Posle poraza na lokalnim izborima, na kojima je izgubio sve veće turske gradove, uključujući Istanbul, posle dužeg vremena predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u velikom stilu pojavio se u Sarajevu, na sastanku Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP), gde je izašao sa inicijativom o obnavljanju trilaterale Beograd-Zagreb-Sarajevo.
Nije to bila jedina „sultanova“ želja izražena u bosanskohercegovačkoj prestonici – izgradnja auto-puta Beograd-Sarajevo i pitanje izručenja gulenista, koji su se, nakon neuspelog državnog udara 2015. godine, sklonili u BiH, takođe su bili u agendi turskog predsednika.
– Iako su turski spoljnopolitički ciljevi na Balkanu konstanta i mogu da se prate nekoliko decenija, u njima ima novina koje su povezane sa situacijom na Bliskom istoku – kaže za Sputnjik stručnjak za Tursku i Bliski istok Vladimir Ajzenhamer.
– Sa jedne strane, Turska se zbog delimičnog smirivanja situacije na Bliskom istoku oseća rasterećeno, dok sa druge, zbog angažovanja SAD i Rusije u tom regionu oseća da su joj vezane ruke kako bi ostvarila sve svoje ciljeve, pa se ponovo intenzivnije okreće Balkanu – objašnjava Ajzenhamer Erdoganove motive da baš u ovom trenutku na sto iznese inicijativu za obnovu trilaterale Hrvatska-BiH-Srbija.
Uz to, ne treba zaboraviti i da je spoljnopolitička inicijativa Erdoganu potrebna i zbog unutrašnjih prilika.
Erdoganov uticaj lagano počinje da kopni, kako u Turskoj, tako i van njenih granica, već šest meseci govori se o osnivanju nove partije čiji će predvodnici biti disidenti iz Partije pravde i razvoja (AKP) – bivši predsednik Abdulah Gul, bivši premijer i ideolog neoosmanizma Ahmet Davutoglu, kao i bivši ministar finansija Ali Babadžan.
– Balkan je region u kojem turski predsednik može, manje-više, da igra na sigurno i gde s vremena na vreme može da ubere poneki politički poen, a ideja o Turskoj kao patronu balkanskih država svojstvena je Erdoganu – naglašava Ajzenhamer.
– Dobro je i poželjno to što Turska podržava regionalnu saradnju, međutim, senku na turske inicijative baca činjenica da se ova zemlja ponaša kao zaštitnica i promotor samo jedne strane – bošnjačke. Turska je poželjna kao balkanska država, kao država koja je kulturno vezana za ove prostore, i te kako je pozvana da bude prisutna na Balkanu, ali pre svega kao ravnopravan akter, možda čak i inicijator, ali nikako kao patron – smatra ovaj stručnjak.
