Rajko Dujmić (60) rođen je u Zagrebu, kao sin jedinac majke Karlote, od koje je nasledio ljubav prema muzici, i oca Stjepana.
– Otac je bio pomorski kapetan iz Suška kraj Rijeke, i stalno je plovio. Mama je bila Austrijanka, rođena u Beču, i bila je domaćica. Roditelji su dugo pokušavali da dobiju dete, i ja sam rođen nakon 11 godina njihovog braka. Od majke sam nasledio muzikalnost. Iako se nikad nije bavila muzikom, uvek je nešto pevušila. Moj talenat je prepoznala još kad sam imao godinu dana. Roditelji su mi tada poklonili usnu harmoniku, a ja je satima nisam ispuštao. Čak sam zaradio i žulj na usnicama od sviranja. Kad mi je bilo četiri godine mama me je odvela u muzičku školu. Iz prve sam na violini odsvirao kanon "Bratec Martin". Časna sestra koja je bila moja profesorka vodila me je po celoj školi, pokazujući me kao čudo od deteta – seća se Dujmić.
Muzičar kaže da i dan-danas pamti staru trešnju i divlju krušku po kojima se verao kao dečak.
– Nisam imao prilike da budem razmaženo dete. Bili smo veoma skromna porodica. Ništa nismo imali, čak ni stan. Sve sam morao sam da steknem, nikada mi niko ništa nije dao. Morao sam da radim i zarađujem za hleb. Violinu sam nastavio i kasnije da usavršavam u srednjoj muzičkoj školi. Kao učenik šestog razreda osnovne postao sam član svog prvog benda, zvao se Gringo i kompani. Tada sam i dobio nadimak Lima. Od 13. godine počeo sam profesionalno da sviram u jednom striptiz baru u Dugom Selu, kada sam i zaradio prve pare. Uskočio sam kao zamena starijeg kolege klavijaturiste. Bilo je to ogromno iskustvo za malog dečaka.
