Na današnji dan rođen je Džordž Orvel, engleski pisac, esejista i kritičar. Jedan je od najpoznatijih pisaca 20. veka, čuven po delima Životinjska farma i 1984-ta.
Orvelovo pravo ime je Erik Artur Bler. Rođen je 25. juna 1903. godine. Otac mu je bio britanski vojnik, Ričard Bler, a majka mu je bila francuskog porekla, Ida Mejbel Bler. Erik je svoje prve dane proveo u Indiji, gde mu je otac bio stacioniran. Nakon godinu dana, majka je njega i njegovu stariju sestru Mardžori odvela u Englesku. Otac ih je retko posećivao. 1908. godine rodila mu se sestra Avril. Erik nije skoro ni poznavao oca do 1912. godine, kada je Ričard napustio službu. Čak ni tada oni nisu uspostavili neku dublju vezu. Erik je smatrao da je njegov otac previše konzervativan.
Pohađao je Anglikansku parohijsku crkvu. Kao dete bio je veoma povučen, često mrzovoljan i čudan. Prema jednoj biografiji, njegova prva reč je bila zverski. Često je bio i bolestan. Veoma rano je počeo da piše. Prema nekim izvorima već je sa četiri godine napisao svoju prvu pesmu. Bio je usamljeno dete, koje je imalo naviku da izmišlja priče i priča sa izmišljenim prijateljima.
Prvi put je objavio svoju pesmu sa 11 godina u lokalnim novinama. Kao i mnogi drugi dečaci i Erik je bio poslat u internat. Tada je prvi put osetio razliku u klasama. Pošto je imao stipendiju, Erik je primetio da se profesori bolje ophode prema bogatim učenicima nego prema siromašnijim. Nije imao mnogo prijatelja, a u knjigama je nalazio utehu. Svojim znanjem se isticao u odnosu na druge i dobio je stipendiju za dve najprestižnije škole, Velington i Iton.
Studije je završio na Itonu, a kako njegova porodica nije imala novca za nastavak njegovog školovanja, Erik je stupio u indijsku impreijalnu policiju. Nakon pet godina u Burmi, Orvel se vratio u Englesku. Bio je odlučan u tome da postane pisac.
Njegovi pokušaji da se probije kao pisac nisu bili laki. Radio je svakakve poslove kako bi preživeo tokom ovog perioda. Čak je prao i sudove. Njegovo prvo veliko delo „Niko i ništa u Londonu i Parizu“ je objavljeno 1933. godine i govori o njegovom mukama dok je živeo u ovim gradovima. Kako nije hteo da osramoti porodicu, knjiga je objavljena pod pseudonimom Džordž Orvel. Sledeće delo „Burmanski dani“ objavio je 1934. godine. U ovom delu je opisao svoje iskustvo u britanskoj koloniji i predstavio mračnu, ali realnu sliku kolonijalizma. U ovom preiodu je upoznao i oženio Elin O’Šonesi.
Krajem decembra 1936. godine, otputovao je u Španiju, gde je učestvovao u Španskom građanskom ratu. Bio je veoma teško ranjen. Pogodili su ga u grlo i ruku. Nekoliko nedelja nije mogao da govori. Ubrzo se vratio u Englesku. 1938. godine mu je dijagnostikovana tuberkuloza. Proveo je nekoliko meseci u sanatorijumu, ali je nastavio svoju borbu protiv tuberkuloze sve do kraja života.
Iako je imao problema sa zdravljem, nastavio je da piše kako bi se izdržavao. Napisao je brojne eseje i kritike i stekao ugled kao veoma dobar kritičar. Radio je i kao producent i novinar Bi-Bi-Sija 1941. godine.
Džordž Orvel je najpoznatiji po svojim delima „Životinjska farma“ i „1984-ta“. Životinjsku farmu je objavio 1945. godine. U ovom delu dva glavna lika su dva praseta koja predstavljaju Staljina i Lava Trockog. Ovim delom, Orvel je stekao svetsku slavu. Roman 1984-ta je objavljen 1949. godine. U njemu je predstavio svoju viziju budućnosti, ukazavši na to šta bi se desilo kada bi vlada kontrolisala svaki detalj ljudskog života, sve do naših privatnih misli. Ovo delo ga je, takođe, proslavilo. Preminuo je 21. januara 1950. godine u Londonu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
