Vlada Švajcarske konfederacije namerava da uvede propis koji važi u mnogim evropskim zemljama po kojem bi žene mogle da odlaze u penziju tek sa punih 65 godina. Sadašnja granica od 64 godine učinila se političarima kao nedovoljna i čitavu priču o produženju u ovom slučaju povezuju sa već poznatim zahtevima za izjednačavanje žena i muškaraca. Ipak, prevideli su onaj važniji detalj – da budu izjednačene i po visini plate ako rade na istom poslu, jer su i dalje muškarci bolje plaćeni.
Švajcarci su svesni da je ova tema veoma osetljiva ali ih na promene „tera“ većina razvijenih industrijskih zemalja koje su već podigle lestvicu za odlazak u penziju i za žene na 65 godina, piše portal Swissinfo.
Za sada im nisu uzori Norveška i Island gde je ta granica stigla čak do 67 godina koliko tamošnje pripadnice lepšeg (i slabijeg) pola moraju da rade kako bi stekle pravo na punu penziju. Tamo na krajnjem severu Evrope su pre svih, još krajem 2000. godine doneli odgovarajuće zakone kojima su izjednačili žene i muškarce po dužini radnog veka.
Švajcarska se do sada uspešno opirala ovakvom „ustupku“ ravnopravnosti polova pa su muškarci morali da rade do 65 godina, a žene jednu godinu manje što i nije neki dobitak u tom životnom dobu.
Navodno su sada vlasti u Bernu odlučile da poslušaju Evropsku organizaciju za saradnju i razvoj (OECD) u čijim dokumentima se između ostalog nalazi i stavka kojom se ukidaju razlike u dužini radnog angažovanja polova.
Bez mnogo diskusije je usvojen nacrt zakona o reformi penzijskog osiguranja u koji je „ugurana“ i pomenuta promena, uz napomenu zakonodavaca da je bila neophodna reforma koja je pritom ocenjena kao „nesporna“. Doduše, ovoga puta još nije pokrenuta opsežna rasprava u javnosti o potrebi da se menja postojeći zakon, ali politika očito namerava da ima poslednju reč.
Sve je pocelo još 28. novembra 2019. godine kada je objavljen prvi nagoveštaj uvođenja ove reforme i već tada je isticano u prvi plan to da briga o seniorima zahteva hitnu reformu (uz pominjanje potrebe za finansijskim ujednačavanjem doprinosa zaposlenih do odlaska u penziju). Međutim, tada je ovaj nacrt zakona bio odbačen od strane javnosti, pa je morao da sačeka da se prašina oko toga slegne i da se nađe na stolu nova reforma „AHV 21“.
Igra brojki nije uvek na strani predlagača pooštravanja propisa, pa je u zvaničnim izveštajima osvanulo i priznanje da je u ovom času prosečno doba za odlazak u penziju u Švajcarskoj za žene i muškarce ipak iznad traženog roka jer zbog stanja na tržištu rada one u proseku već rade do 65 godina, a muškarci i do 66,5 godina.
To su posledice starenja stanovništva i sve većeg nedostatka mlađih koji bi popunili upražnjena radna mesta.
Sve se ipak vrti oko novca jer gore navedene demografske teškoće pritiskaju penzione fondove koji se ne pune u dovoljnoj meri kako bi bilo dovoljno para za isplatu penzija seniorima u Švajcarskoj koji u zemlji visokog standarda imaju uslove da duže i zdravije žive, odnosno da njihov penzijski staž potraje. A tu ni švajcarski model priticanja sredstava u penzijsku fond iz tri izvora ne uspeva da izdrži utakmicu sa sve težim procesom podmlađivanja radno sposobnog stanovništva.
Na posao do duboke starosti
Već pominjana organizacija OECD čak nagoveštava da bi granica za odlazak u penziju u zemljama poput Danske i Holandije mogla da bude podignuta na preko 70 godina! To je već pre nekoliko godina najavljivao i tadašnji švedski premijer.
Pobuna aktivistkinja
Mihaela Bovolenta, generalni sekretar Sindikata javnog servisa (VPOD) i poznata feministkinja izjavila je povodom ove reforme da će ta izmena dodatno produbiti jaz između žena i muškaraca. „Daleko smo mi još mi od jednakosti“, kaže ona i dodaje tome u prilog da su žene slabije plaćene, da češće imaju po ugovoru skraćeno radno vreme, a karijera im je zbog porodičnih obaveza – isprekidana.
Primanja 30 odsto niža
U Švajcarskoj su penzije žena 30 odsto manje od onih koje primaju muškarci. Pritom kod njih je daleko manje učešće u privatnim penzijskim fondovima koji su treći stub penzijskog sistema.
