Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato kao letnje Bogojavljenje.
To je nepokretni praznik i svake godine se obeležava 19. avgusta.
Pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze.
Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Veliki broj pravoslavnih hramova u Srbiji posvećen je ovom prazniku, a među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, srpskoj Svetoj Gori.
Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na ikonostasima pravoslavnih hramova, slika se Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji.
Verovanja
U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se, prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.
Postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, pa se kaže da se „preobražava i voda i gora“.
Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti pospan, a smatra se i da na ovaj praznik nije dobro plakati jer će taj plač preći u naviku.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
