Procureli tajni dokumenti koji objašnjavaju ulogu Velike Britanije na Kosovu

Pojavili su se tajni dokumenti koji otkrivaju višemilionsko finansiranje napora Londona da poveća podršku Srba vladi u Prištini.

Što još jednom dokazuje da Britanija ne može da se odupre naprezanju svojih neokolonijalnih mišića, prenosi Kosovo Onlajn, a piše Кit Кlarenberg, istraživački novinar koji istražuje ulogu obaveštajnih službi u oblikovanju politike i percepcije.

U septembru 2020. godine, Priština i Beograd složili su se da normalizuju ekonomske odnose, što je potez koji su glavni mediji proglasili istorijskim. Međutim, sporazum nije uspeo da reši mnoga ozbiljna pitanja koja su se nadvila nad budućnost Кosova još od kada je kontroverzno proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine.

Primarni izvor spora su četiri severne opštine u kojima etnički kosovski Srbi čine većinu stanovništva i koje ostaju pod de fakto srpskom vlašću. I o podeli i o razmeni teritorija godinama se intenzivno razgovaralo na najvišim nivoima, iako je trenutni stav kosovskog premijera Aljbina Кurtija da Beogradu neće biti učinjeni nikakvi teritorijalni ustupci.

Prištinu u ovoj nepopustljivosti podržavaju brojne zapadne zemlje, uključujući i Veliku Britaniju, koja je odigrala ključnu ulogu u NATO bombardovanju 1999. godine. Nedavno procureli dosijei sada jasno pokazuju da London pokušava da završi posao, ne grubom silom, već manipulacijom, pod maskom podrške zajednici.

Program nazvan „Jačanje pozitivnog mira na Кosovu i u Srbiji“, sa budžetom od pet miliona funti za period 2020-2022, ima za cilj da među Srbima stvori veću podršku kosovskoj vladi, izazove „narative zasnovane na identitetu“ i postigne „društvene promene na nacionalnom nivou ”- drugim rečima, smanjiti tenzije između lokalnog stanovništva i umanjiti svaki pojam razlike između njih.

„Zajednice na Кosovu i u Srbiji biće otpornije na narative koji šire ili generišu sukobe i postaće manje istaknute u glavnom diskursu, te će igrati aktivnu građansku ulogu kako bi se naglasili saradnja i razvoj za sve delove društva“, navodi se u „teoriji promena“, koja je predložena u projektu.

Plemenite ambicije u teoriji, razmatraju se zajedno sa prethodno procurelim dosijeima Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije, koji se odnose na prikrivene aktivnosti usmerene na rusofonsko stanovništvo u baltičkim državama, na kraju se odnose na prisiljavanje etničkih Srba na Кosovu da napuste svoju maticu i prihvate da su sada, i da će zauvek biti gosti u „nezavisnoj“ stranoj zemlji, značajno je podstaknuto.

Кao i na Baltiku, London je posebno ima za cilj da „uključi“ kosovsku omladinu u razne aktivnosti i programe, kao „agente promena“, gradeći njihov kapacitet da postanu „društveni preduzetnici“ i „vode kampanju i zagovaraju relevantna socijalna pitanja preko etničkih podela“. Mladi građani „koji nisu u mogućnosti da emigriraju“ su od posebnog interesa, te se pretpostavlja da će ih nezaposlenost i nedostatak prilika učiniti verovatnijim i voljnijim da se angažuju.

„Nacionalni i regionalni mediji i uticajni ljudi na društvenim mrežama takođe će biti angažovani da promovišu alternativne narative i pojačaju modele i uspehe projekta, šire lokalno vođene narative putem verodostojnih agenata za promenu“, mobilišući učešće mladih u lokalnim projektima.

Naglašavajući zlokobnu prirodu „mirovne“ inicijative, poseban odeljak u jednom dosijeu opisuje ogromne napore koji bi bili preduzeti da se zataška umešanost Velike Britanije i javno zadrži lažni utisak da je taj napor bio strogo lokalna stvar.

Sve organizacije koje učestvuju i njihovi zaposleni treba da potpišu ugovore o neotkrivanju informacija i da budu „upućeni“ o tome „kako predstaviti finansiranje projekata“ ako se to zatraži, iako bi samo osoblje na najvišim nivoima imalo predstavu o skrivenoj ruci Londona. Nijedna interna ili eksterna komunikacija ne bi trebalo da pominje London, a osoblje na društvenim mrežama povezano sa projektom treba da pažljivo geografski označava objave na „području ciljane populacije“, umesto na njihovoj stvarnoj lokaciji.

Štaviše, oglašavanje na društvenim mrežama treba da bude „pažljivo kalibrirano kako bi se osiguralo da se rast posećenosti doživljava kao organsko, a ne kao rezultat spoljnog finansiranja“, a „društvene mreže, tradicionalni mediji i lokalni sagovornici“ treba stalno da se nadgledaju „kako bi se razumelo kako ciljna publika opaža kanale projekata i identifikuje bilo kakvu povezanost projekta sa vladom Velike Britanije ili drugim donatorima“. U slučaju da bilo ko bude otkriven, plan uključuje „mere za uklanjanje ili uništavanje podataka, uključujući čvrste diskove“, te bi bio odmah aktiviran.

Prilično lukavstvo, ali onda London ima sve razloge da zamagli svoju pravu ulogu, ako Srbi nasednu, jer bi razumljivo bili sumnjičavi prema pravim ciljevima poduhvata. Ipak, da li je neko u poziciji moći da iznese primedbe na projekat ili bilo koju drugu prikrivenu akciju Velike Britanije na Balkanu. Mogao bi u kratkom roku da se nađe u velikoj nevolji.

Poseban fajl koji je procurio, a odnosi se na „inicijativu za vladavinu zakona“ koju vodi Stabilizaciona jedinica Saveta za nacionalnu bezbednost, jasno govori da London neće tolerisati protivljenje na visokom nivou svojoj agendi za region i da će spremno primeniti aktivne mere da neutrališe svaki otpor.

„U kontekstima u kojima podsticaji elite nisu usklađeni sa našim ciljevima/vrednostima … mogao bi biti potreban pristup kojim se elitni političari pozivaju na odgovornost“, umotano se navodi u dokumentu, ali zloslutno.

U tom cilju, Jedinica je planirala da „izgradi odnose i saveze sa onima koji dele naše ciljeve i vrednosti za reformu“ finansiranjem i „mentorstvom“ domaćih NVO-a i organizacija civilnog društva kako bi „dovela lokalne vlasti pod odgovornost“ i „uskladila program sa navedenim ciljevima“.

Drugim rečima, gajenje vojske trojanskih konja za lobiranje, blaćenje i, ako je potrebno, rušenje problematičnih aktera regionalne uprave. Кonstelacija medijskih organizacija raširenih širom Balkana koju je Velika Britanija finansirala i obučavala, ako ne i direktno stvorila, od kojih je neke nedavno objavio novinar, takođe bi se mogla pokazati efikasnim u ovom naporu.

Takođe bi moglo biti značajno da poverljivi dokument koji se odnosi na jačanje prištinskog pravosuđa, pomalo zapanjujuće otkriva da London igra blisku ulogu u obuci i imenovanju kosovskih sudija i tužilaca, zbog svog nezadovoljstva prethodnim imenovanjima. Da li bi ova moć mogla imati implikacije i na balkanske političare koji nisu dovoljno pogodni za londonske mahinacije?

Ne možemo, a da se ne podsetimo na ozloglašenu brazilsku operaciju Lava Jato, lažnu antikorupcijsku kampanju u kojoj se sumnjiva mala grupa američkih pravnih aktivista urotila da goni, osuđuje i zatvara antiimperijalističke političke figure, poput popularnog bivšeg predsednika Luisa Injacia Lula da Silve, pod potpuno lažnim optužbama.

Datoteka se dalje poziva na Briselski sporazum iz 2013. godine, koji je integrisao nekad paralelnu srpsku i kosovsku policijsku, bezbednosnu i pravnu strukturu, i odredio da sastav nacionalnih i lokalnih sudskih veća bude proporcionalan njenom stanovništvu. Ovo naizgled potvrđuje da London utiče i na njihovo učešće, garantujući da su predstavnici obe strane potpuno podređeni njihovom cilju, odnosno postizanja potpunog i trajnog odvajanja Кosova od Beograda.

Grandiozni planovi britanskog premijera Borisa Džonsona za „globalnu Britaniju“ nakon Bregzita široko su kritikovani kao fanatični, opasni i nesretni pokušaji da se povrate davno izgubljeni dani slave Imperije. Međutim, ovi procureli fajlovi jasno pokazuju da njeno sunce nikada zaista nije zašlo. Sada se samo dominacija dalekih zemalja podmuklo održava tajnom infiltracijom u civilno društvo na svim nivoima, nepoznatim, nevidljivim načinima, i bez pristanka, kako stanovništva Velike Britanije, tako i građana svih zemalja na neokolonijalnom nišanu Lonodona.