Pisci čuvaju srpski jezik u Kanadi

Violeta Dimitrijević, Srpkinja u Kanadi, daje dragocen doprinos da se naša kultura održi i daleko od matice. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, piše eseje, kratke priče, recenzije, crtice, o ljudima i sudbinama u emigraciji. Teme o umetnosti i umetnicima, brojnim putovanjima na daleke destinacije, i životnim impresijama objavljuje u severnoameričkom časopisu SAN i na blogu Vidohvat.

Pasionirano čita, promoter je književnosti i pisane reči srpskih pisaca u Kanadi. Naša sagovornica je autor projekta književne manifestacije „Salon knjiga srpskih pisaca u Kanadi“ i urednik tri kataloške monografije. Organizator je Serbian Book club-a koji okuplja oko 30 članova. Sa suprugom Sašom, trojicom sinova Ognjenom, Strahinjom i Naumom živi u Torontu.

Bogat kulturni žiovt

– Rođena sam u Boru, odrastala u Jagodini, studirala u Beogradu i danas sa porodicom živim u Torontu. Od malih nogu bila sam aktivan član, a kasnije i organizator raznih kulturnih dogadjaja ili manifestacija. Književnost, kao moja prva i najpostojanija pasija, otvarala je prostore za društveni angažman, a zatim i ostale umetnosti. Kao srednjoškolski profesor pripremala sam dramske trupe i uređivala biltene. U Jagodini sam učestvovala u radu Ženske političke mreže, Upravnog odbora pozorišnog festivala „Dani komedije”, žirija Kulturno prosvetne zajednice „Susreti sela”, bila sam i saradnik lokalnih novina – počinje svoju priču Violeta.

– U Toronto sam se doselila sa suprugom i tri sina, i par godina mi je trebalo da upoznam novu sredinu i srpsku zajednicu. U tome mi je dosta pomoglo radno mesto u knjižari Srbika, prostor u kom se okupljalo mnogo ljudi u želji da kupe knjigu, ali i ostalim povodima. Srbika je pored književnih večeri pisaca iz dijaspore i matice Srbije, imala izložbe slika, čitalački klub i razne prezentacije i gostovanja. Kao saradnik časopisa „Novine Toronto”, pisala sam o istaknutim ljudima koji su se svojim profesionalnim ili društvenim angažmanom postali vredni pažnje. S obzirom na to da srpska zajednica u Torontu nije mala bila sam oduševljena njenim kulturnim angažmanom. Ovaj grad ima nekoliko srpskih amaterskih pozorišta, srpski filmski festival, duhovni hor, nebrojeno bendova, nekoliko folklornih udruženja – kaže autorka za Vesti online.

Crnjanski kao uzor

– Odatle mi se rodila ideja da napravim „Salon srpskih pisaca u Kanadi”, godišnju književnu manifestaciju u trajanju od nedelju dana. S obzirom na to da u Kanadi živi veliki broj pisaca, novinara, književnih i filmskih kritičara i drugih kulturnih radnika koji stvaraju na srpskom jeziku, javila se potreba za njihovim okupljanjem na jednom mestu, kako bi se predstavili publici, razmenili iskustva i međusobno začeli nove ideje i započeli saradnju. “Salon knjiga srpskih autora u Kanadi” prvi put se održao decembra 2016. godine, uvek na krilima sentenci Miloša Crnjanskog, pisca koji me prati u stopu u svim emigrantskim lutanjima – ističe ona.

Blagodeti čitanja

– Čitalački klub Srbika je osnovan davne 1999. u prostorijama jedine srpske knjižare na ovom kontinentu, a ja sam bila zadužena od 2008. godine za njegovo moderiranje. Postoji mnogo načina da se održi maternji jezik a jedan od njih je učestalo čitanje. Moj predlog je okupljanje u čitalačkim klubovima i pozajmljivanje iz gradske biblioteke Toronta jer tako se uvećava fond srpskih knjiga, proširuje fond reči i oplemenjuje misao – podvlači spisateljica.

Novinarski angažman

– Moj novinarski angažman u Torontu započeo je u „Novinama Toronto“, nastavio se u časopisu SAN u kom sam jedno vreme bila i urednik, dok sam sporadično dostavljala svoje članke i umetničkom časopisu „Artis Centre“. Za nekog ko ima ovoliko interesovanja, ni to nije bilo dovoljno, pa već 12 godina vodim lični blog Vidohvat – kaže Dimitrijevićeva.

Program mentorstva

– Saradnju sa piscima u Srbiji i dijaspori ostvarivala sam kroz mentorstva i vođenje rukopisa, zatim recenzijama i uredničkim poslom priredjivanja knjiga. Izdavačka kuća Metafizika je pre par godina u okviru projekta „Paralelni svetovi“, raspisala konkurs kratkih priča u kom sam se okušala kao član žirija. Položaj srpskih pisaca u rasejanju je nezahvalan jer se nalaze u okruženju drugačijih kultura i drugačijih jezika, van matice Srbije, a ono što dodatno otežava njihovu vidljivost, a samim tim i čitanost, je otežan put stizanja do izdavača i čitaoca.

Konkurs za priču

Jedan od načina povezivanja i promocije srpske pripovedne proze je „Konkurs za kratku priču srpskih autora“, u okviru edicije izdavačke kuće sa sedištem u Americi „Serbian Classics“ u kom sam ove godine član žirija. Konkurs je raspisan do kraja ove godine i nagrađene priče biće objavljene u knjizi, a za prve tri priče predviđena je i novčana nagrada. Priče možete slati na email: serbianclassics@hotmail.com – kaže Violeta.

Propozicije za učešće

Na konkurs za kratku priču srpskih klasika treba dostaviti priče o životu srpskih emigranata i njihovih potomaka u dijaspori. Priče mogu biti na srpskom, engleskom ili bilo kom drugom relevantnom jeziku. Prijave se mogu slati širom sveta gde god žive srpski pisci od 1. juna 2025. do 31. decembra 2025. godine. Autori zadržavaju sva prava. Prijava na konkurs nema participaciju.

Pravila podnošenja prijave su sledeća:

– Svaka priča mora kontekstno ili tematski biti vezana za maticu Srbiju. Autor mora biti srpskog porekla ili se priča mora baviti pripadnicima srpske dijaspore u SAD i Kanadi.

– Sve prijave moraju biti isključivo originalni kreativni rad autora koji ih šalje. Prihvatljive su samo priče koje nikada nisu objavljene na drugom mestu. Priče napisane uz pomoć veštačke inteligencije su neprihvatljive.

– Svaki podnesak mora biti napisan kao fikcija, čak i ako opisani događaji imaju dokumentarne izvore. Maksimalni broj reči je 5.000. Biće prihvaćeno više prijava ili priča jednog autora. Simultane prijave na nekoliko različitih konkursa sa istom pričom, će biti prihvaćene (priče poslate istovremeno na druge konkurse ili za objavljivanje).

Obavestite nas ako je vaša priča prihvaćena za objavljivanje negde drugde pre kraja takmičenja.Svojim učešćem i prijavom na konkurs, autor daje sva prava za autorsko prvo objavljivanje Serbian Classics u koliko priča bude izabrana kao pobednička

Autor daje pravo Serbian Classics da koristi ime i profil autora na svojoj veb stranici, društvenim mrežama u cilju promocije u javnosti. Svaka prijava mora da se pridržava standardnog formatiranja rukopisa: font od 12 tačaka, dvostruki prored, margine od 1”, uvučeni pasusi i bez praznih redova između pasusa. Prijave treba dostaviti u Word formatu i poslati e-poštom kao prilog na serbianclassics@hotmail.com. Nemojte slati priče van dokumenta kao pismo u emailu. U propratnom pismu za prijavu u e-poruci uključite sledeće informacije: Naslov priče, adresa e-pošte, ime, prezime ili pseudonim, poštanska adresa, broj telefona i biografija od 75 reči.

Prijave koje se ne pridržavaju ovih pravila neće biti prihvaćene. Krajnji rok 31. decembra 2025. godine Izbor priča i dodela nagrada podležu različitim kriterijumima književno vrednosnim kriterijumima, a odluke žirija su konačne.

Žiri nije u obavezi da dostavlja pisane recenzije o kratkim pričama koje se prijavljuju.

Nagrade za najbolje podrazumevaju: 

Prva nagrada: $500

Druga nagrada: $250

Treća nagrada: $100