Tviter objava izvestiteljke za Kosovo Evropskog parlamenta Viole fon Kramon da „Srpska pravoslavna crkva ne postoji“, izazvao je buru oštrih protesta i reakcija kako vernika tako i zvaničnika Srbije, ali i SPC.
Da podsetimo, Fon Kramonova je nakon sastanka sa episkopom diseldorfskim i cele Nemačke, vladikom Grigorijem, objavila na svom Tviter nalogu, a zatim i u odgovoru na jedan od komentara da je SPC zapravo „proruska i da bi bilo sjajno da se to promeni“.
„Ne postoji Srpska pravoslavna crkva, to su autonomne eparhije, za razliku od Katoličke crkve. Razgovarajte sa episkopom i bićete iznenađeni“, navela je Fon Kramonova. Ovaj odgovor ona je ubrzo obrisala, ali su usledile oštre reakcije prvo iz Informativne službe SPC, a zatim i samog vladike Grigorija koji je sve oštro demantovao.
„Primili smo mnoštva oštrih protesta i negodovanja povodom jučerašnje objave nemačke političarke Viole fon Kramon, date posle razgovora sa episkopom diseldorfskim g. Grigorijem, da u Nemačkoj ne postoji SPC. Stoga smo odgovorni, istine radi, da izjavimo da SPC postoji u Nemačkoj, kao deo jedne, nedeljive autokefalne Srpske patrijaršije. Ustav SPC i uredbe važe i na teritoriji Nemačke, kao i bilo gde na njenom kanonskom području, a sva crkveno-jerarhijska tela su obavezna da se po njima upravljaju. Na osnovu Ustava SPC odgovarajuće crkvene vlasti postavljaju i razrešavaju uprave svih tela i organa, a Sveti arhijerejski sabor postavlja, a po potrebi i razrešava eparhijskog arhijereja“, stoji u saopštenju Informativne službe SPC.
Opasne namere
Istoričar Aleksandar Raković tvrdi da je evropska parlamentarka slučajno ili namerno iznela opasne namere cepanja jedinstva SPC.
– Nemam dileme da ovakva izjava nije mogla da padne na pamet Violi fon Kramon iz čista mira i sada ostaje samo otvoreno pitanje ko joj je tako nešto sugerisao, a to su demantovali i SPC, ali i vladika Grigorije. Ali, upravo kroz ovaj slučaj vidimo koliku opasnost po Srpsku crkvu predstavlja manji broj modernih teologa koji daju kontradiktorna i besmislena tumačenja o mogućnosti da svaka eparhija može da bude uporište za sebe, a ne ono što jeste: isključivo i jedino deo organizovane i složene celine SPC. Plašim se da je ovde na delu pokušaj da se unutar SPC stvori atmosfera separatizma ili autonomašenja koje SPC mora da saseče u korenu – ističe Raković.
Izvrtanje činjenica
S druge strane, protođakon dr Ljubomir Ranković, urednik Portala za hrišćansku kulturu Svečovek, želi da veruje da je reč o „velikom nesporazumu, namernom ili nenamernom izvrtanju činjenica iz susreta i razgovora njegovog preosveštenstva episkopa Grigorija sa činovnicom i izvestiteljkom EU“.
– Nepoznavanje ili površna birokratska informisanost o prirodi, suštini, statusu i organizaciji SPC evropskih činovničića koji se vrte ukrug, po sistemu dečje igre kolariću-paniću, nije iznenađenje niti kuriozitet. Kada joj je skrenuta pažnja na tu izjavu, uveren sam da se i sama iznenadila koliko je nelogična, besmislena i štetna, i da se sama pred sobom zbunila i postidela. Zato je odmah izbrisala nespretno sročenu nesuvislu izjavu – ističe dr Ranković.
Demanti Eparhije diseldorfske
Oglasio se i sam vladika Grigorije saopštenjem da je iz medija upoznat sa sadržajem objavljenog pa izbrisanog komentara Viole fon Kramon u vezi sa strukturalnom organizacijom Srpske pravoslavne crkve.
„Ne želeći da se unosimo u dalje spekulacije oko tumačenja njenog ličnog stava, a radi sprečavanja potencijalnog zbunjivanja zainteresovane javnosti, naglašavamo još jednom da se u razgovoru nismo ni osvrtali na ovakve teme, te da smo u potpunosti saglasni sa saopštenjem Informativne službe SPC u vezi sa položajem naše eparhije u okviru celine naše pomesne Crkve“, navedeno je.
U nastavku ove izjave navodi se i saopštenje Informativne službe SPC.
Svaka reč protiv Srbije
Komentarišući izjavu poslanice Evropskog parlamenta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je „da smo sami napravili političku zvezdu od Viole fon Kramon koja najgorim rečnikom govori protiv Srbije, a da svi sami treba da zaključe kako je došla do takvog stava“.
– Ona se ničim drugim ne bavi osim olajavanjem Srbije na svakom mestu, najgorim rečnikom govori protiv naše zemlje i njenih interesa. Šta god da je rekla, sve je protiv Srbije. Od toga da moramo biti osuđeni za genocid, da Kosovo mora da bude nezavisno, pa do toga da Srbi moraju da odgovaraju za sve – kazao je predsednik Srbije.
„Lobistkinja Kosova“
Viola fon Kramon otvoreno se izjasnila kao „lobistkinja Kosova u Evropi“. Ona je nekoliko puta izjavila da je budućnost Srbije i Kosova je u međusobnom priznanju, a za nju je dijalog Beograda i Prištine samo instrument koji treba da dovede do tog cilja.
– Ukoliko Kosovo ne želi da izgubi evropsku perspektivu, dijalog sa Srbijom mora ponovo da se nađe na listi prioriteta Aljbina Kurtija i njegove vlade – rekla je Fon Kramonova u martu za nemačke medije i ocenila da je ta tema na Kosovu pala u drugi plan iza unutrašnjih reformi.
Ona je tada dodala da Evropska unija to pozdravlja i da su reforme zaista neophodne Kosovu, ali da je iz briselske perspektive dijalog i dalje od velikog značaja.
– Mi ne podržavamo neku opciju ili-ili. Naš je zadatak da pomognemo u sprovođenju reformi, ali i da se pobrinemo za to da se zadrži spremnost na dijalog i za postizanje političkih kompromisa – rekla je tada Fon
Kramonova i uputila i poruku da je priznanje Kosova uslov za dalji napredak u pregovorima između Srbije i EU.
Ova evropska poslanica čak je uzela za pravo da prebaci Srbiji što je na vreme i pre EU nabavila vakcine protiv korona virusa, naravno ruske i kineske.
– U EU se zanemaruju geopolitičke posledice procesa vakcinacije u Srbiji, pre svega kada je reč o ruskoj vakcini sputnjik. Osim toga, u srpskim medijima vrlo pozitivno se govori o Rusiji i Kini, a o EU uglavnom u negativnoj konotaciji – zamerila je Fon Kramonova Srbiji u jeku pandemije.
Sloga pobeđuje zlo
Srpska pravoslavna crkva je u svojoj novijoj istoriji imala više pokušaja „cepanja“ ili „autonomašenja“ u delu eparhija, kako u dijaspori, tako i u zemljama u okruženju. Ali, ujedinjena 1920. u Sremskim Karlovcima, SPC je opstala jedinstvena do danas.
Najdrastičniji primer je iz Drugog svetskog rata kada je unutar NDH Ante Pavelić 1942. formirao Hrvatsku pravoslavnu crkvu koja je ugašena 1945, a nedavno se „afirmisala“ ponovo na čelu s Bugarinom Aleksandrom Radoevim Ivanovom koji sebe naziva arhiepiskopom.
Prvi uspeli pokušaj je bio stvaranje Makedonske pravoslavne crkve koji se odigrao u periodu od 1958. do 1963. Devedesetih godina prošlog veka je pokušano formiranje Crnogorske pravoslavne crkve
unutar SPC, a najveći razdor odigrao se na tlu Severne Amerike šezdesetih godina prošlog veka podelom na „federalce“ i „raskolnike“, ali je Crkva ipak ujedinjena 1994. godine i najveću zaslugu za to je imao patrijarh Pavle.
