Nedavna objava da 60 milionera u Australiji nije platilo ni centa na ime poreza, podstakla je medije da pokušaju da saznaju, kako su bogataši izbegli plaćanje, i da li to može da pođe za rukom običnom čoveku.
Angažovali su stručnjaka koji je partner u velikoj konsultantskoj firmi, a koji je radio sa multinacionalnim kompanijama na tome kako da struktuiraju svoje poslove, kako bi mogli da posluju iz zemalja s nižim poreskim stopama ili da prenose profit iz jednog dela sveta u drugi.
Prema rečima stručnjaka, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman, postoji nekoliko načina.
Ovdašnji milioneri su u proseku zaradili po 3,5 miliona dolara, a u Australiji je za upravljanje poreskim poslovima dozvoljeni poreski odbitak. Naime, za toliko se umanjuje iznos prihoda na koji je neko oporezovan.
Tako se i pojavio podataka da su osobe, koje su zarađivale milion ili više dolara, u proseku plaćale 80.000 dolara za upravljanje svojim poreskim poslovima, što je smanjilo njihov oporezivi prihod ispod praga bez poreza.
Međutim, i dalje ovaj iznos nije dovoljan da bi se nečiji prosečan prihod od 3,5 miliona dolara sveo ispod 18.200 dolara, što je prag oporezivanja u Australiji.
Zato stručnjak navodi druge moguće odbitke, kao što su pravni troškovi povezani sa vođenjem poreskih poslova, kao što je tužba Australijskoj poreskoj upravi (ATO) ili odbrana tužbe.
I upravo zato su milioneri u proseku plaćali za ove troškove 250.000 dolara.
Pored toga, postoje i drugi poreski odbici koji se odnose na kamate, za koje su milioneri platili 14,3 miliona dolara i dividende, gde su dali 16,9 miliona dolara, za koliko su takođe, smanjili oporeziv prihod.
Mnogi od ovih odbitaka su dostupni i običnim poreskim obveznicima, bez potrebe da pre toga tuže ATO, a i takve tužbe nikako nisu preporučljive običnim građanima, jer je ishod uglavnom loš po poreskog obveznika.
I tako se dolazi da su najveći pojedinačni odbici milionera, zapravo, ukupno 114,4 miliona dolara, ili oko 1,9 miliona (koliko je svaki od njih dao).
Za običnog građanina je malo verovatno da bi mogao da da toliko za donacije, kako bi umanjio prihod i time izbegao plaćanje poreza.
Pa i kada se svi ovi odbici saberu, ukupno iznose 165,3 miliona dolara, što još nije dovoljno da se ukupni, kolektivni prihod od oko 210 miliona dolara smanji na nulu.
Tu stručnjak navodi druge “taktike“. Naime, moguće da su neki od milionera bili stariji od 65 godina, što je starosna grupa koja dobija velikodušne poreske olakšice.
U penziji, zarada u fondu do iznosa od 1,7 miliona dolara (3,4 miliona dolara za parove) oslobođena je poreza.
Takođe, pojedinci možda poseduju profitabilno malo preduzeće koje je strukturirano na način da plaća porez od 30 odsto na profit kompanije, ali akcionarima daje potpuno frankirane dividende, odnosno na takve dividende se ne plaća porez.
Još efikasnije ako je akcionar stariji od 65 godina.
Osim toga, možda se radi o ljudima koji su dobili unapred amortizaciju za veoma skupu imovinu, kao što je mašina od milion dolara, jer su neke ekonomske mere zbog kovida, dale mogućnost poslovnim ljudima da amortizuju stvari ili imovinu koje su upravo kupili.
Ukoliko ste stanovnik Australije ili živite ovde 183 dana u godini, prema odredbama ATO morate da platite porez.
Ali, šta se dešava ako otvorite filijalu australijske kompanije u Singapuru? U tom slučaju se postavlja pitanje da li je “prihod filijale“ podložan opštim pravilima protiv izbegavanja (ili GAAR).
– Opšta pravila protiv izbegavanja će se primenjivati samo ako je dominantna svrha vašeg aranžmana dobijanje poreske pogodnosti – navodi ATO.
Stvari su drugačije od 2016, kada je sve bilo mnogo lakše izvesti. Naime, tada je vlada uvela Multinacionalni zakon protiv izbegavanja (MAAL). Poznat je još i kao “Google porez“, jer je dizajniran da se nosi sa potezima multinacionalnih kompanija, kao što su Google i Microsoft za smanjenje poreza.
Ranije je bilo moguće pružati usluge u Australiji s malom kancelarijom i minimalnim režijskim troškovima, a da naplata te usluge ide preko potpuno drugačije kancelarije u zemlji sa niskim porezom, kao što je Singapur.
Sa promenom zakona, obavezno je ulaganje razumne sume novca, koja će biti oporezovana u Australiji, preko lokalne kancelarije.
Sve u svemu na kraju proizilazi da ukoliko nemate posla s najmanje desetinama, ako ne i stotinama, miliona dolara, nije vredno borbe, jer će negativna strana (vreme i trošak) nadmašiti mogući dobitak.
Poreske stope
Australijske stope poreza na dohodak građana su između 19 i 45 odsto. Stopa poreza na profit kompanije je 30 odsto, a ako je reč o kompaniji koja ima manje od 50 miliona prometa, vaš porez je 25 odsto.
S druge strane, u Singapuru su stope poreza na dohodak između dva i 24 odsto, a stope poreza na profit kompanije svega17 odsto.
