Preti svetska nestašica dizela?

Cene sirove nafte na svetskim tržištima rastu od kraja juna, kada se trgovalo po ceni od 70 do 75 dolara po barelu. Većina analitičara smatra da će cena preći 100 dolara po barelu do kraja godine, a to bi moglo zakomplikovati situaciju s inflacijom u EU i SAD. Situacija s dizelom je još gora. Izgledno je izbijanje svetske nestašice, a već mesecima cena dizela raste brže od cene sirove nafte. Efekat na vlasnike vozila na dizel je samo manji deo problema jer se kretanje cena dizela preliva na celu ekonomiju, piše Indeks.

Manjak dizela se već oseća u celom svetu kroz rast cena tog goriva. Na tržištu postoji manjak od nekoliko desetina miliona barela, uprkos usporavanju industrijske aktivnosti u Kini i EU. Zapravo se proizvodnja još uvek nije vratila na nivoe pre pandemije.

Rusija je odlučila da iskoristi situaciju, pa je drastično smanjila izvoz tog energenta. Iako se to direktno odnosi primarno na tržište Kine, jer su SAD i EU uveli sankcije Rusiji, manjak zbog slabijeg uvoza iz Rusije se mora nadoknaditi uvozom iz drugih delova sveta. Kina je velik uvoznik sirove nafte iz Rusije, ali i naftnih prerađevina kao što je dizel.

Izvoz Rusije u 20 dana septembra je 30 posto manji nego u istom broju dana avgusta. Kremlj je u četvrtak otvoreno najavio da uvodi ograničenja na izvoz dizela kako bi stabilizovao cene goriva na domaćem tržištu. Objavljeno je da će biti privremena, ali nije dat tačan ili približan datum kada bi zabrana izvoza mogla biti ukinuta.

Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan su izuzeti od zabrane ali ne i Kina. Iz službenog saopštenja Kremlja se može iščitati da motivacija leži u tome što sama Rusija ima problema s rastom cena goriva. Prema napisima ruskih medija, ratari su se još u avgustu za vreme žetvi žalili na visoke cene.

Zbog rasta cena na svetskim tržištima i slabljenja kursa rublja već mesecima raste cena dizela u samoj Rusiji. Iako sirovu naftu i njene prerađevine prodaje s velikim popustom, zbog sankcije koje su joj uvedene, i on prati trend rasta ili pada svetskih cena.

Smanjenje proizvodnje sirove nafte velikih izvoznika s Bliskog istoka ima veći uticaj na tržište dizela nego na tržišta ostalih prerađevina nafte jer njihova „teža“ sirova nafta prilikom rafinisanja proizvodi veći udeo dizela.

Saudijska Arabija je smanjila proizvodnju sirove nafte za milion barela dnevno i najavila da je neće podizati bar do početka 2024. Istovremeno je Rusija najavila da će smanjiti izvoz za 300 hiljada barela dnevno, što će se takođe sprovoditi do početka sledeće godine.

Proizvodnja dizela u SAD manja nego pre pandemije

Problemi s dizelom nisu samo geopolitičke prirode, tj. posledice odluka država OPEC-a i Saudijske Arabije da smanje proizvodnju te odluke Rusije da zabrani izvoz. Postoje problemi na samom Zapadu.

Prema izvorima iz same industrije, u ovom delu godine se uobičajeno obavlja održavanje rafinerija. To zahteva smanjenje kapaciteta ili privremeno gašenje proizvodnje. Drugi „unutrašnji“ razlog je što se rafinerijski kapaciteti još nisu obnovili nakon masovnih zatvaranja brojnih rafinerijskih postrojenja u doba pandemije.

U SAD su 2019. postojale 132 rafinerije u pogonu i tri izvan pogona. Do 2020. se broj smanjio na 125 u pogonu i pet izvan pogona, a na tom nivou su i sada. Rafinerije proizvode nekoliko vrsta goriva iz sirove nafte, pa se kapacitet proizvodnje svih vrsta smanjio.

Pre pandemije se proizvodilo 4,58 miliona barela dizela dnevno, a 2022. 4,31 milion. Zabeležen je određen oporavak tokom ove godine, ali je još uvek proizvodnja oko 200 hiljada barela dnevno manja nego 2019.

Prema informacijama U.S. Energy Information Administrationa (EIA), cena sirove nafte čini otprilike polovinu konačne cene dizela. Trošak prerade čini petinu cene, a distribucije i marketinga 15 posto (ostalo su porezi). Upravo troškovi distribucije i prerade rastu brže od rasta cena sirove nafte. Zbog toga se ponekad događa da cena dizela raste brže od cene barela sirove nafte.

Pre rata u Ukrajini je EU većinu dizela za svoju potrošnju proizvodila iz ruske sirove nafte u vlastitim rafinerijama. Ali je bila i velik uvoznik dizela iz Rusije, s udelom te države preko 60 posto u ukupnom uvozu EU.

Tek u februaru 2023. EU zabranjuje uvoz dizela iz Rusije. Do tada je udeo Rusije u ukupnom uvozu dizela iznosio preko 40 posto, a u godinama pre rata u Ukrajini i preko 60 posto. Od tada se službeno dizel iz Rusije više ne uvozi, zamenjen je dodanim uvozom s Bliskog istoka i SAD. Dok se za deo uvoza iz pravca Bliskog istoka može spekulisati da se svejedno radi o dizelu iz Rusije, rast uvoza iz SAD nije „lažan“.

U suštini SAD izvoze u proseku 200 hiljada barela dizela dnevno od maja ove godine, a proizvodnja u SAD je 200 hiljada barela manja nego 2019. To je alarmantna situacija, koja još uvek nije postala problem isključivo zbog manje potrošnje dizela u EU ove godine.

Celokupnu situaciju u EU je otežalo i zatvaranje najveće rafinerije u Evropi, Pernisa u Roterdamu. U vlasništvu kompanije Shell, ona prerađuje preko 400 hiljada barela sirove nafte dnevno. Upravo je deo vezan za proizvodnju dizela morao biti ugašen zbog kvara u sredu 20. septembra.

Rast cene dizela stvara problem oko borbe s rastom cena i povratak strahova od stagflacije

Rast cena sirove nafte i dizela će zakomplikovati borbu protiv inflacije u EU i SAD. Posebno zabrinjava oštar rast cene dizela jer je on najčešće pogonsko gorivo kamiona, vozova i brodova. Samim tim značajno utiče na troškove prevoza proizvoda, a time i na konačnu cenu u trgovinama.

Inflacija postepeno, ali stabilno pada od kraja prošle godine, a paralelno s tim centralne banke SAD i EU povećavaju kamatne stope da bi smanjile investicije, kreditiranje i potrošnju. Cilj je smanjenje potražnje da bi se zaustavio rast cena.

Sve to će biti uzalud ako naglo skoči cena sirove nafte, posebno cena dizela. Tada će se vratiti opasnost od stagflacije, situacije u kojoj cene rastu uz usporavanje privrede i rast nezaposlenosti.

Strah od stagflacije je veći deo prošle godine bio jedna od glavnih tema među ekonomistima, ali se zbog početka pada inflacije bez ulaska u recesiju smatralo da je izbegnuta. Novi rast energenata vraća strah od istovremenog rasta cena i pada privrede.

Na primer, dok je cena Brent sirove nafte (glavna svetska cena prema kojoj se ravnaju ostale) krajem prošle godine bila oko 80 dolara po barelu, cena Ural sirove nafte po kojoj se prodaje većina tog energenta proizvedenog u Rusiji je bila 50 dolara.

U međuvremenu je država u Rusiji prisilila kompanije da ne prodaju s toliko velikim popustom, s ciljem da se popust smanji s 30 dolara po barelu na 20 dolara po barelu. Politike su uglavnom bile uspešne, pa trenutno Rusija sirovu naftu prodaje po ceni od 15 dolara ispod svetske.

Cene dizela i drugih prerađevina sirove nafte rastu i zbog smanjenja proizvodnje sirove nafte koje provode Saudijska Arabija i države OPEK-a, međunarodne organizacije zemalja izvoznica nafte. Dodatni razlog je nedostatak rafinerijskog kapaciteta širom sveta, što je problem koji postoji još od pandemije.