O Milošu Jovanoviću, hrabrom i godinama od svih zaboravljenom ratniku sa Košara, koji sa majkom Rosom i sestrom Marinom živi u zabitim Trošticama kod Novog Pazara, mnogo se pisalo poslednjih godina dok se u trošnom i hladnom kućerku na padnima Golije, bez zdravstvene knjižice i ikakvih prihoda borio sa sirotinjom i teškom bolešću , a koju sam nije mogao da leči.
Akcija „Vesti“
Tek kada su „Vesti“ i drugi mediji pokrenuli akciju za pomoć ovom braniocu Srbije, Miloš je dobio priliku da se leči na VMA i da potom dobije potrebne lekove, a dobri ljudi rasuti širom Srbije i dijaspore, predvođeni njegovim ratnim drugovima i našim čitaocima, pomogli su mu da u Trošticama, daleko od asfalta i u planinskom bespuću, izgradi kuću površine 50 kvadrata u koju se sa majkom i sestrom uselio pre tri godine.
Mada se nakon useljenja u novi dom Milošev život promenio nabolje, nevolje nisu prestale. Uprkos intenzivnom lečenju i odricanju od hrane, hrabri ratnik još ne može da skine višak kilograma (težak je 160 kg), a kao posledica stresa koji je preživeo u paklu Košara i metaboličkih i hormonalnih poremećaja prate ga nesanica i ozbiljni psihički problemi. Ovih dana njegovo zdravstveno stanje drastično se pogoršalo, a posebno ga muče nesanica i psihički problemi.
– Često sanjam poginule drugove, bombardovanje naših položaja, vrisak ranjenih, moje ranjavanje… Probudim se sav mokar i više ne mogu da zaspim. Lekari na VMA konstatovali su da sam totalni invalid, primam malu socijalnu pomoć, ali invalidsku penziju još nisam uspeo da ostvarim – žali se Miloš i obavezno ističe da je do neba zahvalan svima koji su mu pomogli da se koliko-toliko skući u svom rodom selu.
Kuća bez fasade
– Malo smo se sredili, ali je problem što kuća nije omalterisana, nedostaje i fasada, a nema ni trotoare, pa je, iako nova, zimi puna vlage i hladna kao led. Upros svim našim pokušajima da sakupimo novac za utopljavanje, to nam još nije pošlo za rukom. Nevolja je i što je put do sela skoro neprohodan, pa smo, čim padnu obilnije kiše ili sneg, praktično odsečeni od sveta – žali se Miloš.
Sada je Miloš u još većoj nevolji, jer ne može da plati struju, kupi namirnice i obezbedi lekove i redovno lečenje, njegovo zdravsteno stanje stalno se pogoršava. Sada mu je, više nego ikada, potrebna pomoć dobrih ljudi, pogotovu što mu je i majka Rosa, obolela od karcinoma, stalno u bolnici, a i sestra Marina ima zdravstvene probleme. Da bar ima penziju, kakvu takvu, bilo bi lakše, apelujem na državu(zaslužio je to), ali i na sve dobre ljude da mu pomognemo – ističe poznati humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović i dodaje:
– Nadamo se da će se pojaviti još neki Milošev saborac, dobrotvor iz dijaspore, neka firma iz Novog Pazara ili drugih delova Srbije koji će nam pomoći da hrabrom ratniku, koji je mnogo propatio nakon povratka s Kosova jer punih 18 godina nije imao ni zdravstvenu knjižicu, omogućimo da pristojno živi – ističe Muratović i apeluje na sve naše čitaoce i saradnike njegove humanitarne organizacije „Ljudske sudbine“ da ne zaborave ovog hrabrog ratnika sa Košara.
Bolesna majka
– Iako nismo neki veliki potrošači, uvek dugujemo za struju, koju sa mesečnim prihodom od 120 evra ne možemo da platimo, pa nam stalno preti isključenje. Srećom, dobri ljudi još nisu dozvolili da ostanemo u mraku, ali se to uskoro može dogoditi – priča Miloševa majka Rosa koja boluje od teškog oblika karcinoma i prinuđena je da stalno ide na hemioterapije, zračenja i kontrole u Kragujevacu.
Sestrin vapaj
– Kamo sreće da je Miloš zdrav, lako bi nas zbrinuo i ni od koga ne bismo morali da tražimo pomoć. Zaslužio je da ga, ovako bolesnog i nemoćnog, država zbrine, krv je za nju prolivao i zdravlje izgubio, uzdamo se samo u Boga i dobre ljude, a posebno u Miloševe saborce i čitaoce „Vesti“ – ističe Miloševa sestra Marina.
