Ponos srpske zajednice

U proteklih 14 dana fudbaleri Australije živeli su mundijalski san i izazvali pravu fudbalsku groznicu širom zemlje.

Postali su prva generacija Sokerusa koja je uspela da zabeleži dve pobede na Svetskom prvenstvu, a takođe su ponovili uspeh ekipe iz 2006, koja je na šampionatu u Nemačkoj donela Ozijima prvi plasman u nokaut-fazu takmičenja.

Argentina je na ovogodišnjem Mundijalu bila suviše krupan zalogaj u osmini finala, ali energija i “fajterski“ duh s kojim su ovaj, kao i prethodne mečeve odigrali Sokerusi, naterali su ceo svet da im aplaudira.

Kako su se samo radovali Leo Mesi i ostali Argentinci najbolje svedoči na kakvim su mukama bili da bi sačuvali minimalnih 2:1 protiv Australije.

Ova utakmica, kao i pobede protiv Tunisa i Danske u grupnoj fazi, pratile su se u sitne noćne sate i u rano jutro na ulicama, trgovima i stadionima širom države.

Stotine hiljada ljudi ujedinila je istinska fudbalska euforija kakva se ne pamti na Petom kontinentu.

Zahvaljujući podvigu složne družine u dalekom Kataru, najpopularnija igra na svetu je bar na dve nedelje postala sport “broj 1“ i u Australiji.

Ostaće zabeleženo da su među 26 igrača koje je za Mundijal u Kataru izabrao selektor Grem Arnold bila i dva člana srpske zajednice.

Kao i pre četiri godine u Rusiji, žuto-zeleni dres nosili su Miloš Degenek i Deni Vuković, dok ovaj put u sastavu nije bilo mesta za Toma Rogića.

Ono što posebno treba izdvojiti jeste činjenica da su Degenek i Vuković odrasli u Sidneju i da su prve fudbalske korake napravili u Bonirigu, na terenima Belih orlova.

Degenek je za razliku od prošlog Svetskog prvenstva, kada je sve mečeve presedeo na klupi, ovaj put zabeležio sva četiri nastupa.

U duelima sa Francuskom i Tunisom je ulazio sa klupe u drugom poluvremenu, a zatim je protiv Danske i Argentine bio starter.

S druge strane, Vuković je ponovo bio alternativa neprikosnovenom prvom čuvaru mreže i kapitenu državnog tima Metu Rajanu.

– Malo je reći da sam ponosan na sve momke. Ponosan sam na nas kao tim, na celinu koju smo činili zajedno sa stručnim štabom i celom nacijom koja nas je bodrila i podržavala svakog dana. Želim da čestitam svima na ovome što smo uradili, zaista sam oduševljen i ponosan na sve što smo prošli i postigli zajedno – poručio je Degenek u izjavi posle poraza od Argentine.

Pored dobrih igara i ogromnog požrtvovanja, Miloš je skrenuo pažnju javnosti i osvojio srca australijskih navijača svojim ponašanjem van terena: iskrenim i odvažnim intervjuima, emotivnim porukama na društvenim mrežama i nezaboravnim motivacionim govorom saigračima u svlačionici, pred utakmicu s Tunisom.

Degenek i drugovi su ostavili srce na terenu u svakom meču i malo je nedostajalo pa da favorizovane Argentince nateraju da igraju produžetke.

Ipak, šut u poslednjem minutu završio je u rukama golmana Gaučosa, nakon čega su svi Argentinci iscrpljeni i srećni popadali po zemlji.

– Oni su drugi favoriti Mundija i imaju najboljeg fudbalera koji je ikada igrao. Takvu Argentinu smo naterali da se brani sa pet igrača pozadi dobar deo utakmice i zamalo smo im dali gol u poslednjem minutu. To pokazuje da imamo mentalitet i karakter koji nam ne dozvoljavaju da odustajemo. To pokazuje i da smo priično jak tim i da su nas mnogi potcenili pre ovog prvenstva – kaže Degenek.

Miloš kao i njegovi saigrači veruje da bi fudbalska euforija koju su raspalili mogla da promeni genetski kod nacije i da učini da fudbal u Australiji postane mnogo važniji nego ikada do sada.

– Mislim da još nismo svesni šta smo uradili. Kada se vratimo kućama ili kada se sledeći put okupimo u Australiji, shvatićemo koliko smo promenili poglede ljudi na fudbal i reprezentaciju. Svako od nas treba da ide visoko podignutog čela – poručio je neustrašivi momak iz Knina.

U jedno nema sumnje, Miloš Degenek je svojim ponašanjem za sva vremena “kupio“ milione Ozija i uvek će biti sinonim za podvig u Kataru.

U srpskoj zajednici stekao je status legende i svrstao se u red sportskih besmrtnika na koje ćemo uvek biti beskrajno ponosni što pripadaju istom narodu i što delimo mnoge zajedničke životne priče.

Od izbegličke kolone do Mundijala

Degenek nikada ne zaboravlja ko je i odakle potiče. Posle pobede nad Tunisom otvorio je dušu prvo na društvenim mrežama, a zatim i u intervjuu za Gardijan, govoreći o životnom putu i detinjstvu provedenom u ratnim godinama.

Miloš je imao samo 16 meseci kada je s porodicom izbegao pred pogromom iz rodnog Knina, a četiri godine kasnije rat na KiM primorao ih je da se sele na drugi kraj sveta, u Australiju.

“Ovo nije politička objava, niti post o bilo kom ratu. Samo želim da pokažem koliko je život prelep. Od apsolutno ničega došao sam do pobede na Svetskom prvenstvu, predstavljajući zemlju koja mi je dala sve. Hvala ti, Australijo, Sokerusi nikad ne prestaju da veruju u sebe“, napisao je Degenek na Tviteru, uz sliku srpske izbegličke kolone iz Knina 1995. i svoju fotografiju sa suzama u očima posle pobede nad Tunisom.

Degenekov govor

Motivacioni govor kojim je Degenek raspalio motivaciju saigrača pred utakmicu s Tunisom, u dobroj meri je promenio tok Mundijala za Sokeruse i postao apsolutni hit u medijima i na društvenim mrežama.

“Svako od nas, bilo na terenu ili na klupi, došao je ovde sa samo jednim razlogom, da obavi posao najbolje što može. Zato, vi koji igrate, izađite tamo i dajte sve od sebe. Ne ostavljajte ništa u rezervoaru. Ako bude trebalo da vas mi sa klupe iznosimo s terena – iznećemo vas. Samo nemojte da se zaustavljate i nemojte da se vratite u svlačionicu s energijom. Ostavite sve na terenu, za sebe, za porodicu, prijatelje, saigrače. Idemo!“, poručio je Degenek.

Reakcija selektora Grema Arnolda je rekla više od reči: “Nemam šta da dodam. Saigrač vam je rekao sve!“