Kada je otadžbina zvala, Ilija je prešao okeane peške.
Ilija Ilić iz Drimkola, solunski dobrovoljac, od 1914. do 1915. prešao je pešice i brodom više od 20.000 kilometara – od Rumunije preko Rusije, Sibira, Mandžurije i Japana do Solunskog fronta, samo da bi uzeo pušku u ruke i borio se za slobodu Srbije. U toku svog puta radio je mesec dana da bi kupio kartu za brod, gladovao je, bio ranjavan više puta, a njegov podvig opisan u knjizi „Hodočasće Ilije Ilica, jednog od div-junaka velikog rata“ ostaje jedan od najvećih primera srpskog rodoljublja u istoriji.
Objava rata zatekla ga je na pečalbi u Rumuniji. Kada vlasti nisu dozvolile povratak, čim je Rumunija ušla u rat, krenuo je pešice ka Rusiji. Preko Odese i južnog Sibira stigao je u Mandžuriju, zatim u Japan, pa savezničkim brodom preko Indijskog okeana do Soluna. Komandant 21. pešadijskog puka pukovnik Božidar Janković, pohvalio ga je pred celim pukom zbog izuzetne požrtvovanosti. Ilija je potom učestvovao u svim velikim bitkama, ranjavan, nagrađivan odlikovanjima, sve do konačnog proboja fronta.
Deca iz Drimkola slušala su ga kako priča o tom neverovatnom putu, a on je uvek završavao rečima „Nije se mislilo na goli život, nego ko će se pre žrtvovati za narod i otadžbinu.“
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ilija Ilić nije samo solunski dobrovoljac, on je živi simbol onoga što srpski narod nosi u srcu kada je otadžbina u opasnosti. Njegovo hodočašće od Crnog do Kineskog mora pokazuje da prava ljubav prema Srbiji ne poznaje granice, ni udaljenost, ni patnju. Ukoliko se priče o takvim ljudima prenose sa kolena na koleno, srpski duh će ostati neuništiv, jer se ne hrani samo hlebom, nego i verom u slobodu i spremnošću da se za nju sve da.
Piše: Stefan Stojanović
