Pepa našla spas u Jagodini

Pošto nemački veterinari nisu mogli da pomognu sedmomesečnoj keruši Pepi, rase beli bokser, njen vlasnik, Piter Hen iz okoline Hamburga, seo je u svoj kombi, prešao 1.800 kilometara i došao u jagodinsku Veterinarsku stanicu. Nije mu bilo teško da vozi 21 sat, iako je i sam bolestan, jer je operisao karcinom vratnog pršljena, zbog čega je i penzionisan. Pepu obožava, a kako je i sam iskusio nesnosne bolove, nije želeo da dozvoli da njegova ljubimica pati. Pepa je u veterinarskoj klinici Nemačkoj dva puta operisana, ali se njeno stanje iz dan u dan pogoršavalo.

– Za mene je to bio jedini način da spasem Pepu, jer bi u Nemačkoj sigurno uginula. Našao sam hotel u Jagodini koji prima pse. Malo je bilo nezgodno što je ona bila bolesna, ali su nas ipak primili pod uslovom da Pepa ne kontaktira sa drugim psima. Jagodinci su voljni da pomognu i veoma su prijateljski nastrojeni. Putovanje i desetodnevno lečenje za mene je bilo iscrpljujuće, ali bih učinio sve samo da Pepa preživi. Ona mi je najvažnija u životu – kaže Piter za „Vesti“.

On dodaje da se uopšte nije dvoumio da li da krene na tako dalek put, kada je od prijateljice Margot čuo za veterinara dr Slavišu Saleta Tanaskovića, kod koga je ona pre dve godine lečila svog psa kada je sa suprugom, koji je poreklom Paraćinac, bila na odmoru. Oni takođe imaju belog boksera i bili su prezadovoljni uslugama jagodinske Veterinarske stanice.

– Pepa je došla sa veoma lošom prognozom, bila je potpuno klonula, vene su joj bile pocepane, pa nismo mogli da joj stavimo braunilu, a imala je i tešku pneumoniju, jer se posle operacije naselila bakterija, koja je do te mere uništila pluća, da je delovalo kao da ih nema. Malo smo se i začudili kako se sve to dogodilo. Pepa je lečena na velikoj nemačkoj klinici, pretpostavljam da je imala ogromnu pažnju, ali je nije pratio jedan veterinar, koji je trebalo da odlučuje o terapiji. S druge strane, nemački veterinari sve rade sistematski, a mi smo mnogo kreativniji, slobodniji i požrtvovaniji kad je reč o dijagnostičkim sredstvima – ocenjuje veterinar Tanasković, koji prati sve evropske simpozijume veterinara male prakse, tako da se neprestano usavršava, a Veterinarska stanica ima kvalitetna i skupa dijagnostička sredstva.

Probao guščije jaje u Glavincima

Veterinar Tanasković kaže da zbog hitnih intervencija s auto-puta često svraćaju vlasnici pasa iz raznih država, ali se ne zadržavaju, dok se sa Piterom sprijateljio, a verovatno će nastaviti da se druže preko društvenih mreža.

– Vodio sam ga u rodno selo Glavinci, probao je guščije i šočije jaje, častio sam ga burekom. Ispričao sam mu da je moj pokojni deda Branko odveden u Aušvic kada je Jugoslavija kapitulirala. Pošto je bio odličan stolar, uzeo ga je gazda iz Nemačke, koji je bio veoma dobar čovek. Ne znam detalje, jer deda nije voleo da priča o tome, ali znam da ga niko nije maltretirao, da je mogao da jede šta hoće i da mu je gazda davao novac koji je on slao slao supruzi Milici kako bi ona mogla da kupi prase. Deda je u zarobljeništvu proveo pet i po godina, tako da je mog oca Miodraga video tek kada je imao pet godina, jer su ga Nemci odveli dok je baka Milica bila trudna – veli Tanasković.

Jeftiniji tretmani

Dr Tanasković dodaje da je preduzeo radikalno lečenje, da se svakodnevno konsultovao sa veterinarima iz Beograda, da su Pepina krvna slika i pluća posle tretmana bila u znatno boljem stanju i da je lečenje bilo mnogo jeftinije. Naime, u nemačkoj veterinarskoj klinici dan boravka i lečenje koštaju 350 evra.