Praznik vinara i vinogradara po tradiciji, uz pesmu, obeležen u Orahovcu i Velikoj Hoči

Praznik vinara i vinogradara Sveti Trifun, ili Trifundan, i ove godine je svečano proslavljen u vinogradarskim krajevima Orahovca i Velike Hoče, uprkos tome što tamošnji preostali Srbi žive u enklavi, okruženi sa svih strana neprijateljski nastrojenim šiptarskim življem.

Liturgijom u paraklisu Svetog Trifuna, metohu manastira Visoki Dečani u Velikoj Hoči, u prisustvu velikog broja vernika, započela je proslava Trifundana u orahovačkom kraju. Liturgiju su služili iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, otac Mihailo, otac Danilo iz manastira Visoki Dečani, paroh orahovački, jerej Milan Stanojević, i velikohočanski paroh Vuksan Kostić.

Osim što se smatra zaštitnikom vinograda i vinogradara, Sveti Trifun se proslavlja i kao opštinska slava Orahovca, pa je u ime Privremenog organa slavski kolač prineo Stefan Đuričić.

Podsećajući vernike na smisao hrišćanskog života u vremenima koja iskušavaju veru, iguman Mihailo je tokom liturgije u Velikoj Hoči govorio o važnosti zadušnica i duhovnoj obavezi svakog pojedinca da čuva nasleđe predaka i mir u srcu, bez obzira na spoljašnje okolnosti.

„Danas, u ovu subotu, kada se proslavlja Sveti mučenik Trifun koji nas je ovde okupio u ovom paraklisu u kome služimo, upravo je i vreme zadušnica kada pominjemo naše upokojene. Pominjali smo ih na liturgiji, imamo ih u svojim mislima i srcu, jer je nama hrišćanima neophodno da se molimo za svoje usnule. Moleći se za njih, predstavljene u Gospodu, mi se i sami podsećamo da će doći dan kada ćemo se i mi predstaviti Gospodu. Mislim da je neophodno, braćo i sestre, da mi to prepustimo Bogu. Da se ne pitamo kada će biti i šta će biti, nego da se u ovom životu – i danas ovde sabrani u obitelji Svetog kralja Stefana Dečanskog, u ovoj vinariji koja nosi njegovo ime – saberemo da proslavimo Gospoda. Mi smo ovde sabrani upravo zato što nas je Gospod okupio. Sveti kralj Stefan Dečanski i ova njegova zadužbina su ono što su nam ostavili naši preci. Zato, braćo i sestre, neka ovi prodaju šta hoće da prodaju, neka rade šta rade – svako neka radi kako misli da je pametno, a mi da se istinski držimo Gospoda i da se istinski radujemo jedni drugima“, poručio je otac Mihailo, iguman manastira Svetih Arhangela kod Prizrena.

Analizirajući tešku demografsku i društvenu situaciju na Kosovu, otac Mihailo je u drugom delu svog obraćanja ukazao na to da se snaga za opstanak krije u brojnim svetinjama Velike Hoče i u hrišćanskoj ljubavi koja se dokazuje delima, a ne samo rečima:

„Svedoci smo i da nas je sve manje na Kosovu i Metohiji, ali opet, i ovo malo što nas je ostalo – ako se istinski budemo držali Gospoda, pobedićemo i prebrodićemo sva iskušenja. Nikome danas nije lako, niko nije bez iskušenja, bolesti i stradanja, ali ako se pokajemo i potrudimo, uz pomoć ovih svetinja kojih u vašem selu imate u izuzetnom broju, opstaćemo. Nema sela koje ima toliko crkava i manastira kao vi ovde. Niko nema taj blagoslov koji vi imate, iako ste okruženi onima koji nam baš ne žele dobro. Neka oni rade svoj posao, a mi ćemo raditi svoj. Neka vas Gospod sve čuva, da vam podari zdravlja, napretka, pameti i razuma da opstanete i ostanete hrišćani“, kazao je iguman Mihailo.

Nakon Svete liturgije i rezanja slavskog kolača, prisutni vernici su ostali na posluženju koje su pripremili domaćini slave. Zatim su svi zajedno otišli u Dečanski vinograd kako bi tradicionalno orezali prve čokote vinove loze.

Pogled redakcije portala Vesti Online

U Orahovcu se Trifundan proslavlja tradicionalno u jednom od nekoliko preostalih srpskih vinograda, gde se muškarci okupljaju, simbolično orežu po koji čokot loze i nastavljaju druženje uz lomljenje pogače, kuvanje pasulja i pesmu.

Zanimljivo je da je svojevremeno, u 14. veku, postojao vinovod dugačak više od 30 kilometara, koji je vodio od dvora cara Dušana u Prizrenu do vinica u Velikoj Hoči. Ostaci vinovoda pronađeni su u 20. veku.

Piše: Siniša Kostić