U Memorijalni centar Potočari uskoro će moći da uđe samo onaj ko svojeručno potpiše da se u Srebrenici dogodio genocid! Plan koji se uveliko razrađuje predviđa da će svaki punoletni potencijalni gost, bilo da je reč o članovima delegacije ili pojedinačnoj poseti, svojim parafom praktično potvrditi da prihvata Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, prenose Novosti.
Kako otkriva Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila „Srebrenica“, namera je da se posle određenog vremena svi sakupljeni potpisi pošalju u Evropski parlament kako bi se tamo otvorila rasprava o „genocidu“.
On kaže da se o ovoj inicijativi uveliko priča među Bošnjacima.
– Nažalost, temelj politike bošnjačkog društva počiva na navodnom genocidu u Srebrenici. Svi mi znamo šta je tamo bilo tokom rata i kakva je definicija genocida. Srpski narod je tokom Drugog svetskog rata dobro zapamtio šta je genocid. A svi koji žele da se edukuju oko tog pojma mogu slobodno da odu u Jasenovac. Iako je u Podrinju stradalo više hiljada Srba i počinjeni monstruozni zločini, oni se uporno iz Sarajeva minimizuju, a veličaju se zločini nad Bošnjacima – ukazuje Kojić.
Prema njegovim rečima, Memorijalni centar Potočari već godinama je jedna od poluga koje SDA koristi po potrebi i mnoge akcije koje su bitne za tu stranku i za bošnjačke političare iz Sarajeva upravo kreću iz Srebrenice.
– Ogromna finansijska sredstva su upumpana u Memorijalni centar i mi koji živimo u Podrinju znamo da se konstantno radi na održavanju mita o Srebrenici – ističe Kojić.
Radan Ostojić, predsednik Boračke organizacije Republike Srpske, kaže da bošnjački političari nikada neće odustati od stavljanja prefiksa „genocidni“ srpskom narodu:
U tim pokušajima, kako navodi, već su maksimalno iskoristili međunarodnu zajednicu i Valentina Incka, koji je nametnuo izmene Krivičnog zakona.
Ostojić ističe i da ga ne iznenađuju nove inicijative iz bošnjačke političke kuhinje čija je okosnica Srebrenica:
– Od završetka rata međunarodna zajednica prihvatila je jednosmeran stav bošnjačke politike po kojem su samo oni žrtve rata u BiH, dok su svi ostali zločinci. Najgore što se insistira na kolektivnoj odgovornosti, što je u sistemu krivičnog prava napušteno odavno – rekao je on.
Veljko Lazić, predsednik Republičke organizacije porodica poginulih i nestalih civila i vojnika, ukazuje da se pojačavaju bošnjačke akcije oko Srebrenice kako se približava 11. jul:
– Zbog Srebrenice je u zastoju pronalaženje srpskih žrtva. Još 1.650 tela naših civila i vojnika nije pronađeno. Za to vreme samo se traže tela nestalih Bošnjaka. Srebrenica i sarajevsko viđenje dešavanja u ratu u ovoj opštini su temelj bošnjačke politike – istakao je Lazić.
Inače, bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko nametnuo je 23. jula prošle godine dopune Krivičnog zakona BiH, kojima se zabranjuje i kažnjava „negiranje genocida“.
– Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom uz Londonski sporazum od 8. avgusta 1945. ili Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog krivičnog suda ili suda u BiH(…), kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina – stoji u Inckovoj odluci.
Progon krivičnim prijavama
Nakon što je Incko nametnuo izmene Krivičnog zakona, kojima se i zatvorom kažnjava „negiranje genocida“, on je napustio BiH i na njegovo mesto je došao Kristijan Šmit.
Inckova odluka izazvala je politički zemljotres u BiH. Republika Srpska je odbila da primenjuje odluku, proglasila je neprihvatljivom i otvorila pitanje vraćanja svih nadležnosti koje su prenesene sa RS na BiH, a rezultat su odluka visokih predstavnika u BiH. Usledile su i krivične prijave protiv mnogih Srba, jer su u javnim nastupima negirali „genocid“.
Incko je naveo da će Odluka biti na snazi dok se u Parlamentu BiH ne usvoji zakon o negiranju genocida. Za ovo već decenijama nema političke saglasnosti.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
