Profesor doktor Vladimir Petrović: Ako dođe četvrti talas, obolevaće mlađi od 40 godina!

Na osnovu analize obolevanja i obuhvata vakcinacijom četvrti talas je moguć. Ukoliko bi do njega došlo obolevanje bi moglo biti značajnije u mlađim uzrasnim grupama, ispod 40 godina gde su obuhvat vakcinacijom i dosadašnja stopa obolevanja niži u odnosu na starije dobne grupe. Klinička slika kod mlađih osoba je do sada uglavnom bila blaža.

Da li će i kada doći do četvrtog talasa, ne može se prognozirati. To će zavisiti, pre svega, od obuhvata vakcinacijom u mlađim uzrasnim grupa u Srbiji u narednom periodu, kao i od mutacije virusa na globlanom nivou. Viši obuhvat smanjuje mogućnost za novi talas, kao i populaciju osetljivih i time eventualnu stopu obolevanja ukoliko do talasa dođe.

Značajnije mutacije virusa, na globalnom nivou, povećavaju verovatnoću za pojavu novih talasa, svuda u svetu, pa samim time i u Srbiji – kaže u intervjuu epidemiolog prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i član kriznog štaba za borbu protv kovida 19 Vlade Srbije.

Kako da stimulišemo mlade da se vakcinišu?

– U Srbiji je vakcinacija protiv kovida 19 preporučena i svako ima pravo da odluči da li će se vakcinisati ili ne. Svako može i da bira vakcinu, ako mu to sopstveno zdravstveno stanje omogućava. Retko koja zemlja osim naše je to omogućila svojim građanima. Kao epidemiolog, smatram da svi treba da se vakcinišu, izuzev onih koji imaju medicinsku kontraindikaciju. To je jedini način da ponovo živimo normalno. Nevakcinisani sami sebe ostavljaju u neizvesnosti i mogućnosti da obole. Pri tome nema nikakvih garancija da će bolest kod svakog biti blaga i završiti se povoljnim ishodom. Toga svako treba da bude svestan i veće stimulacije u pravcu vakcinacije od tog saznanja nema.

Može li nam pomoći putovanje na more i to što bez vakcine treba platiti test za Grčku, Tursku, Hrvatsku…

– Podržavam sve razloge koji vode u pravcu vakcinacije svakog pojedinca. Voleo bih da su oni iz razloga zaštite zdravlja, ali nemam ništa protiv i ako su ekonomske prirode.

Koliko smo daleko od kolektivnog imuniteta?

– Kolektivni imunitet se stiče vakcinacijom i preboljevanjem. Znamo da je obuhvat vakcinacijom odrasle populacije oko 48%, odnosno oko 35% ukupne populacije, a da je broj registrovanih slučajeva nešto više od 10%, pri čemi je značajan deo onih koji su preležali bolest naknadno i vakcinisan. Nepoznanica je procenat onih koji u preležali bolest sa blagim simptomima i nisu se javili lekaru i onih koji su samo bili inficirani, ali nisu imali simptoma. Svuda u svetu se pretpostavlja da je taj procenat relativno visok. Da bi se mogao dati odgovor na ovo pitanje, kolektivni imunitet se mora izmeriti odgovarajućim seroepidemiološkim ispitivanjem, a uslovi za to se stiču tokom leta.

Izjavili ste da će u junu biti rađena procena kolektivnog imuniteta. Ko će je raditi, kako i kada će biti rezultati?

– Procena kolektivnog imuniteta može se raditi kada se izađe iz epidemijskog talasa i prođe bar četiri nedelje, dakle u relativno mirnoj situaciji. Ti uslovi se realno stiču početkom jula. Potrebno je obezbediti odgovarajući uzorak stanovništva koje bi dobrovoljno dalo uzorak krvi za ispitivanje humoralnog imuniteta kako bismo videli tu komponentu zaštite. Osim toga, priprema se i veliko evropsko istraživanje kojim će se meriti procenat zaštite i drugom, celularnom (ćelijskom) komponentom imunog odgovora, a koje treba da se radi i u našoj zemlji. Mislim da je najbolje da svi doprinesemo tom istraživanju kako bi naši rezutlati i procene bili uporedivi sa okruženjem i kako bi se sagledao ukupni kolektivni imunitet kroz obe komponente imunog odgovora. Planirano je da u tome učestvuju naučni timovi i naučne ustanove sa sedištem u Beogradu.

Hoćemo li na jesen ili kad već morati da primamo treću dozu vakcine?

– Ukoliko osoba nema antitela posle dve doze vakcine, to ne znači da ne postoji celularni imunitet. S druge strane, vakcine nemaju efikasnost 100%, dakle zaštita nije apsolutna i obolevanje vakcinisanih je moguće. U toj situaciji se očekuje blaža klinička slika od one koja bi se desila da se osoba nije vakcinisala. Sprečavanje, pre svega, smrtnih ishoda je cilj primene postojećih vakcina. Da bismo bili bezbedniji možemo uvesti treću dozu kod onih koji ne razviju imuni odgovor nakon dve doze i neke zemlje to već rade, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ova odluka se mora zasnivati na praćenju epidemiološke situacije kod nas i u svetu, kao i na stopi obolevanja kod vakcinisanih osoba. Odluku o tome doneće naš Stručni komitet za imunizaciju i Nacionalni koordinacioni komitet za imunizaciju protiv kovida 19.

A šta je s mutantima?

– Drugi razlog za razmatranje i uvođenje revakcinacije može biti značajnija izmena cirkulišućeg soja virusa u svetu, kada je potrebna sezonska revakcinacija kao kod gripa i priprema novog sastava vakcine. O tome brigu vodi SZO.

I u Novom Sadu i u Vojvodini rađeno je istraživane o efektivnosti vakcina. Kakvi su rezultati?

Istraživanje je još uvek u toku i rezultate ćemo imati u toku leta.

Dozvoljena su okupljanja do 500 ljudi, pa i više uz odobrenje kriznog štaba, kao i publika na utakmicama. Mere su drastično popuštene, da li ste i vi lično za njih?

Epidemiološka situacija u Srbiji, posebno u velikim gradovima, značajno se popravila od kraja maja pa do danas. Iz vanredne epidemiološke situacije, u kojoj je bila većina opština u Srbiji, prešli smo tokom tri nedelje, prvo u nepovoljnu, a potom u nesigurnu, u kojoj smo sada. Prisutna je tendencija daljeg poboljšanja i prelaska u povoljnu epidemiološku situaciju. Povoljnom ocenjujemo situaciju kada je manje od jednog aktivnog slučaja na 10.000 stanovnika. Ovo je posledica smanjenja broja osetljivih u opštoj populaciji usled preboljevanja tokom zimskog talasa epidemije i vakcinacije, kojom smo obuhvatili gotovo polovinu odrasle populacije Srbije. U tim uslovima mere su postepeno popuštane od sredine aprila pa sve do danas, imajući u vidu kretanje i pad broja aktivnih slučajeva, kao i pad broja novoobolelih na dnevnom nivou, opterećenja bolnica i celog zdravstvenog sistema. Uspostavljena je odgovarajuća ravnoteža između tempa vakcinacije i nivoa opštih mera koje su bile na snazi, a koje su omogućile da se ostvari primarni cilj s početka epidemije, održanje i funkcionisanje zdravstvenog sistema zemlje. Sada se ponovo prelazi u non-kovid sistem kako bi se pružile neophodne usluge zdravstvene zaštite svima kojima je to potrebno, a što je u prethodnom periodu bilo otežano.

A da li ste, kao epidemiolog, mirni posle najvnovijeg popuštanja mera?

– I dalje treba pažljivo procenjivati trenutnu epidemiološku situaciju i tempo primene mera, posebno vakcinacije, i s tim u skladu odlučivati o opštim merama i njihovom popuštanju ili pojačavanju. Kao epidemiolog, neću biti miran dok se pandemija koja je globalan proces ne završi, jer samo tada i mi u zemlji možemo svi zajedno biti mirni. Do tada ću uvek savetovati oprezno postupanje u skladu sa razvojem situacije u našoj zemlji.

Šta očekujete za nedelju, dve?

– Ono što vidimo je opuštanje ljudi i pre popuštanja mera na predlog kriznog štaba. Očigledno je nastupio mentalni zamor i zasićenje. Postoji potreba kod ogromnog broja ljudi da se malo predahne i koliko je to moguće, da se živi normalno. To je situacija koju vidimo već nekoliko nedelja i efekti su i dalje povoljni u pravcu pada trenda obolevanja. Prognoze budućih događaja u pandemiji su nezahvalne, i stoga ćemo pažljivo pratiti situaciju i u skladu sa njom reagovati.

Koliko smo daleko od normalnog života?

– Kada se pandemija završi u svetu i mi ćemo moći da živimo normalno. Do tada, što se više nas u Srbiji vakciniše to je veća verovatnoćPhotosa normalnijeg ili bolje rečeno slobodnijeg života svake porodice i svakog pojedinca, ranije.

Kažete da talasi mogu da se pojave i sa 70 odsto vakcinisanih. Kako bi to moglo da izgleda i koliko da traje?

– Kada kolektivni imunitet dostigne 70%, očekuje se prestanak masovnih epidemijskih talasa u populaciji. Bar je takva procena svih vodećih svetskih stručnjaka i zdravstvenih institutcija. Međutim, i na tom nivou mogu da se pojave pojedinačni slučajevi, da postoje lanci infekcije i da se registruju epidemije u manjim ili veći kolektivima. Jedino obuhvat vakcinacijom od najmanje 95% eliminiše pojavu epidemija i vodi ka uklanjanju bolesti iz populacije.