Petostruko krštenje u Vupertalu

U Vupertalu je nedavno proslavljena parohijska slava – Mala Gospojina. Uz prisustvo oko 250 vernika liturgijom je načalstvovao vladika humski Jovan, uz sasluženje oca Zorana Ilića, starešine crkve i oca Mladena Janjića. Osim molitvenim duhom i svečanom atmosferom, ova slava i liturgija bile su posebne još po nečem, a to je liturgijsko krštenje četiri bebe – devojčice Anje i dečaka Luke, Vasilija i Simeona, čiji su dolazak na ovaj svet propratile molitve ove crkvene zajednice. Da lepota bude još potpunija, veče uoči ovog krštenja koje je posebno i po tome što je bilo sastavni deo liturgije, kum dečaka Luke, Bojan Fejsa, primio je pravoslavnu veru i sam se krstivši u Crkvi Male Gospojine.

Posle liturgije odjekivali su dugo crkvom pozdravi, poljupci i čestitanja, a bebe su obgrljene ljubavlju prelazile iz ruku u ruke svojih najbližih. Za ovu priliku bili su u hramu i bliski rođaci četiri porodice koji su iz Srbije došli da prisustvuju ovom svečanom činu.

Onda je usledio i poziv ovogodišnjeg kuma i domaćina – oca Zorana sa suprugom i njihovo šestoro dece – upućen gostima iz drugih parohija i domaćim parohijanima za slavsku trpezu. Starešina hrama je u svom obraćanju gostima slave, izuzetno iskrenim i emotivnim tonom, između ostalog rekao:

– U jednoj seriji koju gledam sve je loše i svi su loši, ali jedan profesor hemije uči svoje učenike da je sve u vezama i u privlačnosti. Bez njih ni ovaj svet ne bi postojao. Blagodaran sam Bogu što je moja veza kao sveštenika sa vama zaista jaka i pozitivna. Zbog toga postojimo ovako kako postojimo. Hvala vam na poverenju koje imate u ovu zajednicu. Privukao vas je Bog u njoj, jer ste ovde samo Boga tražili. Neki od vas poželeli su da ovde krste svoju decu, nisu otišli u rodni kraj među familiju i prijatelje – nije lako doneti takvu odluku. Danas smo ih zajedno krstili da i oni postanu članovi naše zajednice – baš kako je i ranije bivalo. Tu među nama je i čudo – rođenje Simeona. Njega su njegovi roditelji izmolili od Svetog Simeona Mirotočivog, u našoj crkvi sa nama zajedno, jer smo se svi molili da mali Simeon dođe na ovaj svet – istakao je otac Zoran Ilić.

On je srdačnu zahvalnost uputio i porodici Jelene i Ivana Debeljanina koji su, živeći pod krovom zgrade u kojoj je crkva, uvek tu i od neizmerne pomoći. Sa velikom radošću pozdravljeni su Dragana i Radenko Stojanović, roditelji novokrštenog dečaka Vasilija, i Bojan Čeremidžić, Vasilijev kum. Oni će iduće godine biti domaćini slave u Vupertalu.

Uslišene molitve

Iako su mu čestitali sa svih strana, i u trenutku velike radosti Simeonov tata Predrag Milutinović izdvojio je za „Vesti“ nekoliko trenutaka i sa puno pažnje rekao:

– Čekali smo dete dugo. To je čudo Svetog Simeona Mirotočivog sa Hilandara i uz čuveno grožđe sa Hilandara. Pridržavali smo se posta koji se posti van svih postova i posle sedam godina strpljenja udostojili smo se dara Gospodnjeg – našeg Simeona. Tri godine smo ovde u Vupertalu, a došli smo iz Jagodine. Bilo je teško u početku, ali ono što smo imali u Srbiji – porodicu, braću, sestre, prijatelje – stekli smo i ovde, u ovom hramu. Ovde imamo zajednicu, tu smo jedni za druge, da pomognemo kome i kada treba. Ko je koliko i za šta spreman – to pruža.

Dan za pamćenje

Dok su se roditelji novokrštenih članova zajednice okupili sa familijom, kumovima i gostima oko vladike Jovana u svečanoj sali, ostali su se u suncem okupanoj parohijskoj bašti sabrali i uz tihe melodije duhovne muzike uživali u susretima, razgovorima i trpezi ljubavi. Kako je tek bilo podne, pružila se lepa prilika da druženje pod okriljem ove crkve dovoljno potraje i da svi imaju vremena jedni za druge. A nesvakidašnja lepota i blagodat ovog praznika još dugo će se pamtiti i prepričavati.

Negujemo jezik, veru i tradiciju

Pošto su primetili reportera „Vesti“, Mirjana i Savo Cvijanović poželeli su da prenesu svoje utiske o događaju i zajednici u Vupertalu.

– U Vupertalu sam 25 godina i 30 godina u Nemačkoj, ali srpski jezik ne zaboravljam. Ovde u hramu nam je mesto okupljanja – naša lepa zajednica u koju redovno dolazimo porodično. Imamo dve ćerke od 16 i 18 godina, i one redovno dolaze, igraju u kulturno-umetničkom društvu Jelek. Ponosni smo na to, kao i na našu zajednicu koja nas sve povezuje. Imali smo ranije oca Jovana, a nedavno smo dobili takođe divnog sveštenika oca Zorana sa njegovom divnom porodicom, pa zajednica stvarno neprekidno napreduje i živi. Lepota jedna! Preko Crkve i folklora i naše učiteljice Aleksandre negujemo našu veru, tradiciju, običaje i jezik. Ćerke su nam završile i srpsku školu sa dobrim ocenama. Eto, imaju nemačke pasoše, a srpski im maternji – sa finom šalom i ponosom priča Savo.

Drevna praksa

Već neko vreme u parohijskoj zajednici u Vupertalu se trude da obnove drevnu praksu liturgijskog krštavanja ljudi. Za razliku od „običnog“ krštenja u kojem se mole i učestvuju samo najbliži srodnici i kumovi, u liturgijskom se moli cela zajednica, svi prisutni u hramu u vreme bogosluženja. Ova drevna praksa na aktivan način pruža mogućnost svima koji učestvuju u liturgiji da shvate šta je krštenje u izvornom i osnovnom njegovom značenju.