Kad zamišljam budućnost, vidim sebe, svoju sestru Natašu i buduću suprugu Nađu kao tvorce revolucionarnih lekova koji će pobediti kancer i vakcine koja će nadjačati koronu.
Novac koji bih na taj način zaradio investirao bih u bolju zdravstvenu infrastrukturu u Srbiji. Želja nam je da u otadžbini napravimo onkološki centar da lečimo ljude od opakih bolesti, ali da im istovremeno omogućimo preventivu protiv karcinoma i ostalih smrtonosnih bolesti.
Ovako sa čitaocima „Vesti“ deli svoja razmišljanja dr Vladimir Cmiljanović, nagrađivani srpski naučnik koji u Švajcarskoj, zajedno sa kolegama u svojoj farmaceutskoj kompaniji Snjiš Rockets radi na pronalasku vakcine protiv virusa COVID-19.
Svetsko otkriće
Rodom iz Kragujevca, odrastao je u porodici hemičara čiju će tradiciju nastaviti zajedno sa sestrom Natašom. Na Zapad je stigao kao rukometaš, juniorski reprezentativac, ali o
tom-potom. Sreli smo se u Dietikonu, u staroj taverni Krone, koja je ujedno i nacionalni spomenik ovog grada, o kojem prvi zapisi datiraju još iz 1259. Odabrali smo ovo mesto gde se rađala istorija za razgovor sa naučnikom koji istoriju upravo piše.
U Švajcarskoj živi od 2000. godine, a šest godina kasnije u Bazelu mu se pridružuje sestra Nataša, takođe hemičar. Naš sagovornik ima impresivnu biografiju. Vodeći je švajcarski farmaceutski preduzetnik i više od 15 godina bavi se lekovima protiv kancera. Koautor je brojnih naučnih članaka i pronalazač četiri porodice patenata sa više od 400 registrovanih izuma. Širom sveta se pročuo pre 13 godina kada je sa sestrom otkrio lek protiv raka bimiralizib (PKR309).
– Ovaj lek smo patentirali na Univerzitetu u Bazelu. To je bilo veliko otkriće. Pronašli smo metod kako da izgladnimo kancerogene ćelije. Naši profesori su pronašli enzime koji regulišu metaboličke procese kancerogenih ćelija. Nataša i ja smo bili među prvima u svetu koji su uspeli da hemijskim supstancama blokiraju te enzime kako bi kancerogene ćelije prestale da proizvode šećer, samim tim ne mogu da se razvijaju i počinju da izumiru. Ovo otkriće nas je podstaklo da 2012. osnujemo firmu Piljur, koja je imala zadatak da taj lek dalje razvija kroz kliničke studije širom planete. Pokazalo se da bimiralizib najbolju primenu ima kad je reč o raku limfnih žlezda koji je učestali tip karcinoma. Testirali smo ovaj lek za najagresivniji tip raka dojke u kombinaciji sa japanskom hemoterapijom. Pokazao se efikasnim i kada su u pitanju određeni moždani tumori. Trenutno se ova formula koristi za lek u formi kreme koja može da leči i rak kože.
Film o prljavoj igri
Nažalost, ovaj lek nije na tržištu, već je i dalje na istraživačkim studijama.
– Imam potrebnu da javno kažem da je posle svih velikih uspeha naš lek ugrozio kvalitetom tržište drugog medikamenta velike farmaceutske kuće koja nije iz Švajcarske. Njihov lek je imao isto dejstvo, ali je bilo daleko manje uspešan od našeg. Šta su oni uradili? Dali su novac jednom američkom investitoru koji je uložio u našu firmu. Nismo znali za tu prljavu igru. Počeli su da rovare iznutra i posle dve godine borbe uspeli da sestru i mene izbace iz naše firme. Tek kasnije sam saznao celu istinu. Podmićivali su moje najbliže saradnike. Ta priča nije završena, nisu uspeli u nameri jer smo mi nastavili rad u novoj kompaniji, ali su nam dali ideju da se od ove priče napravi film. Ekskluzivno za „Vesti“ obaveštavam da su u Holivudu zaista odlučili da snime film po ovoj priči. Kada prođe ova kriza, Nataša i ja putujemo u Ameriku. Već znamo ko će biti glumci – otkriva dr Vladimir Cmiljanović.
Novu kompaniju Swiss Rockets osnovao je 2018. Postala je vodeće biotehnološko čvorište sa jedinstvenim poslovnim modelom. Ova kompanija kombinuje najnaprednije i najefikasnije tehnologije u borbi protiv malignih oboljenja. Uporedo naš sagovornik radi i na pronalasku vakcine protiv korone.
– Ovaj virus je opasan i što pre moramo da ga savladamo. Moji bliski prijatelji do skora nisu želeli ni da čuju za vakcinu. Tek kada su oboleli, a jedan je nažalost i umro, shvatili su koliko je dramatična situacije. Sa naučne tačke gledišta znam da je ovaj strašni virus opasniji 10 puta nego što se to predstavlja u javnosti. Moramo nešto da uradimo i sprečimo ovaj virus da hara svetom. Virus je genetski veoma stabilan što znači da neće biti lako da se brzo pronađe efikasna vakcina. U svetu se trenutno razvijaju prve generacije vakcina protiv COVID-19, to su ruska, engleska i kineska vakcina, koje su slične. U istraživanjima na Oksfordu učestvovala je i Srpkinja, molekularni biolog i genetičar dr Jelena Čupović, poreklom sa Kopaonika, koja je posle studija došla u Švajcarsku. Nakon doktorskog i postdoktorskog rada otišla je u Frajburg. Zahvaljujući našim kontaktima, a naročito zahvaljujući našem tadašnjem konzulu Zoranu Jeremiću, upoznali smo se s njom. Ona nam je dala savete kako da gradimo mnogo bolju vakcinu.
Obuka u Beogradu
Dr Cmiljanović je pronašao i svoje stare prijatelje sa kojima je studirao u Bazelu, braću blizance, profesore sa ETH, Matijasa i Beata Hristena, poznate genetičare.
– Dogovorili smo se s njihovim institutom da naša firma Snjiš Rockets ili, kako volim da kažem, „Švajcarska raketa sa srpskim pilotima“ kupi sve njihove patente i da zajedno razvijamo najperspektivniju vakcinu protiv korona virusa. Ovo je jedan od najozbiljnijih projekata švajcarske države. Uspeli smo sintetičkim putem pomoću hemije da napravimo pravi virus, a onda smo ga oslabili tako što smo mu izbacili proteine kojima se on u telu razmnožava. Pitanje je vremena kada ćemo to da izbacimo na tržište. Sada se Federacija Švajcarske priprema da investira dosta novca i to će biti tema za ceo svet. Objavićemo vest o prvoj švajcarskoj vakcini na kojoj smo intenzivno radili od februara. Cilj nam je da ovu tehnologiju koristimo za mnoge druge bolesti, naročito za kancer. Paralelno se vrše i studije na životinjama i čim se one završe potrebno je da se u narednih osam meseci sve privede kraju. Kreće kliničko ispitivanje na ljudima i cilj nam je da prve dve zemlje koje će ući u kliničke studije budu Srbija i Švajcarska.
Na pitanje da li bi on prvi primio tu vakcinu, kaže:
– Da, ali ne samo ja, već ceo moj tim će biti spreman da prvi primi vakcinu, jer mi zaista stojimo iza svega što radimo i želimo da na sopstvenom primeru pokažemo to što radimo. Želim da kažem da zaista razumem narod, mnogo toga se pričalo u ovoj godini, od toga da je Zemlja ravna ploča, o žigu zveri, čipovanju, što sve zvuči kao naučna fantastika. Društvene mreže su dosta doprinele tome. Razumem strah i baš zato želim da prvi primim vakcinu.
Ljubav i hemija ruku pod ruku
Razgovoru za „Vesti“ prisustvovala je Vladimirova buduća supruga, takođe naučnica, dr Nađa Gračeva, nuklearni hemičar, koja je prošle godine dobila nagradu „Marija Kiri“ za pronalazak leka protiv raka prostate. Ljubav prema hemiji izrodila je hemiju između ovo dvoje mladih ljudi.
Od Nađe Vladimir uči da sebi priušti odmor. Inače, iz prvog braka sa Švajcarkinjom ima dvoje dece.
Pitali smo našeg sagovornika da li je zvanično isprosio Nađu. Rekao je da još nije formalno, uz obećanje da će „Vesti“ biti gost na toj ceremoniji. Nađa je na ruskom rekla da se apsolutno slaže.
– Evo i ovo može da bude motivacija za mlade naučnike. Ljubav i hemija idu ruku pod ruku.
Poziv nadarenim zemljacima
Vladimir ističe da je ponosan što u srpskoj zajednici u Švajcarskoj ima mladih naučnika i umetnika:
– Iz celog sveta dovodimo mlade talente u Bazel. Imamo nekoliko veoma talentovanih doktora biohemije i molekularne genetike, to su naša deca. Imamo ono što drugi narodi nemaju – neverovatno bistar um, upornost i vekovni inat koji razbija sve prepreke. Borbeni smo u pozitivnom smislu, istrajni da dođemo do cilja. Zbog toga smo odlučili da mladim nadarenim Srbima omogućimo školovanje i pružimo im pomoć. Neka ovo bude poziv zainteresovanima da se jave. Na zvaničnoj stranici naše kompanije Snjiš Rockets postoji formular za kontakte, sve poruke idu direktno na moj mejl. Svi mladi spremni da uče i napreduju su dobrodošli.
Vladimir je pre godinu dana otvorio firmu u otadžbini Snjiš Rockets Srbija. U Beogradu je već počela obuka mladih naučnika među kojima je i dr Jovana Stojanović, koja je odlučila da nastavi karijeru na polju kliničkih nauka.
Stopama roditelja
– Majka i otac su mi bili rukometaši. Upoznali su se u Kragujevcu gde su oboje igrali za Radnički. Otac je radio u Zastavi gde je naučio kako da nabavlja hemikalije širom sveta za proizvodnju automobila. Tako je ušao u svet hemije, a majka je završila Višu hemijsku školu, pa smo i sestra i ja krenuli tim putem – ističe ugledni naučnik.
U svet sa 100 maraka
– U svet sam krenuo sa 100 maraka. Autobusom sam iz Beograda stigao u Budimpeštu gde sam u Ambasadi Nemačke uzeo vizu. Počeo sam da igram rukomet u prestižnom klubu, ali su me predstavljali u Nemačkoj kao perspektivnog igrača iz Makedonije, uz objašnjenje da žele da me zaštite. Tih ratnih godina u svim timovima bilo je dosta Albanaca. Ponos Šumadinca mi nije to dozvolio. Tražio sam da me predstavljaju kao igrača iz Srbije. Posle godinu dana dobio sam dve ponude, iz Hamburga i Bazela. Počeo sam da usavršavam jezik. U Hamburgu su zahtevali treninge tri puta nedeljno, dok su mi u Bazelu ponudili i da mi finansiraju studije hemije u Švajcarskoj, što je presudilo kojim putem ću krenuti – veli dr Cmiljanović.
