Pravo javnosti uskoro i za SPC

U hramu Vaskrsenja Gospodnjeg na Galusu u Frankfurtu liturgiju je za praznik Svete Trojice služio vladika Grigorije uz sasluženje sveštenika Milenka Markovića iz Filingen-Šveningena, Aleksandra Škorića iz Karlsruea, Neđeljka Đokića, Slobodana Tijanića i Simona Turkića, nadležnih sveštenika iz Frankfurta, parohijskog đakona Slađana Marinkovića i đakona Dejana Ristića iz Minhena. Episkopa Grigorija su dočekali brojni vernici, a dobrodošlicu su mu poželeli i članovi folklornog ansambla KHD Kolo iz ovog grada na Majni.

Hram je bio posut zelenom travom, koja se posipa za duhove, a od koje vernici pletu venčiće dok se na kraju liturgije čita posebna molitva. Venčići označavaju blagodat Duha svetoga, jer je zelena boja njegova boja.

Liturgija je služena po striktno važećim merama koje su još na snazi u Nemačkoj, pa jedan broj vernika liturgiju pratio iz porte gde je uz ozvučenje bio postavljen i veliki televizor. Vladika Grigorije je jedan deo svete liturgije služio i na nemačkom jeziku. Službu je pratilo pojanje hramskog hora Sveti Vasilije Ostroški, kojim je dirigovala Dalila Đenić.

U besedi je vladika istakao da se slavi jedan od najsvetijih dana u istoriji čovečanstva.

– Na ovaj dan se ispunilo sve što je Isus Hristos obećao i činio za nas. Duh sveti i životvorni je sišao u umove i srca apostola. Taj Duh sveti treba da gori i u našim srcima – poručio je vladika.

Na pitanje „Vesti“ on je rekao da je Srpska pravoslavna crkva pred priznavanjem u Nemačkoj, odnosno dobijanjem prava javnosti.

– Mi smo pri samom kraju. Bezbroj malih, sitnih detalja treba da ispunimo. Radi se samo o administrativnim problemima. Moramo da ispunimo svaku tačku, da znamo svaki pravni detalj. Ekonomski deo smo završili, što je bilo bitno, ali sada moramo i imovinske stvari da rešimo. Nadam se da stvari idu u dobrom pravcu i nadam se da uskoro to bude dobro i da budemo priznati kao što su i druge crkve u Nemačkoj, pre svega Rimokatolička i Evangelistička crkva, a sa druge strane je veoma bitno da znamo da su to pravo stekle i Grčka, Ruska i Rumunska pravoslavna crkva u Nemačkoj, iako nas nema manje nego njih. Nadamo se da će to biti do kraja godine, ali uvek iskrsne neki novi detalj. Korona nas je dosta zaustavila, ali je mnogo toga urađeno. Sada je sve na državnim organima i ljudima koji o tome odlučuju, a na nama je da ispunimo svako pravilo – istakao je vladika Grigorije.

Orden za žrtvu

Vladika Grigorije se osvrnuo i na to što su ordene SPC dobili dr Nada Basara i Ostoja Borković, istaknuti vernici u Nemačkoj.

– Zastupnik sam toga da tu nagradu, Orden Svetog Save, dobijaju samo najbolji ljudi koji stvarno pomažu našem narodu kao što je dr Nada Basara ili kao što je Ostoja Borković koji je postradao samo zato što je Srbin. On je preživeo Jasenovac kao dete, a potom gotovo ceo život proveo u Diseldorfu u crkvi. Ako znamo neke takve ljude onda njima treba davati, a ne onima koji imaju puno novca, nego stvarno onima koji se žrtvuju za narod.

Susret sa konzulima

Prazničnoj liturgiji su prisustvovali Branko Radovanović, generalni konzul Srbije u Frankfurtu, Aleksandar Damjanac, v.d. generalnog konzula BiH u Frankfurtu, Milkica Romić, član predsedništva SPD u Frankfurtu sa kojima se vladika Grigorije susreo posle liturgije.

Istina o Kosovu

Posle liturgije, vernici i sveštenstvo su imali zadovoljstvo da prisustvuju promociji knjige, „Von Einem der auszog, Einen Stadt aufzubauen“
, autora dr Martina Hajperca (Martin Heipertz). Ovaj nemački ekonomista, iz Frankfurta na Majni, 2008. je otišao na Kosovo i Metohiju gde je proveo godinu dana kao zamenik direktora industrijskog i finansijskog sektora Međunarodne civilne kancelarije, koja je kasnije postala misija EU na KiM (Euleks). O svojim iskustvima i pogledima na kvazidržavu Kosovo, kako je i sam naziva, ovaj 44-godišnjak je napisao knjigu „Makijato diplomatija, Kosovo – mrtvi ugao Evrope“. Od trenutka izlaska knjige dr Martina Hajperca već nazivaju novim Arčibaldom Rajsom, po Švajcarcu koji je Srbe „u dušu“ upoznao tokom Prvog svetskog rata i koji je potom napisao knjigu „Čujte Srbi“.

– Knjigu „Makijato diplomatija“ sam napisao na nemačkom jeziku, ali je štampana prvo na srpskom u prevodu Julijane Jovičić. Knjiga na nemačkom “ Von Einem der auszog, Einen Stadt aufzubauen“, bazira se na istom rukopisu, ali je obrađena, nešto skraćena i aktuelizovana. To je intelektualno putovanje nekog ko nije imao puno saznanja o Balkanu. Moje znanje je u tom trenutku bilo bazirano na državnoj ekonomiji i bankarskim poslovima. Tamo nailazim na stvari koje su sasvim drugačije i cela priča je daleko kompleksnija nego što su nama ovde u Nemačkoj predstavili. Što sam više učio više sam spoznavao da mnogo toga nije onako kako sam video na televiziji i čuo na radiju. Pokušao sam da sve to opišem u ovoj knjizi najbolje što sam mogao – kaže nam dr Hajperc.

On dodaje da je veoma zadovoljan i emotivno pogođen činjenicom da je prezentaciji prisustvovalo onoliko ljudi koliko je dozvoljeno, a veruje da bi bilo mnogo veća poseta da nije ovih mera. Takođe, veoma prijatno je iznenađen što su mnogi kupili knjigu za svoju decu, prijatelje ili kolege Nemce, jer osećaju da predstavlja pravu situaciju, otkriva istinu koja je potrebna da se prevaziđe današnje predstavljanje koje imamo na ovu temu.

Autora je publici predstavio vladika Grigorije, a o Martinu je govorio i Dragoslav Tomović, njegov dugogodišnji komšija iz Kelkhajma kod Frankfurta, dok je đakon Dejan Ristić imao ulogu prevodioca.

– Poznajem Martina godinama kao komšiju, ali sam za njega kao autora knjige o Kosovu i Metohiji saznao kada sam na televiziji video izveštaj sa Sajma knjiga gde je Makijato diplomatija bila predstavljena. Pre toga nikada nismo govorili na tu temu, verovatno je želeo da napiše knjigu bez uticaja sa strane, jer je znao da sam poreklom sa Kosova. Kasnije smo često pričali i o knjizi i o situaciji u južnoj pokrajini – kaže za „Vesti“ Dragoslav.

Istrajan

Među brojnim kupcima knjige bili su i Mirjana i Milovan Gvozdenović. Oni su bili i na promociji pre tri godine.

– Danas mi se samo potvrdilo ono što sam saznao na prvoj promociji. Čovek je smogao snage da na neki način zaštiti istinu i naš narod na Kosovu i Metohiji i zato treba da smo mu zaista zahvalni na tome. I dalje je istrajan u toj borbi i oseća se jak duh kojim želi da pokaže stvarno stanje. Neka mu pomogne i današnji praznik Duhovi da ga prosvetli da ostane na tom putu. Čast nam je da imamo tako nekoga koji želi našem narodu dobro – kaže Milovan.

Da dobije Nobelovu nagradu

– Čuli smo za dr Hajperca i znamo za njegove knjige. Velika nam je čast da smo mogli da prisustvujemo ovom velikom događaju u našem hramu. Ovo je jedan hrabar čovek, novi Arčibald Rajs koji se svrstao u red hrabrih ljudi kao i Peter Handke da i on govori istinu o nama Srbima, o našem stradanju i o našoj velikoj rani kao što je Kosovo i Metohija. Poželeli smo mu da kao i Peter Handke dobije Nobelovu nagradu za književnost – poručuju Jovana Petrović i Nebojša Nenezić.