Prvo za decu, pa sve ostalo

Prispela donacija posredstvom Redakcije „Vesti“ plemenite Nade iz Melburna od 150 dolara za samohranog oca Zorana Tutunovića iz sela Rajac kod Čačka, stigla je na zadatu adresu i veoma obradovala kako ovog nadničara, tako i njegove četiri ćerkice, od kojih je najmlađa Milica, dete sa posebnim potrebama.

– Već je postalo nepisano pravilo da nam pomoć ovako divnih ljudi nekako uvek stigne u dobar čas. Veliko i od srca hvala toj dobroj duši koja je mislila na moju dečicu i poželela da nam pomogne. Nadam se da će joj se dobro još boljim vratiti. Ovim darom sam prvo obradovao devojčice, a ono što je preostalo utrošeno je za najosnovnije potrebe. Istina je da sam mnogo ponosan na ćerkice i kako se drže, budući na to šta nas je sve u životu snašlo, a njih posebno, jer ih moja bivša supruga od razvoda ni ne posećuje iz samo njoj znanih razloga. Najmlađa Milica je Bogu hvala dobro. Čini mi se da iz dana u dan napreduje, iako je još duga i velika borba pred nama da poništimo sve posledice njenog života u mraku – rekao je Zoran Tutunović, bivši vojni oficir, učesnik u ratu devedesetih i bivši student agronomije.

Istina, priča o šestogodišnjoj Milici Tutunović, njenoj borbi za vid i zdravlje, baš kao i njenih roditelja da joj omoguće lečenje, od njenog rođenja, dobro je poznata mnogim našim čitaocima širom sveta. Posebno imajući u vidu, da o njenoj zlehudoj sudbini pišemo od Miličine prve godine. Zahvaljujući upornosti oca Zorana i podršci dobrih ljudi iz celog sveta, Milica danas vidi, hoda i sanja neke lepe snove. Ništa od svega toga i ne bi bilo moguće da naši ljudi rasuti širom sveta nisu pokazali koliko srce imaju i da su uvek tu za one kojima je pomoć potrebna. Milici su doktori naime, ubrzo po rođenju, otkrili da ima kataraktu na oba oka i naglasili da će ceo život provesti u mraku. Neverovatna humanost dobrih ljudi širom sveta i umešnost lekara, dokazali su da ne mora tako da bude i da su jači od zastrašujuće dijagnoze.

– Posle prvobitnog šoka saznanjem šta zapravo nije u redu sa našom devojčicom, tragajući za lekom, čuo sam da u jednoj bolnici u Rusiji, u Kalugi, uspešno operišu kataraktu kod dece, ali i to da to mnogo košta. Tada sam se našao kao u nekom bezdanu iz kojeg su me uz pomoć Redakcije „Vesti“ izvukli naši humani ljudi iz celog sveta. Za svega nekoliko dana u akciji Humanitarnog mosta, prikupljeno je preko 14.000 evra, koliko je koštala operacija i to mi je dalo nadu da će moja Milica, ipak, ugledati svetlost dana. Pomoć je stizala i posle toga, za svaku Miličinu očnu stimulaciju u Novom Sadu, koja je bila neophodna. Zato mojoj zahvalnosti svim divnim ljudima širom sveta nema kraja – prisetio se Zoran.

Pored Milice, on potpuno sam brine i o ćerkama Mariji (12), Anđeliji (10) i Stojki (8). Supruga ga je napustila pre dve godine, pa je prinuđen da se sam snalazi i da devojčicama bude i otac i majka.

Sledi i popravka kuće

Prema rečima Zorana Tutunovića, još dobrih ljudi, a pre svega sugrađana je spremno da mu pomogne da devojčicama omogući bolje uslove za život, jer žive u nedovršenoj kući koja nema kupatilo, niti priključak za vodu i potrebni su razni unutrašnji i spoljašnji radovi.

– Postoje određeni planovi u vezi s tim pitanjem zahvaljujući inicijativi gospodina Vladice Gavrilovića i predsednika Pokreta Tri plus. Iskreno se nadamo da će uskoro i to doći na red i da ćemo devojčice i ja konačno započeti da živimo mirnim i dostojanstvenim životom. Svima sam na tome beskrajno zahvalan – kazao je Zoran Tutunović.

U Novi Sad na tri meseca

Kako kaže Zoran, operacija koja je bila uspešna najvažniji je deo Miličinog lečenja, ali borba da se izbore sa posledicama njenog života u mraku i dalje traje.

– Predugo je živela u mraku zbog čega su ostale ozbiljne posledice. U međuvremenu je progledala i prohodala, ali još ne govori smisleno. Da bude još teže, i intelektualno zaostaje za decom njenog uzrasta zbog čega je na svaka tri meseca vodim u Novi Sad kod lekara koji čine sve da i moja Milica sustigne svoje vršnjake. Ide i u specijalno zabavište. To sve iziskuje mnogo novca koji sam od nesigurne nadnice, ne bih mogao da zaradim godinama – kaže ovaj hrabri samohrani otac.

Pred Milicom težak put

Od svoje bitke za zdravlje ni Milica ne odustaje. Pred njom je težak put i nepredvidiv, ali uz istrajnost i jaku želju, kako veruje Zoran Tutunović, sve je moguće, pa i to da jednog dana uživa u čarima detinjstva kao i njeni vršnjaci. Krajem juna puni sedam godina, ali za redovnu školu neće biti spremna. Zato se otac Zoran toliko bori da joj omogući ne samo očne stimulacije kako bi poboljšao vid, već i sve drugo što je neophodno kako bi Milica jednog dana bila samostalna.