U svemiru pozivi s velikih udaljenosti traže mnogo vremena, a astronomi s Univerziteta Harvard tvrde da bi naše poruke do vanzemaljaca mogle da putuju čak 3.000 godina.
Radiosignali i svi elektromagnetni talasi se kreću brzinom svetlosti, ali nezamislive udaljenosti koje razdvajaju Zemlju od potencijalno naseljenih vanzemaljskih svetova znače da i najoptimističniji entuzijasti sumnjaju da bi vanzemaljci, dok naše poruke stignu do njih, mogli biti mrtvi.
Astronomi Abraham Leb i Amir Siraj su se pozabavili ovom problematikom i napravili proračune bazirane na Kopernikovom principu koji kaže da se Zemlja „ne odmara“ u povlašćenom ili posebnom fizičkom položaju u svemiru i da nije stacionarna.
U nauci to znači da ne treba pretpostaviti da ljudi imaju temeljno privilegovani položaj u svemiru, prenosi Klix.ba.
Sa sigurnošću se može pretpostaviti da bi vanzemaljci naše radiosignale videli kao tehnološke markere i aktivno ih osluškivati.
Prvi radijski prenos na Zemlji dogodio se 1901. godine kada je italijanski pronalazač Guljelmo Markoni obavio prvi transantlantski prenos iz Kornvola u Engleskoj do Sent Džonsa u Njufaundlendu. Od tada su ljudi slali radiosignale u svemir ne razmišljajući o posledicama.
To znači da, ako postoji civilizacija unutar 100 svetlosnih godina od Zemlje s osetljivim radio teleskopima, postoji mogućnost da nas je već čula i da smo već „započeli razgovor“ s inteligentnim vrstama čiji odgovor još uvek čekamo.
Vanzemaljci bi mogli da odluče da istraže našu planetu detaljno pre nego pošalju odgovor.
