdam se u sirotinjuPlanirate li da održite koncert u Beogradu? |
– Bio je to izuzetan koncert, posle kojeg su svim učesnicima uručene zahvalnice Vojske Srbije. Ne pamtim kada su pevači imali ovakav tretman. Dočekani smo i ispraćeni kao nikada do sada, sa velikim uvažavanjem – kaže Jorović.
Koliko su vam priznanja važna u životu?
– Ma koliko da svi mi pričamo kako nagrade nisu važne, svakom mnogo znače. Hvala žiteljima opštine Žabari što su me se setili i nagradili, za razliku od mnogih drugih kojima sam svesrdno pomagao, ali mi ne rekoše ni hvala. A osim plakete i lepih reči u Žabarima sam dobio i koverticu. Nije debela, ali je od srca, i dobro dođe u ova teška vremena. A, posebno sam srećan jer sam dobio obaveštenje iz Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije da sam konačno postao istaknuti umetnik ove zemlje. Smatram da sam uslove odavno ispunio, ali sam godinama čekao zbog ljudi koji nisu radili svoj posao.
U čemu je bio problem?
– Od kako sam dobio status umetnika, sakupljao sam i prilagao potrebnu dokumentaciju o svojim aktivnostima i dobijenim nagradama. Jer, umetnici koji imaju više od 20 godina radnog staža, bave se društveno-korisnim radom, doprinose kulturi i ispunjavaju određene kriterijume, mogu da konkurišu za istaknutog umetnika. Taj status je jako bitan, recimo, za dobijanje nacionalne penzije. Međutim, umetnička komisija koja je odlučivala o licencama, bavila se drugim stvarima, a predmeti su čamili u nekoj fioci. A onda sam početkom godine najednom obavešten da sam odbijen. Ne samo ja, nego i brojni drugi umetnici. Nisu se udostojili ni da nam daju neki valjani razlog i objašnjenje. Mi smo smatrali da su nam povredili prava, pobunili smo se, došlo je do smene rukovodstva u Savezu, kao i u umetničkoj komisiji, jer je bilo zloupotrebe položaja. Novi članovi su počeli sa radom, a znam da će uskoro biti još izmena i dopuna u radu Saveza. Nadam se na bolje.
Rođeni ste u Dragačevu i jedan dobar deo života proveli u Čačku gde i danas živi vaš stariji sin. Kada ste poslednji put zapevali Čačanima?
– Ako mislite na pevanje za pare, to ne pamtim. Mene se sete u zavičaju samo kad im prigusti i kad treba da me angažuju za džabe ili za neki humanitarni koncert. Koncert u Čačku nikad nisam održao, a i ne verujem da ću ikad.
Čuvari narodne baštine– Godinama se trudim da otrgnem od zaborava naše običaje, tradiciju i narodnu muziku. Sarađujem sa brojnim izvornim grupama i KUD-ovima, i uživam u tome. U našim medijima zapostavljena je tradicionalna muzika, što je veliki propust našeg društva, države, ministarstva kulture. Na HRT-u često gledam njihovu emisiju koja je posvećena tradicionalnoj muzici i običajima. U Rumuniji mislim da imaju čak dva kanala na kojima emituju samo njihove izvorne pesme. Za svaku pohvalu je i otvaranje Kuće sevdaha u srcu Baščaršije, a mi – ništa. Korene ne smemo da zaboravimo! |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
