Tako se u dokumentu umesto o gajenju službenog jezika govori o njegovom “kultivisanju“, pojedini članovi zakona u prevodu su zamenjeni u odnosu na original, a neki potpuno pogrešno prevedeni.
Na 28 strana u prevodu su načinjene 562 greške u prevodu. Osim onih koji spadaju u domen štamparskih, gde se na stranicama čita – jetiku umesto jeziku, ili adržaja ili sadržaja, i više od 150 pravopisnih grešaka, zakon vrvi i od onih gde su potpuno ili delimično netačno prevedeni reči i izrazi sa originala na srpski jezik.
Tužba sudu– U delu gde se u Zakonu o RTK govori o programu na srpskom jeziku odredbe su oskudne i nedovoljne, a nigde se ne govori o tome da taj kanal treba da pripada srpskoj zajednici i da je nezavisan u uređivačkom, finansijskom i tehničkom smislu, a upravo to je ono što nam je obećano i ono što nam pripada i Ahtisarijevim planom i Ustavom Kosova. Zato ćemo kao Društvo novinara KiM, odnosno kao Udruženje novinara Srbije, tražiti uskoro od Ustavnog suda Kosova ocenu ustavnosti ovog zakona u delu gde se govori o našem kanalu kao jednom od specifičnih prava zajednica i njenih pripadnika, kako je i definisano u Ustavu, kaže Budimir Ničić, predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu. |
U članu broj osam, koji se odnosi na sastav i šeme RTK-a, u zamenjene su stavke četiri i pet, pri tome je član pet u potpunosti pogrešno preveden. U verziji na srpskom jeziku stoji: “U skladu sa uslovima i finansijskim, prostornim, logističkim i tehničkim mogučnostima, RTK može proširiti svoju mrežu prenosa i sa ostalim kanalima“, umesto: “RTK može da emituje i programe na drugim jezicima, sem onih koji se govore u zajednicama na Kosovu“.
Zakon je pun i nadrealnih kovanica poput: internetske umesto internet (str. 8.), biznesnih umesto poslovnih (str.11.), kultivisanje službenih jezika umesto gajenje službenih jezika (str.11.), avanziranje umesto napredovanje (str. 11.), sondaž umesto anketiranje (str. 13.). U članu 20. Zakona o RTK, u stavu 1.1. nalazi deo rečenice koja ne postoji u originalu na albanskom jeziku. Član 23, umesto o upravljanju govori o menadžerisnju medija, a naziv člana 36. je potpuno neodređen u odnosu na original, pa se na zna da li se misli na publiku, javnost ili gledaoce.
– Zakon mora da bude apsolutno gramatički ispravan jer je to javni dokument kojim se definišu određena prava i obaveze javnih institucija. Prevod Zakona o RTK šalje nedvosmislenu poruku da zakonski tekst nije dobar ni sa jezičke strane. U poređenju sa nekim drugim zakonima, ovaj je još donekle razumljiv, odnosno volja Skupštine Kosova, kao zakonodavca, nam je manje – više jasna. U nekim drugim slučajevima, čitaocu, odnosno građaninu Kosova koji govori srpski, a ne razume albanski, niti engleski, zaista ništa nije jasno. Ovaj zakon se na prvom mestu odnosi na gledaoce RTK, a takvih je među Srbima veoma malo. Možda se taj procenat nešto popravio od kada je strarovao RTK 2 na spskom jeziku, ali sumnjam, kaže Budimir Ničić, predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu.
Pravo na jezik: |
Za razliku od poslanika srpske nacionalnosti koji su glasali za ovaj zakon i smatraju ga važnim za svoju zajednicu, Ničić to ne misli.
– Ovaj Zakon o RTK nije naš zakon, makar ga sutra popravljali najbolji lingvisti. Srpska zajednica na Kosovu traži nešto drugo, nešto što im je obećala i Međunarodna zajednica, ali i prištinske institucije kroz Ahtisarijev plan, odnosno Ustav Kosova – a to je nezavisan kanal na srpskom jeziku koji će signalom pokriti celo Kosovo. To može da bude regulisano kroz neki opštiji zakonski tekst, na primer Zakon o radiodifuziji, kao što je slučaj u Srbiji ili Zakonom o javnom emitovanju, kako su neki ranije predlagali, ali, svejedno. Zato mi nije važno kako je napisan (ispravno ili ne), ali mi je, kao novinaru i kao hroničaru naše stvarnosti, važno kako je donet, kako i zašto su i srpski poslanici iz tadašnjeg saziva Skupštine Kosova glasali za njega iako su bili svesni što o tome misle i građani, ali i mi novinari, ističe Ničić.
