Godinama srpska dijaspora obeležava Savindan priredbama, balovima. Ove godine zbog korone praznik je proslavljen onako kako mere predostrožnosti zahtevaju. U Švajcarskoj su i ove godine u crkvama osvećivani slavski kolači, u dopunskim školama su održavane onlajn radionice, ali nije bilo Svetosavkog bala koji je prošle godine prvi put organizovan u Bazelu. Ipak u tom gradu su se Umetnički centar Soko i Arno grupa dosetili i snimili program koji su nazvali Svetosavski bal 2021. Snimak su premijerno na dan praznika postavili na svoje Jutjub kanale i Fejsbuk stranice, gde je već naišao na brojne pohvale.
– Istorija Svetosavskog bala u Bazelu nije duga. Prošle godine smo započeli i napravili nešto neočekivano, a kad smo shvatili da od pravog bala ove godine neće biti ništa, počeli smo da razmišljamo o alternativi. Neprirodni su i teški uslovi u kojima živimo i radimo i trebalo nam je vremena da prelomimo i odvažimo se da ostvarimo ovu ideju. Komplikovano je vežbati, okupiti ljude. S decom je išlo lakše i prirodnije. To su pesme koje oni vole i znaju još od prošlogodišnjeg bala. Morali smo samo da smanjimo ekipu zbog prostora u kome smo snimali. Ali kad sam rekla čarobnu reč -balske haljine, one su se odmah ubacile u ulogu. Vežbale su same kod kuće, pripremale se, jedino je bilo teško objasniti im da neće biti publike i da neće moći mnogo da plešu i luduju. Sreća, prostor je bio ispunjen kamerama, mikrofonima i kablovima tako da im je to privuklo pažnju i pružilo neko novo iskustvo – kaže Andrijana Adamović, članica Umetničkog centra Soko i grupe Arno.
Uz nju su bile članice dečje pevačke grupe UC Soko: Magdalena Radivojević, Mia Petrović, Sara Gajić, Dijana Jovičić, Petra Adamović, Marta Adamović.
Andrijana dodaje da je odraslima bilo mnogo teže da u potpuno sterilnim uslovima zamisle da su na balu, okruženi ljudima.
– Mi nismo profesionalni glumci koji mogu prirodno da se ponašaju pred kamerama. Nama kao muzičarima neophodna je informacija koliko dopiremo do publike – kaže Andrijana uz koju su u grupi Arno i Tatjana Vucelić, Nenad Janjić, Jovica Milutinović, Slobodan Novaković, Stevan Branković.
Slobodanu Novakoviću je žao što devojčice nisu bile još zastupljenije, jer su oplemenile ceo događaj.
– One bi trebalo da budu okosnica sledećeg bala. Trud koji Umetnički centar Soko ulaže u njih daje rezultat i vredi se truditi za njih, jer one se maksimalno daju na sceni. I mi smo se davali, ali kao pratnja nečemu što je budućnost. Mislim da je to prava stvar.
Nenad Janjić navodi da je, u doba kad su stalno neka ograničenja u broju ljudi koji se mogu okupiti na jednom mestu, ovo stvarno bio poduhvat.
– Projekat kao ideja je odličan, vrlo je važno da smo se u trenutku kad se niko ne oglašava i ne izlazi iz sobe, usudili da nešto napravimo. I ta deca koja su nastupila sa nama su bila presrećna i zadovoljstvo je što smo makar nekog usrećili.
– Sad kad se upitamo da li je sve ovo imalo smisla, možemo reći da jeste, ali mnogo nam je nedostajala komunikacija sa publikom, doživljaj koji nam pomaže da sviramo i pevamo još bolje. Nismo mogli da osetimo nikakvu emociju koja nam se vraća, a to smo imali prošle godine – kaže Jovica Milutinović.
Andrijana Adamović u ime svih učesnika zahvaljuje Erdbob Mikiju i Dušku Petroviću na tehničkoj podršci u ostvarenju projekta i stvaranju sjajne atmosfere tokom snimanja.
Da čuvamo jezik, ćirilicu i veru
Sastavni deo snimljenog programa bilo je i obraćanje Gorana Bradića, ambasadora Republike Srbije u Švajcarskoj Konfederaciji.
– Ove godine zbog pandemije ne možemo ni da organizujemo, a ni da prisustvujemo svečanim akademijama, priredbama i manifestacijama kojima smo do sada obeležavali dan Svetog Save. Život i biografija Svetog Save može da se pretoči u više knjiga ili nekoliko filmova, a i tada bi bilo teško obuhvatiti sve ono što je bio i učinio za Srbiju i srpstvo. U slavu i zahvalnost Rastku Nemanjiću, svim đacima i školarcima, nastavnicama i nastavnicima, roditeljima i svim zemljacima srećna školska slava Sveti Sava uz želju i amanet da svi zajedno i dalje negujemo i čuvamo srpski jezik i ćirilicu, našu veru i kulturu, predanja i običaje – poručio je ambasador Bradić.
Posluženje bez dužeg zadržavanja
Članovi Kulturno-umetničkog društva“ Sveti Sava“ iz Altštetena simobolično su obeležili svoju slavu.
– Nosili smo slavski kolač u crkvu u Sent Galen na osveštanje, a kasnije je nekoliko prijatelja došlo u prostorije kluba da čestitaju slavu. Svako ko je želeo da se posluži žitom i krsnim hlebom mogao je da dođe u klupske prostorije posle 17 sati i posluži uz pridržavanje epidemioloških mera i bez dužeg zadržavanja! Tako je i bilo, ljudi su poštovali mere, a mi smo nazdravili svima. Devojčice Miu i Leu Aleksić smo obradovali i paketićima – kaže Ljubiša Mirić.
